Pozorište

ниши от == у | дал У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 3. МАЈА. 1877. дала |

Па и = Родина 11, + УК. БРОЈ 2, )Р | . Пуни:

во % УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

Излази СВАТДА 0 ДАНУ ОВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА по ТАВАКА. — Отоли за Нови Сад 40, А над стрАНУ 60 н. месечно. — ПРЕТПЛАТА СЕ шаље Корнвлу Јовановићу, који СЕ из ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.

ПИСМА 0 ГЛУМАЧКОЈ УМЕТНОСТИ. Т,

Млади пријатељу! На твоја нека питања о | томе, да се брижљиво изговоре сви гласови од сваке глумачкој уметности радо ћу да ти одговорим, о речии да се чисто чују сви самогласи. Ко не пази али тај одговор, који ће ти неколико корисних на то правило, тај ће пасти у ту погрешку, да савета. донети, не ће бити тако кратак, као што | ће му говор бити јадно декламовање, викање или си мислио. Пре свега морамо бити на чисто о | лелекање, особито у афекту. Женске радо пређу неким стварима, без којих се не можемо упу- | у тако звани „гробни тон“, који је због своје моштати у та питања, ако не ћемо да се заплетемо | нотоније веома досадан, и значи то исто, што и и отештамо себи решење нашег задатка. Мој суд | фраза у стилистици.

о твојој способности не могу ти још изрећи, јер Кад бих ја имао да изречем пресуду о двема сам те видио само у неколико улога. За сад ти | представама једне страспе улоге, и то прва да не могу ништа друго казати до то, да имаш лепу је ватрена и са живахном радњом, али са горе спољашност и пријатан глас. А то је веома мно- | споменутим погрешкама, а друга да је мирније, то, ако ее к томе још по нешто дода; а веома | али јасно, разумљиво, одмереним гласом прикамало, ако нема тога нечега. зана, а при том са лаким али правим нагласком, Допусти ми да проговорим прво коју о гласу | — ја бих се без премишљања изјавио за ову глумчевом, томе тако важном и моћном средству | последњу, већ ради разумљивости, а поглавито при представама, коме се ретко поклања онаква | с тога, што одговара целини, која је први запажња, какву заслужује у истину. Ја сам често | хтев уметничког успеха. После те примедбе мотао приметио, да су глумци и говорници, који су и- | бих прећи на једно од најважнијих твојих пимали леш орган, у обичној конверзацији изврспо | тања, као и рећи што о томе, да ли се у притоворили, и у малим круговима добро предавали | казивању ваља држати „реализма или идеализма“, и читали, али па даскама, или на говорници чи- | али ми се прво ваља дотаћи ближег питања 0. нили су својим гласом јако неугодан утисак, јер | неговању и дотеривању гласа. ; нису говорили својим рођеним него са свим ту- Човечији орган за говор, тај дивни музички ђим гласом. То је било с тога, што нису знали | инструменат, и изговорена реч, једини непосредни за ону пеколицини само познату тешкоћу, како | излив невидљивог духовног живота, у нас се, на у великим просторијама треба говорити узвише- | жалост, веома слабо негују,а овамо глас човека, вим гласом и удесити га за даљину. То декорацио- | што говори, не обзирући се на садржину говора,

но сликарство, устменог предавања — као што | исто тако износи унутарње душевно стање уху, бих га ја назвао — може се само, дугим веџба- | као што израз лица оку. Глас има своје гравице

њем научити, и то само тако, ако глумац или го- | исто тако за радост као и за жалост, за тњев, ворник никад не смеће с ума правило, да пре | за мир, са страх, за равнодушност и за сваки свега ваља јасно и разговетно говорити, ако | расположај наше душе. Ако се дакле хоће да | хоће да га свет разуме. Али не састоји се та | говор и глас изрази тачно и као што треба

разговетност у викању, у гласном говору, него у | какво душевно стање, то се приказивач мора