Pozorište

-=бчр У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 26. НОВЕМБРА 1881. бог ~

„РЕН | Ур чета О | ОЈИШТЕ <>

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

Ивлави свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином стану, у Новоме Саду.

„Словенско драматско друштво“ у Љубљани ступило је с овим друштвом у књижевну узајмицу и послало је своју збирку позоришних игара под натписом: „Оловенска Талија“ (41 комад) у замену за „Зборнике позоришних дела“, колико их је до сада изишло. Истом словенском друштву одобрено је, да се у поменутом „Зборнику“ штампане српске позоришне игре могу превести на словенски језик и да их могу бесплатно тприказивати сва словенска дилетантска позоришта. Према томе одобрењу превели су браћа Оловенци шаљиву игру „Избирачица“ од Косте Трифковића и штампали је у „Оловенској Талији“. То је први плод наше књижевне узајмице с њима.

Осим мањих прилога добило је позориште ове године (т. ј. од 1. јуна 1880. до 1. јуна 1881.) легате: 50 фор. као легат пок. ђуре Гавеле, који је исплатио син његов, г. Ника Гавела из Загреба, и легат пок. Ане Загорице рођ. Шевића из Сенте од 400 фор. а. вр., који је такође исплаћен. Оба та легата уложена су у новосадску српску задругу на приплод.

Као нови чланови овога друштва уписали су се и исплатили целу пристојбу од 50 фор. ови родољуби: г. Ника Јовановић из Вел. Кикинде, приседник судбеног стола у Темишвару, и г. Никола Петровић, поседник у От. Пазови; а издали су обвезницу по 50 фор. гг.: др. Лаза Станојевић, Јован Бипарић, Димитрије Кода, Коста, Рајић, Васа Милутиновић, Јован Миличић, Андрија М. Матић, еви из Новога Сада.

За ову годину обишла, је позоришна, дружина ова. места: Меленце, Тител, Вуковар, Митровицу, Винковце, Сомбор, Суботицу, Сенту, а сад је у Ади. Од 1. јула до 1. августа 1880. имала је

глумачка дружина месец дана одмора. О дру-

Ра

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(Наставак.)

жини и њеном раду изнеће управитељ г. Димитрије Ружић засебан извештај.

Али покрај повољних гласова не може ми се на ино, а да вам не јавим и за тужне гласе.

Месеца декембра прошле године премину у Сомбору један од највренијих глумаца наше позоришне дружине, Сава Рајковић. Грађанство сомборско свечано је сахранило тога заслужнога трудбеника на пољу наше још нејаке позоришне у 'етности, на чему је позоришна управа, како штованом грађанству сомборском тако и свештенству, које га је бесплатно отпратило, јавно исказала своју захвалност. Олава им!

Истога месеца и године преминуо је и друштвени благајник, ђорђе Шевић, који је више година и као члан и као благајник послужио ово друштво. 24. декембра 1880. примљена је од удовице покојникове каса, рачунске књиге и остали списи. Привремено до ове скупштине поверио је управни одбор секретару друштвеном, г. Сави Петровићу, да врши благајничке дужности. Окупштина ваља сада да избере новог сталног благајника. Завршујући овај свој извештај, допустите ми да изнесем на видик, да за ове три године не само не имадосмо дефицита у своме имању, него имадосмо и сувишка преко 1600 фор., покрај свега тога, што дадосмо глумачкој дружини један месец дана одмора и што је дружина ради напрасне смрти врснога јој члана Саве Рајковића и других неприлика дангубила. За овај сувишак имамо поглавито захвалити глумачкој дружини, а особито њеном врлом управитељу, г. Дим. Ружићу, који, и ако им се дружина умањила, п0казаше, да им није стало само до своје користи, него и до општег народног добра, тако, да сво-