Pozorište

БОА И 48 НЕНА

оу

10; ул да

5 |

20, „Светислав и Милева,“ драма у 2 чинова, од Ј. С. Поповића (печатано),

21. „Херцег Владислав“, драмау 0 чинова, од Ј. Суботића (печатано).

92, „Два оца“, шаљива играу2 чина, одн, ђурковића (печатано).

8 6-2,

23, „Заручник и невеста у једној особи,“ шаљива игра 2 у чина, с немачког по Коцебују посрбио Ф. дберкнежевић (рукопис)

24, „Сплетка и љубав“, драма у 2 чинова; од Ф. Шилера, превео Ј, ђорђевић (рукопис).

25. „Милош Обилић,“ драма у 2 чинова, од Ј. С, Поповића, прерадио Јован Ђорђевић (рус копие),

26, „Четири писмена,“ шаљива игра у 1.радњи, поербио ђ. Поповић (рукопие.)

27. „Лудница“ шаљива игра у 1, радњи, поербио Ј. ђорђевић (рукопис),

(Наставиће се.)

БОБ А ван и ба 60,

Шаљива игра у |. радњи, од Косте Трифковића.

(Наставак,)

Видић, дну, или ову са овом облитацијом 2

Дражић, Да, да, имаш право! Дакле молим те лепо, немој да заборавиш, Ја сад идем, имам још мало посла, па ћу доцније доћи, а дотле ће и моја жена бити овде, Дакле немој да заборавиш! Па молим те, запечати ово писмо у какву куверту. Ја нисам имао времена, управо бојао сам се, да не опази — већ знаш ко,

Видић, Немај бриге!

Дражић, Хвала ти, пријатељу! У осталом миелим, ла није нужно казати

Видић, Шта 2

Дражић, Да моја жена не мора о томе ништа знати,

Видић. А то се разуме!

Дражић, Да се случајно не заговориш»

Видић, Не старај се!

Дражић, У осталом, ја ти у подобном елучају стојим на услузи,

Видић, Хвала лепо!

Дражић, Но, но — ми се мушки већ разумемо. А сад збогом! Гледај што пре, ја Ћу доћи мало доцније, Збогом! Само пази да не опази моја жена! (Оде.

Видић (говори за њим.) Немај бриге !

ЊОЈ АВА ТЕСТА, Пређашњи без Дражића.) Видић (сам.) Видић, Хм! Ко би то мислио! Лаза и госпођа Евипа! Да сам данас умрђо, не бих ни то знао ! Хајд већ сад што му драго! (Рледи писно.) Колико

уздисаја, колико суза, колико заклетава и колико ортогтрафичних погрешака нема у овом писму ! Хоћу 1 да га прочитамо Нисам љубопитан! Знам на памет шаблоне, по којима се пишу така писма, Хајде дакле да га запечатимо печатом ве-

чите заборавности, (Пређе стољу и упали свећу и таман да запечати писмо, уђе Марија.)

НО ЈА БАЗОМ А Марија и пређашњи, Марија, Добро јутро. господине мужу! Јесмо се иепавали> Видић (тргне сени тури писмо у џеп, — за себе.) Моја жена! МАРИЈА (за себе.) Нешто је турио у џеп, Видић, Женице драга, је си ли ти» Марија, Мужу драти, а шта ти радиш» Видић, Ја2... Ја!,. Баш ништа! МАРИЈА (за себе) Крије нешто од мене! Видић (за себе.) Сав сам се збунио! Марија, А шта ти гори свећа» Видић, Свећа! А где гори» Ха, ха, ха! То је баш смешно, кад на дану гори свећа, МАРИЈА (за себе) Нешто је ушепртљио! (На глас) Да ниви печатио писмо» Видић, Ко! Јаг Боже сачувај! упалио вам цитару. Марија, Та ти не пушиш! Видић, Не пушим> Имаш право: Ја сам на ва свим заборавио. Марија, Па да што си свећу упалио» Видић, да што А да, сад се сећам ! Хтео сам да видим гори ли добро, јер су сада свеће

ли

то

| 4