Pozorište

ИзлАЗИ СВАГДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — СОтоли за Нови Сад 40, А на стРАНУ 60 н. МЕСЕЧНО. — ПРЕТПЛАТА СЕ шаље КОРНЕЛУ Јовановићу, коти СЕ из ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.

Ко не зна, да је за превођење, поред речии граматичког знања, поред тачног сазнавања, карактеристичне разлике, особине и финоће оба језика, још неопходно нужно и то, да сепроникне дух авторов, и да је само онај, који разуме цео расположај пишчев, кадар дело то још један пут, другим језиком репродуковати Мувичко дело може се отпевати или отсвирати те како коректно у тону и такту, али најлешша места могу ипак звучати хладно, туђински, неразумљиво, неистинито, а при правом певању или свирању — то пак бива само код онога, који има дара за дубље разумевање — видимо пред собом са свим друкчију, разумљиву, дивну музичку слику. У школи се при учењу певања и свирања на гласовиру мало пази на разумевање и предавање. А то би се ипак дало ласно постићи! Је ли онда чудо, што с тога певање понајвише није ништа друго до викање, а свирка на гласовиру тандркање и добовањег Ко хоће да направи копију од какве слике, зар тај не треба да са свим познаје и разуме свој оригинао, пре него што узме у руке оловку или кредуг Ко не познаје боје и слагање и противност њихову, ко не види расположај це-

_ лине и не зна како се исти изазива, тај ће се залуд трудити и трошити време.

После овог расматрања не ће бити тешко од· говорити на твоје практично питање: Како се најбоље може проучити какав карактере Одговор је ово: Кад не останемо само при том, да проникнемо у карактер, нето кад управо тежимо да та пренесемо у себе самог. Лир, Мекбет, Хамлет, Ромео, Валенштајн, Тел морају се тво-

| јим гласом љутити, тужити иљубитими твој изразв лица мора нам казати њихово душевно стање; они морају ступити пред гледаоце твојим ходом и твојим држањем. Само тако ћеш, по-

| | | |

ПИСМА 0 ГЛУМАЧКОЈ УМЕТНОСТИ,

(Свршетак.)

ред горе поменута два захтева финог посматрања и целине, испунити још и трећи, неопходно нуждан захтев, атоје индивидуалисање, које тек даје права живота, истине и свежине, чему се свако мора поклонити. Гледај тридесет средњих глумаца како играју Лира, па ћеш видети, да су за чудо сви налик један на другог: они нам износе слабост, величину, гњев, лудило тога карактера са свим апстрактно без правог живота, а то је резултат обичног „проникнућа.“ Један виче и бесни као и други, сви по једној шаблони, по једном калупу, а нико својом особи_ном, средствима своје вештине. Али гледај на против како приказују ту улогу двојица или тројица од већих глумаца, ако их се нађе за њу толико, па ће ти пасти у очи велика разлика, видићеш истину, која ће те занети. То је само с тога, што ови својим средствима слободно приказују, из нова стварају. Јанаушекова и Ристориница схватају „Медеју“ истина једнако, али је разлика: у индивидуалној представи њиховој обе играју тако истински, да те заносе. Исто то мораћеш признати, кад „Ифигенију“ приказује Бајер-Брикова и Јанаушекова. Читај у Лихтенберговим писмима, што их је писао Кестнеру, онај дивни опис Герика и његових сувременика, па ћеш видити, каква је сила у. индивидуалисању, где често и најмањи детаљ има најдубља утиска. Кад један писац (у „Домаћем огњишту“ од Гуцкова) каже: „То су маленкости, којима уметничко дело постаје савршеним“, то он тиме мисли оне малене, привидно незнатне црте, што усавршују, што заокружују целину и што иначе ваљано нацртану елику задахну животом; али то не уме свако да учини, јер је то дано само плодним духовима и сигурној руци. Те малене црте, што се на послетку повуку, чине се само мале,

|-_____-

__- __-_ | А да У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 15. МАЈА 1877. ~ ~~~

а НА = РОДИНА 11, > | ј | | || | | 46 БОЈЛ, Пон е“ па“

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,