Pozorište

= ГОДИНА, +=

ла, У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 9. АПРИЛА 1877. даља

ПОЗОМТЕ = | џ О

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ОВАТДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — Стоји ЗА Нови Сад 40, А на страну 60 н. месечно. — ПРЕТШЛАТА СЕ шаље КорнЕлу Јовановићу, коли СЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.

ПОЗОРИШТЕ НА НАРОДНОЈ ОКУПШТИНИ У БЕОГРАДУ,

(Наставак.)

Мин. просвете Стојан Бошковић. Мени се чини, браћо, да ми овде говоримо о једном предмету, који не би требало да нас тако раздражује. Ми немамо овде да се договарамо како ћемо порушити страшну Стамбол-капију, него имамо да товоримо о позоришту, које постоји 'на оном истом месту, где је негда била Стамбол-капија, тде се некад није смело проћи од страха турског.

Што се тиче позоришта и његове важности по образовање народно, ја бих имао да приметим, да повориште ематрам доиста као просветну установу. Да ли је она код неких народа може бити. употребљавана онако, како није увек доносила траве користи народу, то “је: друго питање; и да ли је наше позориште данас уређено тако, да нашем народу доноси велике користи ју просветном и културном погледу, ито је друго питање. То стоји мното до времена, до" прилика, у којима емо, и до власти, која настојава! и води бригу о позоришту, Никаква људска установа, у прво време кад је постала, није била савршена. По свој прилици треба оставити и' нашем пловоришту времена, да се развија на боље, 'и што се тиче правца и уређења, и што сетиче духа; који тамо веје, као и особља, које се' тамо прикупља.

У оно исто доба, господо и браћо, кад је још стара Грчка постала светило: људеке образованости и слободе, у оно доба старале. су се трчке државе, а нарочито Атина, да имају своје народно позориште; и онда, кад је сва Азија потекла на. Грчку, да је уништи, онда су се млади Грци одушевљавали у позоришту онаким примерима јуначких и родољубивих карактера, као што су наш Обилић и Краљевић Марко, У: доцнија времена, у средњем веку, постојала су позоришта, у неким земљама према приликама, народног живота и друштвеног образовања, а данас код свију народа,

који имају ијоле: своје државне помоћи, особне народне. културе, видимоји позоришта народна, од којих се нека, наравно. у богатијим земљама, издржавају приватним друштвима, али готово у свакој држави има бар по једно позориште, које се зове народно, и које добија потпору одсаме државе.

О"друге стране ваља нам имати на уму; да ни један народ нема толико потребе за својим народним позориштем као наш народ. Ми стојимо овде на раскршћу, ваља нам се борити и противу културних освојења од стране тих народа, који су око нас. Ми треба свим ередствима. против те'умне поплаве, западних, или у опште туђинских народности да се одупиремо. У та средства долази на првом месту народна школа, народна просвета са свима својим гранама, а' у свези с тим стоји и народно позориште, Народна школа дејствује непосредно на цео народ; а повориште "народно, опо истина не може да путује од села до села, те да народ свуда у свима крајевима види непоередне моралне и просветне користи од њега, да'се свуда користи племенитом забавом и поруком, коју добро“ уређено нар. повориште може да даје. Али, браћо, у наше народно позориште долазе људи, грађани 'и младићи, који се 'ив целе Србије, па и е других страна у напој престоници образују, или другим послозе путују и сусретају, а'после се опет враћају у народ, У том ее поворишту представљају комади, у којима се врло често угледају узорити карактери из наше народне историје. У том позоришту негује се жива народна реч, народна поезија, књижевност и уметност драмска; у њему се износе црте угледног поштења, коме, треба тежити; у њему се исто тако износе и неваљали карактери грешника, који се излажу понижењу и подемеху, да их се свет клони. Најпоске кад погледамо још и

ЈЕ