Pozorište

АРА

22,

МИЉУ

134. „Да је мени лећи па умрети,“ лакрдија у 1, радњи, с песмама, по немачком за српску позорницу удесио Сава Рајковић (рукопис)

135. „Мило за драго,“ шала у 1, радњи, по немачком посрбио Коста Трифковић,

136. „Посланички аташе,“ шаљива игра у 3 чина, од Хенрика Мелхака, е немачког превео Манојло Хрваћанин Србендић (рукопис,)

137. „Емилија Галотијева,“ жалосна играу5 чинова, од Б. Ј. Лесинга, превео Владан Арсенијевић (рукопис,)

138. „Француско-пруски рат,“ шаљива игра у 1. радњи, написао Коста ТриФковић (штампано.) 139, „Граничари,“ позоришна игра с песмама у 8. чина, од Ј. Фрајденрајта, за српску позорницу у-

десио А, Хаџић, музика од А, Максимовића (штамп,)

140, „Глумица,“ шаљива игра у 1. радњи, по Фурнијеру написао В, Фридрих, превео Манојло Хрваћанин Србендић (рукопие,)

141, „Партија пикета,“ шаљива игра у 1, радњи, по Фурнијеру и Мајеру превео Ф. Оберкнежевић (рукопис,)

142, „Разбојници,“ драма у 5 чинова, од Фридриха Шилера, превели Живко А. Шокорац и Миханло В, Вујић (рукопиес,)

143, Гроф Есеке,“ тратедија у 5 чинова, написао Хајнрих Лаубе, превео с немачког Д, Јоксић (рукопис)

АЕ „Пољубац“ шаљива игра у 1. радњи, по талијанском оригиналу прерадио Н, (6, ђурковић (рукопие,)

(Наставиће се.)

Ме | "А Бе ОРО Бо МУ

Шаљива игра у !. радњи, од Косте Трифковића.

(Наставак.)

МаРИЈА. Дакле да се задовољим 2

Софија. То ради свака паметна жена!

МАРИЈА. Лепа начела!

Софиза, Нису лепа, ал су коршена, Већ ме слушај! Кажи ти твоме мужу: „је вили чуо, остави се ти Евице, доста сам ти и ја на врату!“ Ако је твој муж паметан, он ће увидити, па ће се ованити Евице, ако није, онда је бадава плачи јадиковање,

МАРИЈА, Морам рећи, да ме твоје речи нису утешиле, Јот: сам несретнија, него што сам била!

Софија, Умирићеш ве, док поужинамо, Збиља, је ви ли приправила ужинуз Да, ти немаш еада чуветва за што друго! Мисли ву ти са свим обузете љубавним писмом говнође Евице, Ал ја, боме, ја сам мање сентиментална, а више гладна,

Марија, Имаш право, ја сам на кафу и заборавила! (Зазвони и Јован уђе.) Постави и донеси кафу. (Јован постави и оде,)

Софија, Тако! Ко би се једио на мушке, нису вредни, да човек због њих поквари апетит, Пон-

"да — што се ми више једимо, то ве они боље

смеју, шта више онда се највише поносе, кад им пребацујемо, да су неверни и нестални, Кад их човек гледи, како се разбацују, мислио би,

| | |

све су женске очарали, а овамо не могу ни са једном да изађу на крај. Понда да се још јеједимог Охо, слатки моји, можете чекати док се ја разједим! (Јован унесе кагу.) Кафа је ту! Хоћеш мало шећера Марија»

Марија. Ја не ћу ништа!

Софија. Зар горку кафуо

МАРИЈА. Никакву — немам глади!

Софија. Боме немаш право! — Како је леп скоруп, па тек овај куглоф! Марија, ја ти кажем, овај ти је куглоф испао за руком,

ПВО ОВНА НА ВОД АЊА О ТА, Дражић и пређашњи.

ДРАЖИЋ (улази) Добар дан мидостива! — А гле моје жене, већ је овде!

Софија, И то има већ скоро по сата,

Дражић, дадржао сам се мало! Васа није код куће » |

МАРИЈА (с подсмехом,) 0), он има врло важна послаг Једна се госпа на смрт разболела,

Дражић, Ви то тако рекосте, као да ништа и верујете!

МАРИЈА (е подемехом) Ја све верујем, ја сам врдо добра душа, мене је врло лако уверити!