Pozorište

|

хе

ги г

127

дели> — Стоје ли у каквој свези неки чланови овога друштва са доцнијим друштвима, у којима беху Кнежевић, Александар Поповић и Протић 2 Или ву ова друштва постала сама од себе независно од оних првих покушаја» — Шта је рађено око позоришта у досадашњим средиштима наше позоришне радње, у Новом Саду, Београду и Панчеву, од год 1840, до 1848,2 — Шта јен како је рађено у друштвима, Кнежевићевом, Поповићевом и Протићевом 2 Кад бу почела и кад су престала та друштва» Где су им биле представео Који им беху чланови» Каква реперторија 2 _

То су питања, на која још треба да добијемо одговора, Велика је штета, шта два прва, поборника на овом пољу, Јован Стерија Поповић и др. Д. Деметер ниву више у животу; а још већа, ако није иза њих остало никаквих бележака о њиовом раду!

Удовица покојног Стерије показивала ми је у Вршцу г 1869, спивак рукописа Стеријиних, и међу њима знам да има неки саставак„о народном позоришту.“ Али има ли онде и података за историју народног позоришта, или су

устроји народно позориште, то не знам; јер до самог рукописа доспети нисам могао!

Али на срећу, ова епоха још није тако далеко од нас, да се не би нашло међу нама и живих радника из онога доба, а још више сведока,

| | |

| |

и очевидаца! Ту је још Атанасије Николић, вре- |

дни сурадник Стеријин; ту је Никола ђурковић, који је и за позорницу и за реперторију београдско-панчевачку врло много урадио! Кнежевић и Протић нису више у животу, а ни вредни и заслужни Констатин Поповић комораш; али ту су Александар Поповић и Стеван Добрић, који ву и сами радили на томе, а које језанимало, шта, су и други радили, па су то и запамтили, Ако од никољ од ових наших сународника моћићемо за цело добити довољно грађе, да попунимо све празнине између 1837. и 1848, год., кад је велика струја, народног покрета еву позоришну радњу на неко

| време пресекла,

Па тако и код браће Хрвата, ако је и умрђо др. Деметер, ипак ће се наћи, ко ће попунити празнине од 1840. до 1848,, па и до саме 1859. године, или од гостовања прве нововадске дружине до постанка садашњег народног позоришта, у Загребу. Да ту има великих празнина, бар за нас на овој страни, сведок нам је сама ова, „Грађа,“ у овом листу ваотштена, Те празнине држим да би врло добро могао попунити Јосиф Фрајденрајх, редитељ и јубилирани глумац за-

| гребачкот народног позоришта, онде вамо мисли Стеријине о начину, како да се |

Протићево друштво било је 1848. године у Новом Саду, некако пред мајску скупштину, Био сам на представи Стефановићевог „Пар-Уроша,“ Играло се „код фазана,“ Друштво је било малено; сећам се, да су и неки дилетанти суделоловали, (Наставиће се.)

пе»

За она

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Живот је сан.“) У суботу 9 марта приказана је по други пут драма „Живот је сан“ и то у ужасно празној дворани. И ако празнина није баш одушевљавајући утицала на игру наших приказивача, то они ипак заслужују тим већу хвалу, што су своје тешне улоге, особито у главним партијама, најсавесније представљали, па су нас и у вештачком обзиру потпуно задовољили. Примедбе, што смо их учинили при одени првашње представе, пале су на плодну земљу, а тослужи само на задовољство публици и нама И целина и појединости испале су округлије, него приликом прве представе. Г. Ружић представљао је оним племенитим жаром што је својина само правог глумца.

Са највећим сажаљењем констатујемо, како немар према позоришном заводу код овдашње публике јаке маха

тај

отима, и ако смо не давно били принуђени апеловати на све родољубе и љубитеље уметности, Дао би бог, да поштована публика не увиди то тек онда, кад буде прекасно, него нека притече у помоћ док је томе још времв. #

1.080 Ри но “ (Празно позориште.) Мађарске новинејављају, да су и по мађарско позориште у Араду настала кобна времена. У прошлу недељу заказан је био познати комад „Стари бака и његов син хусар,“ али се није могао приказати из тог веома простог узрока, што нико, ама баш нико није дошао да гледа представу !

Издаје управа српског народног позоришта.