Pozorište

Пе _____ У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 14. МАРТА 1879. „~ 3

РЦ а | | 4 ТОДИНА 112 | + БРОЈ, ФН

| УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претплата, се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.

УСПОМЕНА НА ПОКОЈНОГ ПРИЈАТЕЉА, М.

(Наставак.)

| љубав изјављивати, и то тако ватрено, да. се

мајка, која је пред њим застала, исто тако раз- Појава прва. 0, 2)

| У идућој појави (трећој) долази Иван у кућу | саопштити, моћи ће се назрети и врло фини за| Љубичину, да се с њом по што по то састане, | плет те недовршенене шаљиве игре. | и топећи се у љубавном монологу примети, да, | Ево те глуме: му на сусрет долази једна женска, па и не сум- | ОСВЕТА | њајући, да то може ко други бити осим Љубице, | Пе И . | | обори очи земљи, и не дижући их одатле, клекне | И. | | пред мајку, јер то нико други није био него мај- | РА | | ка. У тако скрушеном положају почне јој своју | н | муж и жена. | | |

Марија (долази под маском из велике дгоране, у којој се

|

| нежи и скоро истопи од љубави. Иван је у је-

дан мах погледи, и сав се скамени, али из те | игра; мотрећи на све стране, скида маску). |

коже никуда, јер мајка, разнежена, почиње сад Сад ће бити десет — сада мора доћи. |

Да ми се је само одржати моћи!

Познати ме не ће, о том сумње нема, |

Јер сам увијена, маскирана ве'ма. |

Глас променит умем, претварат се знадем,

(Свако женско својство потпуно имадем! Е, треба ли више, зар то није доста,

| њему „курисати“, и неда Ивану ни ока отворити, | док се на послетку Иван за невољу с њом и љу| бити почне. Пољупци су већу највећем јеку били, | кад Милан, не могавши више ову бруву трпити, скочи из сандука. Већ је скоро русвај готов, али ||

|

ево ти из друге собе досетљиве Драгиње, која

читаву ствар разјашњава, као да је Иван ишао | Да преведем лако жедног преко моста2... | || на то, да мајчино срце умилостиви, и на, тај на- | Ма се опет бојим — може да ме позна,

|| |

|| чин за, себе и Љубицу благослов изнуди, на, што | Да с увређен нађе, кад намеру дозна.... | |

се Милан уталожи, а и мајка, да само из теснаца, | Па кад се расрдиг... Грдне ли несреће! | изиђе, благослов даје. Сад Иван свезује Милана | Зар да не помогне женско красноречје» | | и Драгињу, и тако се глума са општом женид- | Зар је тако страшно, кад се жена млада | | бом свршује. (0 верности мужа уверити рада 2 | | Саошштили смо садржај целог овог комадића | Кад му жена пише, да га нека чека, | с тога, што смо хтели да покажемо, каква се Која ће га нежно љубити до века, || вештина у Кости још као у ђаку показивала, Која пламом гори, само да га види, | вештина у погледу стварања заплета, и комич- | Ма која се за сад потписати стиди 2 Па кад место оте пламтеће лепоте Дође увијена сопствена му жена 2... | Само она може учинити тако, | | |

| них ситуација. 7 7

| Да би се пак видело, какав је Коста пи у оно | доба, био вештак у дикцији дијалога и у тесању сти| хова, саопштићемо овде почетак друге глуме, | Која воли право, која љуби јако! „Оевете“, т. ]. саошштићемо онолико, колико се А што ми је љубав заслепила очи, | | од исте у целости затекло. Из овога, што ћемо. | То о снази њеној баш таман сведочи! | |