Pozorište

“бер 68 Фуроу—

Из нутра се чула ломњава и вриска несрећне светине, на пољу очајање, забуна. Стотине људи гураху се кроз уске коридоре позоришне, а вапај и ужасна вика: „У помоћ!“ „Избављајте !“ орила се грозно и страховито. Ситуација је била, нарочито на галеријама, ужасна; ништа се није чуло, до стењање и потмуло кукање, као кад се живи људи гуше и даве. У једаред се појавише на. прозорима, горњег боја људи, један на другог начичкани. Тада настаде неописана, равдраженост светине на пољу, што се беше слегла око позоришта, те, немоћна да помогне и избавља, гледаше ужаснута живе људе како пропадају код њих живих. Срећом не трајаше ова забуна дуго. Ни пуних 5 минута није протекло, кад се већ ватрогасци искупише. СОве-

тина се потисла назад, ватрогасци свом енагом |

прегнуше на посао. Прво разапеше велика пла-

стна, да у њих екачу они, који беху остали горе.

Људи и жене, гоњени ватром, падаху стрмоглавце на меко платно, те се тако спасоше неколико стотина. Ко се страшио, да с таке висине скаче, тог спуштаху на мердевине и конопце доле. У 7:/, часа беше ватра пробила, кров, — позориште се није више могло спасти.“

Даље приповеда један глумац:

„Шеколико минута пре 6%/, часа био сам намазан и у пола обучен у ходнику позорнице, кад је други знак за почетак дат. У том тренутку заори се ужасна вика: „Ватра!“ Полетим на позорницу, К ја је буктила у пламену, и одкуд се престрављени глумци и поелужитељи на све стране распршташе. Један од послужитеља беше са пламеном на дугачкој мотци сувише близу дошао завеси, пламен обузе лако гориво и за тили часак обузе цео таван. Одгурнем две користкиње, што ве беху препале, те стајаху као укопане, и опазим неколико послужитеља, како кроз ватру скачу с тавана. Један од њих сломио је ногу. У том моменту захвати пламен велику завесу, и, потиснут ваздухом, покуља с димом на публику. Ја полетим на поље и епазим

4

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, („Ромео и Јулија“, трагедија у 5 чинова, написао Виљем Шекспир, е енглеског превео др. Л. Костић, за српску поворницу удесио А. Хаџић.)

"пламепу. Од свих страна зачу се:

ЉИбтТиЋЕи,

управитеља, Јаунера. Публика је у велике излалазила из позоришта, и кад за неко време престаде, мишљасмо, да се све спасло. Знао сам, да је гас горео и да је још 5 минута пре тога цела, кућа била осве"љена. Вратим се на позорницу и ту чујем прве гласове, који викаху у помоћ. Глумице пола голе бегале ву, и саме не знајући куда. Кад се из гардеробе сви спасоше, појурим поново на поље и сретнем уз пут ерпхерцога Албрехта и Виљема. С њима дођем у полицију, која је одмах до поворишта и ту се. показа грозан призор. Ватрогасци беху већ прве жртве донели. Избројао сам близу 50, сви неповређени, али црни као угаљ, без сумње су се сви угушили. Ови несрећници лежали су по 10 до 12 у гомилама тако стиснути један уз другог, да их је тешко било раставити.“

„Рука, што ове редове пише, још је сва уганута од страховите борбе на живот и смрт, коју је јуче при бегању из „Рингтеатра“ водила. Сви они, који су успели, да после вике: „Ватра! Ватра!“ ивиђу из позоришта са пребијеним рукама, и ногама, могу се рачунати у срећне.“

Тако почиње извештај једне женске.

„Било је 10 минута пре 7 часова; ја сам се дела у ложи првог реда и управила доглед на позорницу. Шта би на једаред, Завеса се жестоко затресе и у истом тренутку беше ева у „На поље! На поље!“ Настаде дивље гурање и тискање; мушки скачу преко сомотеких клупа и траже излава; жене падају у несвест, но на њих се нико не обвире, светина, гази равнодушно онесвешћене и гура напред. Наша ложа је близу позорнице; кад смо отворили врата, покуљао је већ густ дим на сусрет, те је многе изопијао. У том моменту угасише се пламени гасни; настаде мрачна ноћ, загушљив дим, очајна вика: „У помоћ !“ И нас повукоше десно, ма да смо знали, да нам ваља лево ићи, ако хоћемо да се спасемо. „Бежите на позорницу, оданде ћете се најлакше спасти!“ (Свршићо се.)

,

Та трагедија великог Шекспира, тог драмског песника над свима драмским песницима, приказана је на нашој позорници 5. децембра о. г. и то како на задовољство наше, тако и на задовољство наше публике, која је и

>