Pozorište

ом НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ !. ДЕЦЕМБРА 1874. ~--~-.

И 6 ТОДИНА 19

И ИАШТЕ

а к

+ БРОЈ. 40,2

63 5 Са УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТАНАНЕДЕЉУ НА по ТАБАКА, — СТОЈИ ЗА нови сад 40. А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. а: ЗА ОГЛАСИ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ пут.

ТРАГЕДИЈА И КОМЕДИЈА,

(Наставак.)

У комици важи код болтераистоштоиу трате- |

дији, само у противноме емивлу као и иначе што се све оно; што важи о трагичкој страсти и иидеји, и на комичку протегнути може, само у обртноме значењу,

Из горњих речи еолтерових као и из целе научне зграде његове. излази, да је задатак драматској уметности: предетавити неумрлу људоку природу. у борби «са свамртности, противност идеалности и реалности; пи да је трагичност у томе, што човек ва својим несамртним бићем мора подлећи самртности, да би вечичост идеје, да би божанетвеност у човеку била спасенал

„Митреба ла увидимо, да у трагедији човек бат услед својих најбољих особина мора. иропасти,“ .

Да разбијемо овом солтеровом уметничком :38кону љуску, и да га примером растумачимо,

По болтеру и романтицима мора се у драматском уметничком делу увек представити, како се виша мисао. бори противу ниске садањости, Ло Солгеру намера је трагедији предетавити, како није можно извршити "мисао; ва којом се иде, како је ова мисао тако узвишена; да је појединац, ма и главу своју заложио, никад не: може

вечитост мисли. Пропашћу јунака ' пропада за време и мивао, јер се још не да' извести, али чиста, непомућена мисао траје непрестано; јер јевечита и узвишена над свима временима; она вазда траје, непроменљива је у променљивом времену, и докле све прецветава она је вавек у цвету

Можда ће пример све: ово најбоље расветлити, . ,

Јунак: хоће да овдободи свет! Потпуна људска слобода је вечита идеја, Јунак хоће да оствари ову идеју, па се бори противу ропства; он скида јарам, у који је силеџија народ му метнуо, и задобијајући слободу народу; остварујући евојујидеју, пада, јер други сматрају остваривање слободе као ропство! Другим речима: поједини човек не може судбом света располагати ; идеја слободе људског рода тако је узвишена, да јој нема границе облика нити особите епохе; она траје вечито, кров сва времена, до послетка, она бива све, већа, није дакле никад готова. Пропаст јунака је повод, који идеју слободног људства вечитом прави, који. јој придаје највишу, идејалну особину, Слобода је идеја, јер је бесконачна и неисцрпљива, али у једно и прелазна, општа „појава, која живи у појединцима, Без тога двојног живота свака, је идеја једнострана, није светска идеја,

болгер вели још да.и страст може бити пдеја. Али није тако, Свака страст је бесконачна као и идеја, то је истина; „али. страст, била добра или рђава, „скрива у веби већ кривицу,

| јер кривица, погрешка, опачина, злочинство, тамо _ је; где је страсно, неумерене, или сувишеблаго · толубије врце. Баш тај сувишак или мањак у остварити, и да се баш тиме доказује висина и |

осећају зове се — страст, Умерених страсти нема, Ко има сувише) или мадо осећаја, тај је већ по веби крив, пре него. што заиста учини погрешку. Ко има страсти, тај већ није прав; крив је пак онај, којим овлада силна, потнуна страст људска, Идеја пар никад није по себи већ, кривица; јер како може бити кривица бееконачна, идејална, божаствена страна налце природе, како може бити криво оно; што нас уздиже над обичним еветом2, Само јунак чини ври