Pozorište

3 ла

ме У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 3!. ДЕЦЕМБРА 1874. ______

ИЕ = ТОДИНА 1,2

ЈУ ИАШТЕ

пене 4 46 БРОЈ 60, 2 | <=

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА по ТАБАКА, — (тоЈи ЗА нови сад 40,А НА ОтРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОТЛАбИ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

ОШАЉИВОЈ ИГРИ.

Већ је једанпут у листу овом речено, али не шкоди поновити, даје комедија, или шаљива игра, представљање шаљивог, веселог догађаја, који смеј изазива.

Намера је комедији, да, изазивајући у гледаоцу смеј, то јест ону особину, помоћу које му ствари смешне изгледају, ову пречиести, на моралну, разумну меру сведе ида је јачом учини,

Којим средством трагедија постизава, мету своју, већ је растумачено, Она је постизава страшћу или идејом, коју страст подупире,

Но комедија треба да изазове смеј и да га поменутим начином пречисти,

Шта је пак емеј»

Ми га назвасмо особином људском, дни то Јесте, јер што год сена човеку примети, то је његова особина, Он пак има разних, безбројних особина, Имаде особина разума, имаде телесних и чулних особина, Ове су или навике или епособности, Назвали ми смеј чулном особином, навиком, или узели је у племенитијем смислу, па, јој дали име душевне особине, у свакој прилици је он нехотичан, неодољив,

Ко впази што заиста комично, смешно. мора се с места смејати, ма му не ишло од воље, ма, како озбиљан био, осим ако ствар није комична, смешна. Омејање као и плакање урођено нам је, ми му се не можемо уклонити као ни љубави, тузи, гњеву, охолости или неповерењу, Смејање је страст, али није као све друге страсти сродна страху и сажаљењу, него је њихово наличе,

Ко се смеје, од тога је исто тако далеко страх као и сажаљење, и ако је ово двоје позитиван,

то је смеј негативан електрицитет наше душе,“

Ако се у комедији смеј сам собом пречишћује, то се онда у њој извесна страст сама собом чисти, али страст, која је противна трагичкој страсти,

Једина, по себи већ комичка страет је емеј.

Као што су даље све друге страсти и погрешке са страхом и сажаљењем сродне, због чега су страшне и пуне сажаљења; тако су све страсти и погрешке и смеју сродне, дакле емешне, Свака страст, и вам смеј, то ми већ знамо, може изазвати страхи сажаљење, свака. страст, дакле и страх и сажаљење може бити и смешна, То може бити и свака идеја као средство комичке цели. Па како2

»Од узвишеног до смешнога само је један корак“ — вели песник,

Свака страст као и идеја има на обе стране своје крајности, које се при прелазу из трагичности у смешност додирују,

Гњев може у своме трагичком облику страх и сажаљење изазивати, тако исто на пример идеја једнакости може и у своме комичкоме облику побудити јак смеј, Но не треба чистити, на разумну меру свести и јачати само смешне етрасти или погрешке, него пре свега њихову основу и цел: само смејање, људску особину, или боље рећи етраст, којој ствари смешне изгледају,

Пословица каже: „бмеје се ко луд.“ Али није само онај луд, који се вувише смеје, него и онај, који мисли, да се ни чему не треба смејати, И оскудица и сувишност крајности ву, и комедији је баш намера, да их на разумну меру сведе,

Бизе вели: „дно што је смешно средсреда је комедији.“ Ту серазуме она смешност, која је гадна, сама себи противуречна, накарађена, И страст је, као нешто неумерено, гадна, с тога комедија, чистећи смеј као и другу страст, обоје своди на праву меру, меру лепоте, Већ из тога, што је она, што је смешно сродно гадноме, види се, да је смеј страст, коју треба чистити,

таложити,