Pozorište

| _____ У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 6. ЈАНУАРА 1879. „~~~ | | | 6 Р 4 2 [6] п Е (0 5

|| рак ар р | О

= РОДИНА У, > || + ВЈ, | ___ ке У ње

# УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, Излази свагда о дану сваке представе на по табака, — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 п. месечно. — Претплата

А —_____________

се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.

(ТАРИ ГЛУМАЛ,

(Наставак. )

„О, није то тако лака задаћа, као што то многи, а иви, господине, мислите. Треба ту много, па и више него много, а што ја кажем то је као свето. Доиста, тако је! Имате ли ви толико родољубља у себи, да се јуначки, презирући смрт, борите на том бескрајном попришту отачаствене просвете > Па ако имате толико родољубља, осећате ли за то у себи и толико дара, ђенија, позива 2 А и знате ли ви, шта је то дар, ђеније, позив > Јесте ли икад што чули о психологији, ја понављам: о психологији > — Видите, ја сам целог свог века изучавао психологију. Свет, пука, светина, упани5, зове ме бекријом, скитницом. Ха, ти јадници немају ни појма о томе, да сам ја само „уметник“ ! Ја одлазим у крчме, картам се, пијем, тучем се, јер ми ваља проучавати свет,

"Тако је радио и Кин, онај чувени британски тлу-

мац, па тако ради и Павао Бодакија пл. вамошпирчки, јер знајте, господине, да сам и ја племић, а то Кин — мимогред буди речено — није био. Та сетите се само, господине, првог тренутка, како смо се састали! Нисам ли вам казао одмах, да је то ванредан, чудноват удес» Ви сте се усудили, господине, да то поричете, а ето сад — имам ли право 2 ди хоћете да будете глумац, а ја сам управитељ. Па још какав управитељ! Баш сам довршио своје ноћне студије, а спопаде ме жалосна мисао: ко ли ће ме заменити, кад једном изнемогнем и клонем од старости 2 Хоћете ли сад да вам изведем закључак г Разумете ли ме, господине, јесте ли ме донета ехватили, можете ли ме појмити 2“

„Могу, многоштовани тослодине управитељу !“

„То је веома ленс. Из вас може још што бити, разуме се, под ваљаним руководством. Видићемо већ, како ће испасти. А сад изволите са мном.“

Путем је ћутао као да се задубио у мисли,а

| ја нисам смео да прекидам то ћутање.

Брзо смо стигли до варошке дворане, те уђемо у талијин и терпсихорин заједнички храм, као што се обично изражавао г. Бодакија.

„Већ је прошло осам сахата, време је проби, а ти проклети лупежи још нису ту. Али нека, добро је; а кад ја кажем добро је, онда то значи да је зло, то јест за њих: — то ћу им одузети од гаже, од плате!“

Докле је то говорио, посадио се на столицу, што је била облепљена позлаћеном хартијом, а употребљивала се иначе за престо. Понудио је и мене да седнем. Тако сам седио пред њим као какав изасланик прквене општине пред владиком, па сам бленуо у декорације и друге поворишне справе, и одговарао на његова питања, у којима. је био неиспрпив.

По што ме је испитао о мојим одношајима, продужи он опет:

„„јакле, господине, ви сте од овога часа члан мога друштва. Месец дана бићете на проби, па онда ћу вас ангажовати и склопићу е вама уговор. За тај месец дана не ћете добијати никакве плате, него само поклона, то јест шунака и печења, што и ми будемо добили од наших добротвора. Ако узиграте добро, не ћу ни ја жалити да вам по каткад дарујем по који цванцик, и онда ћете добити све оне најновије из касе. Али своје дужности морате вршити тачно. Знате ли шта то значи, млади човече; Играћете сваку улогу, која вам се додели, писаћете позоришне објаве, спремаћете улазнице и стараћете се за реквизите. У мом је друштву то увек дужност најмлађег глумца. Данас ће се представљати „Разбојници“. Ти ћеш играти Карла Мора јест, ти, јер ја увек кажем „ти“ свима мојим