Pozorište
–
У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 29. МАРТА 1877. ~ ~ ~~~
и БРОЈ 2, МЕ,
„зет ИЈУИШТЕ ·
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,
Излази СВАГДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — Стоти за Нови Сад 40, А НА СТРАНУ 60 н. месечно, — ПРЕТПЛАТА се шаље Корнвлу Јовановићу, коли СЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.
Бо Ба А.
(Наставак.)
Глостер. Та када би свако слово било, То на небу оно јарко сунце, Опет слепац ја прочито не бих! Едгар (за себе.) Слушајући ово, не 6' веровао, Ал је цела истина што рече: Срце ми се у грудима цепа! Лир. Читај! Глостер. Су чим! Ваљда не ћу са рупама очним! Лир. Аха! Тако ли је с тобом! Нит очију имадеш у глави, Нит новаца да т у кеси звече ! Од слепоће болује ти глава, А кеса ти пати од назеба! Но ти опет, је л видети можеш, Како иде то по овом свету 2 Глостер. Јесте, краљу, ја осећал“ могу! Лир.
Је с ти море луд! Та човек може и без очију да види, како се то по свету пролази, само ако хоће на то да пази!
А хоћеш ли мене да, сажалиш,
Да проплачеш над судбином мојом! То на, узми, ево очи моје,
Над несрећом плачи колко хоћеш! Ја те знадем, и добро познајем. Некад ти је Глостер име било, Трпи сада, кад еносити мораш! Теби ваља за дуго да трпиш.
о
Па сад елушај, отвор. добро уши,
Беседу ћу једну да говорим! Глостер.
ћалостан је дан свануо нама.
ПАСИВАН А Ер А АЕОРАША ВА,
Долази Племић се војницима и пређашњи, Племић (војницима).
Једва, једном нађосмо га овде!
Џаз'те добро, да нам не умакне!
Хватајте га!
Господару !
ћерка ваша, краљица француска ! Лир.
Шта! Ухваћен 2
Зар друкчије помоћ" се не може!
Добро дакле!
Ја сам срећом рођена будала!
Поступајте са мном човечански!
Награду ћу платити вам добру,
Пустите ме у слободу само!
И зов'те ми једнога лекара,
У мозгу ме нешто мучи, боли! Племић,
Даће вам се што год захтевате. Лир.
Још ја живим, још слободно дишем !
Онај, ко мене ухватит жели:
Нек покуша за мном да потрчи!
(а неап бал (Побегне, а за њим војници потрче.) Племић.
Тужан призор да га човек гледи!
0 мој бедни, сиромашни краљу,
Која ће те ослободит мука,
И невоља, — што у срце твоје,
Две старије вртоше ти ћерке!