Pozorište

— у НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 7. АПРИЛА 1874. ~

и и УК ГОДИНА. 1, 48. Бро) 8, маја ар а“ УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ. ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ ла 40. Х НА СТРАНУ 60 нов. МЕДЕЧН 0. — ВА ОРЛАСЕ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 за жиг СВАКИ ПУТ,

Нер онррнб 5 ибјгојр роу,

„Јавор,“ лист за вата поуку и књижевноет,

што излази у Новоме Саду, донео је о позори-

шту ову белешку: „Народно позориште у Београду отворено је 7. марта, после прекида од 9 месеца, Срећно, да Бог да! Неки београдски листови хоће на позоришну управу да баце еву

одговорност за потоњи успех. Није тако! дни |

или не знају или не ћеда кажу, шта је у ствари.

Нека се садашња државна влада не меша у ре- |

пертоар, као пређашње; нека не прописује тра-

вила за глумце, као за робље; нека не расну-

шта друштво из ненада, кад има другог начина, јер се позоришни уметници не могу набавити у свако доба ни при бољем поступању, а новац једини тешко ће привући што боље, Управи треба да су одрешене руке у састављању одабраног репертоара, да има доста нових комада у приправности, да не држи велико друштво; да не преплаћује чланове, да је чуварна, да подиже глумачки подмладак, и да друштво путује по народу. Публика треба да се одзива удеснијем репертоару и приличном друштву, као што је то се Београд одрицао свога културног задатка, А журналистика треба с пажњом да прати позоришни рад а не само да пецка,; или да се чини томе невешта, Све то треба слошки да ради, ако хоћемо да се одржи и унапреди за сада једини храм свих уметности у држави српској!“

Ова је белешка дала повода загребачкоме „У!-

епси“ да каже и своје веома умесне мислио истој

српско. народно позориште у Београду, по што

вили, премда нам је жао било; да један од три наша драматека завода кроз дуже времена не ради, исто тако жао,;као што нам је сада драто, да је позориште вад опет отворено пријатељима уметности. Не можемо ту ипак прећутати неколико мисли, којих је новосадски „Јавор“ врло удеено о том питању истакнуо, „Јавор“ вели, нека се у уметничку струку не мешају владини органи, него само' позоришна управа, нека се не прописују правила за глумце као за робље, нека се не раслушта друштво из ненада, нека ве не држи превелика дружина, нека се чланови не преплаћују, нека се приправи довољно нових комада и нека се постара за подмладак, Све ове примедбе врло су темељите и не ваљају само за београдеко већ и за загребачко позориште. Ми ћемо ту додати неколико при-

· медаба, које опет вреде за једно, друго и треће

чинила кроз толико година, иначе би |

позориште, где ее нашим језиком приказује. Премда се у опште опажа знаменит и брз напредак, премда се тлумачке силе хрватскога и ерпскога, позоришта могу пуним правом такмити са 60љим позориштима других народа: то ће ипаксвако морати признати, да се крај таких сила више могло постићи. Писало се и умовало се многоо томе, како да се није даље дошло, и где да се налази корен манама, којих критика сведневни-

| це истиче,

Расправљало, гатало, наелућивало се ту, као вод какве тајне болести, којој лечник не може да у-

"ђе у трађ, али никад се није мислило, о чему ствари. „Ујепас“ вели: „Дне 7. марта отворено је |

се није пуних 9, месеца у њему приказивало, У | своје време писало се по различитим листовима. |

доста о узроку, за што су представе у Београду обустављене биле, Ми нисмо много о томе ја-

| | | | | |

управо треба мислити, Али ипак су разлози врло јасни, те не треба Диотенове светиљке, да, их нађеш, Задатак је владе, да позориште тако | удеси, да се сачува и развије оно, што ваљана имамо, и да ве старамо, да буде и будућност позоришта ујемчена. За то је потребно троје,