Pozorište

| Албаније. Један гласник нека дође гмо! (Долази гласнив). Амо, ближе приступи, гласниче, Подај знаком нек затруби трубом, Па прочитај ово на глас војсци!

(Даје- му једну артију. Гласник даје знаком трубачу, који је такође на позорници. Трубач долази до крајних кулиса и свира. у трубу.)

Гласник (оде такође до крајних кулиса и чита на глас.)

„Има ли кога у војеци, који би се као вре-

Јеврем Марковић. Ја сам казао разлоге, који су руководили мањину одборску. Сад имам да приметим још ово двоје:

Прво: што је г. Вујо Васић казао, да они људи, | који су против те установе говорили, управо не по" штују име пок. кнеза Михаила: То не стоји, јер овде не стоји ни у каквој свези име владаоца са овом ствари. То нема смисла потрзати име владаоца. Што каже. т, Кујувџић да је то школа, и ја сам казао, да према каквом устројству може да користи позориште као школа. Напослетку, да ли је позориште школа или није, то и није предмет скупштине и њеног претреса. Овде је питање то, да ли је потребна та установа народу, или не, и ми држимо, да није потребна, једно што није уређено како треба, а друго, што народ има пречих потреба.

Чуо сам после тога, да је нека извесна сума дата од пок. кнеза Михаила, и да управо интерес од те суме јесте то, што се позоришту даје. Господо, ако је покојни кнез Михаило оставио позоришту неку суму, па је она употребљена на, корист државне касе, онда ја кажем, да је то злоупотреба. Ту суму држава треба да врати ономе, чија, је. Шта то значи, да се држава меша у при-

Бер Св

ои

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, („Девојачки завет,“ шаљива игра у 5 чинова, од грофа Александра Фредра, превео Е. Томић.) Шаљива итра ова приказана је у суботу 2. априла о. т. као новитет на нашој позорници, па. је — одмах унапред

|____-__

ЉИЉА Ме

ПОЗОРИШТЕ НА НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ У БЕОГРАДУ.

(Наставак.)

дан нротивник,-и по- достојанству, племенитости, "и по јунаштву своме мерити могао са тако названим лордом Едмундом Глостером, и који би му у очи потврдити могао, да је он подли издајник својих до сада предузећа био; па ако има кога, то нека се појави по прописаном правилу за двобој кад труба трећи-нуф-знаком огласи, пада своме противнику оружаном руком све у очи по-

тврди, што пма да му каже, јер је оптужени го-

тов да се брани!“ (Гласник долази на своје место.)

(Наставиће се.)

| ватне устапове кнеза Михаила» Што држава то да дочепа, па да издаје мање него што позори| ште има Ако је тако, онда је право, да се тај | новац врати натраг, али да то долави у буџет | државни, то не треба. Народна скушштина може | да има посла само са оним установама, које су чисто народне и народу потребне у бупет став| љене. (Чује се: Доста је товорено!) | Ал. Николајевић. Може бити да је половини | скушитине познато, да стоји закон од 1870 год., по коме је народно позориште имаовина државна. Овде није спор о ничему другом, него. је реч о помоћи државној народном позоришту. А чл 2. закона 0 позоришту каже, да се булетом одређује цифра те помоћи. Дакле овде се може говорити само о томе, може ли се цела ова сума, која је у буџету, одобрити, или је треба смањити. Сваки други говор са свим је излишан, јер народна скупштина не може рутити постојећи закон Ево шта вели закон: (Чита.) | Дакле, док год се не обори овај закон, ми морамо ову помоћ давати. Одкуд ви можете казати, да се то не даг Ми морамо дати ту помоћ, али ако не дамо 60.000 или 50.000, можемо дати 40 или 30.000, колико хоћете.

(Наставиће се.)

можемо рећи — и одржала мегдан; може се похвалити, да је код нас врло добро успела. Чему она тај свој успех захвалити има, да ли самој себи, својој ваљаности, или можда коме другом фактору, то и јесте баш оно, о чему хоћемо,