Pozorište

| ко У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 24. АПРИЛА 1877. 5 - о

виа Нева СеЧ 6

9/2 5 0). (7 5 = родина 1. 6 Кво 1,

( (2 УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ СВАТДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — Столи ЗА Нови Сад 40, А на СТРАНУ 60 н. месечно, — ЏРЕТТЛАТА

се шаље КоОРНЕЛУ Јовановићу, коли СЕ из ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО. ДА РАВАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ,

о 50 р МАУ ТРПИ.

(Наставак.)

То је као увод у праву радњу, а радња је још пунија шарених слика и грозних ефеката, Радња се почиње доласком парице Фаустинеу Катакомбе. Царица тражи опет Неодимију, њену супарницу у љубави; јер јој уходе рекоше, да се ту виђа. Та Неодимија је лепа 'робиња Флавијана, неког богалтог, знатног и лепог Римљанина,

у кога је царица заљубљена. Флавијан не ћеца- ·

рицу него воли Неодимију. Опа је прекрасно девојче од шестнаест тодина, не зна за своје порекло, па налази само усладе у хришћанству и љубави флавијановој, Наравно да не потраје дуто, а ми дознамо и'то, да је Неодимија оно украдено' дете тладијаторово, п да Фаустина мрзи и гони ону, коју би требала да чува као зеницу у оку, јер од њене среће и живота зависи срећа фаустинина и живот цара Гордијана. Ми то знамо, али то не зна царица Фаустина. Њена мржња, иште освете, па како је у катакомбама случајно нашла и гладијатора, најми та, да он Неодимију убије. За гладијатора знамо, да он мрзи парицу и да би јој се светио, па. нам је чисто чудно, што се он тога, прима, драговољно,

У другом чину уводи нас песник у флавијанов врт, и представља, нам Неодимију „као, слободну и као вереницу флавијанову, Ту је више друштва у пријатној забави. На мах одазову некуд Флавијана, а место њега се укаже Фаустина и гладијатор. Гладијатор ве. прикрије и чека знак, да, удари на Неодимију, а међу тим ће Фаустина, да покуша, не би ли наговорила Неодимију, да се одрекне љубави флавијанове, Она у томе не усне, да знак гладијатору и оде. Гладијатор рупи из скровишта. да. Неодимију —- светује, како. јој се ваља чувати, и на њега, ослањати. |

Што иде даље, све, је шареније. Трећи чин уводи нас у храм јунонин, Ту ће се венчати

Флавијан и Неодимија. И гладијатор је ту, али га одазову. Пре него: што је отишао, покуша, да смрви кип јупитеров, јер му тај бог не годи. Ту је опет и Фаустина, да Флавијана задобије, али заман: Флавијан већ води своју младу олтару. На мах со чује траја с поља: „Наши богови обешчашћени! Неки Назаренац оскрнавио је јунонин храм!“ Наравно,;да се услед тога прекида венчање; тим више, што ликтори увуку унутра једног хришћанина, Оригина. Да како да и Неодимија призна да је Хришћанка, те обоје свежу и одведу.

Четврти чин је у амфитеатру. Народ иште емрт трешнице Неодимије, а гладијатор треба да

| је погуби. Гладијатор не би се тога примио, али Ј ;

је мислио, да је то опет боље; него да. је раскину зверови. Кад јој је већ скинуо вео; опази јој на затиљку онај ожиљак и позна по њему своју кћер. Сад и гладијатор и Фаустина зЗачну молити за живот неодимијин, али заман. Разјарен народ једва, је: допустио, да се/ пресуда изврши тек сутра.

У петом чину је Неодимија у тамници, и једва, чека своју смрт. Фаустина се заман труди, да је наговори на бегетво. Тек је Флавијан на то, приволи, али дошне. Грибун већ јавља, да је разјарен народ опсео тамницу и да иште смрт хришћанке. У тај мах чује се, како се зид ломи, а кроз пролом упадне у тамницу гладијатор. Он је решетке од своје тамнице покидао, кроз прозор у тигров кавез упао, тигра свладао, ту нашао јаму у зиду, што је тигар био ископао, јаму провалио и тако доспео до своје кћери. Али и то је' заман. Народ нагиње еве јаче; чује се већ даје и цара убио, па ни гладијатору не остаје нилата, друго, него сам да убије своју кћер, да бар не падне шака разјареном народу, И тиме се сврши тај мозаик од ужасних призора,

Према, томе се види, да је овај комад од слабе