Pozorište

Зе па ПАВЕИЛНАОЕ | Р РРНИМННН НИШ ва

Немцима зазвени и мађарски језиш у својој кравоти, И приказаху две представе, Прва представа би други дан по ускрсу и на тој глуми присутетвоваху: осим многих других немеша, Његова Кеселенција кашавеки диштрикт-комесар господин од Џентивањи и ципоки бискуп тосподин гроф Реваји с целим својим капитулом — а то је почаст, којом се не похвали још ни једна немачка комедија. Ова мађарска, комедија тако лепо непаде 34 руком, да се са свих страна могло чути од радости клицање и плескање те се та представа мораде поновити и други дан поделе Духова, у присутетву многе стране

гоеподе,“ А приказивали су, као што се из тов |

извештаја дознаје, жалостиву игру „Конетанти-

на“ Фрање Фалудија, а узгред да речемо, гра- |

дивом ове игре послужи се касније Ситлигети у својој гратедији „Валерији“, која је лане добила, телекину награду. за одличнија седишта пла-

ћалд се шта је ко хтео, за последње пак по десет крајпара: Представа се започела у5 сахата пред вече. Ко је све у тој глуми глумио, није забележено; на позоришним пцедуљама имена, приказивача побележена су само-почетним словима.

И речи оне: „Да и међу Немцима зазвони и наш мађареки језик у својој красоти“ беху доиста пажљиво срочени израз против немачке навале, која оживи и овлада. у Угарској са владавине цар-јосиФове. Али који су требали, добро су разумели шта значе те речи — т, : да се за тим стане, да се одржи и сачува мађарека народност,

Иза покушаја у Левочи не погибе више идеја мађарскота позоришта; од то доба хваташе иста све већма. маха, (Не би згорега било, ако би поменути е почетка историчар Силађи проучио о постанку мађарског позоришта и оно у бр. 35. 36. 39—42. овога листа, Ур.)

СРПСКО. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Виљем Тел“) приказан је био на нашој поворници 21. новембра. Ова драма шилерова, пуна лепих мисли о 0619“ бођењу и уједињењу швајцарских племена, наилази увек на допадање, само ако приказивачи умеју бити добри тумачи тих песникових мисли, па ако по њиман изведу карактере у драми. У похвалу наших приказивача, морамо рећи, да се већина од њих доближила задатку обележеном од песника, самог. Ружић (Тед), Лукић (Атингхаузен), Сајевић (Мелхтал), Д. Ружићка (Хедвига), Ј. Сајевићка, (Берта), Зорић (Геелер) , Недељковић (Руденц), били су на свом месту, али то се не би дало рећи и о неким завереницима, на којима ниси могао опазити, да им је заиста до тога стало, да им се ослободи мила постојбина од туђег насилништва. У призорима, где ваља пламенитим речима подстицати друге на рад 58 ослобођење, треба да лете речи из уста, а неда се сваки час примети, како се глумац спотиче, што није добро на изуст научио своју удогу, и како очекује од духа позоришног, шаптача, речи, да не би насео на пруду узбурканог мора позоришног. Научити ваља дакле улогу, и то добро, ако хоће глумац да је на позорници слободан, иначе ће бити везан, све да има и јако изоштрен слух. Учитини мучити се треба, јер само науком и муком може се напредовати у позоришној уметности. —

по Тао Рио ЈЕ пр: » (Народно позориште у Београду.) У народном поворишту у Београду одређен је за месец децембар 9. год. овај ред позоришних представа: У недељу 1-вог: „Бој на

| Косову“ (од Стерије). — У среду 4-тог: „Шах краљу.“ | У петак 6-тог: „Црна краљица“ — У недељу 8-ог:. „Оте-

ван, краљ босански.“ — У среду 11-ог: „Телеграм“ и „Краљ и глумац,“ (први пут.) — У петак 13-тот: „Нервозни.“ — У недељу 15-тог: „Саћурица и шубара“ — У среду 18-тот: „Шаљива игра,“ (први пут.) — У петак 20-тог: „Марија Тјудорова“ — У недељу 22-07: „Гразичари.“ —

У четвртак 26-тог: „двонар богородичине цркве“ — У петак 27-ог: „Диганин.“ — У недељу 29-тог: „Тајна Е0њаничка“ (први пут). — Замена. „Сланив.“ — „Шарлатанизам.“ — „Гренгоар.“

# (Народно позориште у Загребу.) У народном 10080ришту у Загребу, пише „Ујепас,“ певала се 2. децембра о. г. први пут росинијева гласовита комична опера, „Севиљски берберин“ с веома добрим успехом_ Лесаћка, (Розина), гђа Формастинијева (Берта), Кашман (Фигаро), Нова (Дон Бартоло), и Хлостик (дон Базилио) успели су веома еретно а публика их је пљеском поздравила. Лендинара (гроф Алмамива) певао је боље него У Риголету, али му је глас слаб. — Инашу драму не прати ове сезоне особита срећа. Нови комади „Кан де Томреј“ и „Уоуасе де топзјецт Ремсћол“ (путовање г. Перишона) нису се допали, Свакако је боље прошла комедија Жил Верна „Нећак из Америке“. Али разлог слабом напретку ваља, тражити и у другим неповољним околностима. Г. Брани прекршио је против свог обећања уговор, и отишао је за учитеља у Тополовац, а Ружићка, Перисова, Фрајденрајх и Племенчић обопеди су. Крај таке невоље тешко је напредовати.

Издаје управа српског народног позоришта_