Pozorište

057 У новоМЕ САДУ У УТОРАК 12. ФЕБРУАРА 1874, ~=777

= ГОДИНА 1, >=

ПЈУАИАШТЕ

ока =~ БРОЈ 18, 2ша УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 НОБ. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАДЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДВЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 34 жиг СВАКИ ПУТ,

ПРИЛОГ ЗА ГРАЂУ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ ПОЗОРИШТА,

Око године 1530. и неколико година за тим, долазио је често у Панчево „Славено-Сербски“ спиватељ Јоаким Вујић, и евагда је имао забадава стан у једној црквеној собици и кост код окружног директора Давида Рајића, Тај једиректор у то доба имао свагда код себе по неколико препаранада, који су се код њега токорсе приправљали за народне учитеље, али у самој ствари није скоро ништа било од науке, него ву ти препаранди ишли еваки дану цркву; они, који су знади, учили еу појати оне, који нису знали, и слушали су реченог директора, т, ј, чистили су му чизмеи хаљине, ишли у пролеће те му тражили пужева и брали младих коприва, ранили му свиње, корњаче и живину; ишли на џијацу, те су пазаривали што је требало директору за кућу; и куповали му дувана, бурмута (обично винерпаца); пунили му луле и чистили их, и тако даље, 5

Кад је год Јоаким Вујић долазио у Панчево, обично је давао речени директор Давид Рајић, родом Бечкеречанин, ба својима препарандима, и другим неким женским особама, неке представе у Панчеву, као: „Велизара“ и „Менциков“ (или Менчиков) и (мислим) „Наталија,“ У „Велизару“ ву биле и две песме; једна је ово:

„ддрави будте, срећна браћо! Ви у миру живушчи !

За вас творца хоћу молит: За ваш живот будушчи!

„Не завидте, добра браћо! Виду вњешњер штчастија, У таковом њест обрјести Сердцу, души покоја.

„Срећа јесте с' цјелом свјету, На мени с' показала;

Да је она прелстивна,

И велми непостојана.

„Она мене бјаше дигла, Паче Рима красоте,

Но у бездну низверже ме. да тим Фришко с висоте!

„Коме пређе с пјелим страхом Клањахусја народи, Слеп он виче: „Уделите. Велизарју Војводи!“ Ову је песму певао Велизар са просјачким штапом у руци, Другу сам песму заборавио, само ми је остала ова строфа у глави: УНА „Рецимо вени, да живит' Добродјетељ права, Возвисисја до звјезда Византији слава! Да живит нам Јустинијан, 6 ним пар сочетани, Тиверији с Евдоксијом, Љубвом увјенчани,“ Од ове обадве песме и данас знам глас (арију.) и Ја сам у овој представи играо улогу неког Анзелма, али шта је он био, и у чему се његова улога састојала, то сам заборавио, само толико знам, да ми је публика аплаудовала; и на евршетку ме изазвала. За штог и сам не знам! Може бити да је или улога Анзелмова била од неког значаја, или да је код мене опазила нешто глумачке вештине ! У представи „Менцикова и Наталије“ има такође (мислим) три песме, Једна је песма: „Нешчастно позоришче, Нешчастна судбино, Твоје сокровишче Јест без мјери бједно!“ итд. Друга је песма: „Окорбно сердце моје, Тјешисја собоју, Испити ми треба,