Pozorište

а

об 84 Фељог~

Из трема воде два уласка у партер, степенице е десна воде на прву и другу галерију, а степенице с лева у позоришну канцеларију и на трећу галерију.

У лепо украшеној позоришној дворани има три реда ложа, 14 у партеру, 13 у првој и 14 у другој галерији. Кнежева је ложа десно у првој галерији. Између ложа друге и прве галерије насликани су грбови свију српских земаља; а измећу партерских ложа и оних од прве галерије виде се слике знаменитијих ерпеких владалаца, списатеља и уметника. Над позорницом је слика кнеза-основатеља Михаила М. Обреноновића ПЛ. Горе на среди је сунчаник са више од сто гасних пламенова.

У партеру има 245 седишта; на првој галерији има 80, а на другој 72 седишта. Осим тога, у партеру за стајање има 120, а на трећој галерији 260 места. Кад узмемо на сваку од 42 ложе (кнежева, је као две друге) по пет особа, онда има места у позоришту за близу хиљаду душа.

Позоришна зграда стаје 21.187 дук. (сама, зграда 14.920 дук., унутрашње уређење и намештај 5.002 дук., дограда 1.215 дук.)

Осим тога је утрошено на џамију, док је преобраћена у гасну фабрику, 6387, дук. Материјал џамије вреди око 120 дук.

Овамо је до скора спадала још једна зграда. мало даље од гасне фабрике. То је била турска, тулбе-памија. (без мунаре), где су се држале поворишне ствари, док још не беше дозидане ограде. На оправву тулбета утрошено је 106 дуК.,

а. материјал зграде цењен је на 80 дук. Ово је тулбе у пролеће 1875. срушено. ту дакле има повориште да добије накнаду од 186 дук.

Зграда са доградом, џамија и тулбе стају дакле скупа 21.876: дук. То би било позоришно непокретно имање, куд спада и велик плад између позоришта и џамије.

Вредност покретности је ова: позорница е таваном и подом 2.440 дук.; завесе, проспекти и покретно комађе око 1.200 дук.; гардероба, намештај позорнице и реквизите око 2.800 дук.); библиотека, рукописи, улоге и музикалије, око 100 дук. Свега покретности 9.440 дук.; а укупна вредност свега имања позоришног 81.316, дуката.

Број представљаних комада изнеће до сад око 850 комада.

Управа позоришна састоји се из управитеља, драматурга, редитеља (место празно) и благајника. Овамо спада и позоришни одбор од 3—4 лица.

Глумачко особље има 13 мушких чланова (4 стална, 7 редовних, 2 привремена) и 9 женских (8 стална, 4 редовна, 2 привремена). — Овирачки збор састоји се из 1 капелника и 12 свирача. — На позорници је сликар (уједно и машиниста), 4 његова помоћника, власуљар, хаљинар са помоћником, рекв“зитар и две облачиље. — Административно особље састоји се из писара, кључара, разносача објава, димничара и послужитеља. — У гасној фабрици има произвођач таса и осветљач. 5

ИО ТИЋИ,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(„Тражи се васпитач“, шаљива игра у 2 дела, с немачког превео М. Х. С. и „ПГумека ружа“, шаљива игра у 1 чину, превео С. Д. К.)

Горња два комада престављана, су у уторак 24. новембра о. г., и то први као већ старији у репертоару позоришноме, а други као нов,

Шумска ружа је швигарица Јелка (гђа Рајковићка), унука умировљеног каџетана Добрића (г. Лукић). Капетан је невгодно прошао са евојом женом, па због тога се и повуче у шуму, да своју унуку сачува од урокљивих мушких очију. Али природа, тера своје, не помаже ни шума, ни самоћа, па ни сва вика на неваљао и покварен свет. Кад се девојци срце препунило љубави и

милине, оно тражи, коме ће се излити, па и — у шуми

____________- А МА - НЕ == 1 КА 28921 2

налави, куда ће. Шумарев син (г. Барбарић) био је случајно и изненада тако сретан, да на њега коцка падне. Представа овога вечера испала је као и у опће округла и гледаоци могу бити задовољни. Шумска ружа била је у свом елементу, па за то је и представљала природно бев икаква усиљавања и напрезања. За веселе, безавлене и наивне улоге нико бољи од шумске руже. Гђа Рајковићка по нужди мора да. представља и друге улоге; она, истина, савлађује све невгоде и тешкоће по путевима, по којима јој се теже иде, али кад јој се даде прилика, да се појави у својој правој боји, онда тек покаже, шта вредн. — Још је једна улога овога вечера била у правим рукама, а то је улога старе кључарице Катице у рукама гђце Јеце Поповићеве. Сама кључарица изгледа нам, као да се тек онако увукла у