Pozorište

не пе

109

ГОДИНА ИЦ, Упит је

| "з

= Ед Вар На ШИ ИН НЕЈЕ

–~војер У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 99. ДЕЦЕМБРА 1881. свог —

Шо =>

| УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, |

Излави свагда о дану сваке представе на по табака. Претплата се шаље администрацији

— Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. „Поворишта“,

у матичином стану, у Новоме Саду.

Римљани су градили позоришне зграде као | и Грци; једва да се мало разликује у томе римско позориште од грчкога. Ако хоће човек себи да конетрујише план кога римског позоришта, нека у круг један начини истостран трокут, тако да ћошкови тога трокута падну на линију круга. Једна страна трокутова, у осталом на обе стране доста продужена, нека буде стражњи зид (всепа) позорнице; са тим се зидом паралелно повуче права линија кроз средиште круга, па се тако добије предњи део позорнице. Онај полукруг, што још преостаје, то је оркестра, а иза ње се амфитеатралски дижу редови седишта. Као год у Грка, тако су и у Римљана позорница, орке| стра и место, где су седишта, три главна дела у позоришту. Оркестра је према осталим местима била мања, него грчка оркестра; код Грка је на њој играо кор, а код Римљана су ту још била особена седишта за прве људе. Позорница (рмрша, рговсевћши, а звала се и зсепа), КОД Грка од прилике десет стопа над оркестром, била је у римском позоришту од прилике само пет стопа виша него оркестра, да би гледаоци, што ту седе, могли лепо све видити. У Римљана су сви глумци играли на позорници, те је тако римска позорница била и шира и дужа од грчке; та је била колико две оркестре у промеру. У поворишту у Помпејима, што је било удешено за пет хиљада гледалаца, била је позорница у дуживу 35 метара а у ширину 6 и по метара. Зид, што се дизао иза позорнице — из њега су троја врата водила на позорницу — - био је уједно предња страна куће једне од камена са два или

више бојева; на том је зиду било ваздан архитектонских декорација, стубова, кипова и слика. Ако је требала друга каква, декорација,

а не она стална (зсепа са), то се онда

а И А И АИ

па

ПОЗОРИШТЕ У ОТАРИХ РИМЉАНА,

(Наставак.)

мећале ишаране завесе или табле; те су завесе и табле или вешали испред зида позорнице, или су их с обе стране гурали на позорницу (всепа пси). дацело да је и римска позорница, као и грчка, имала улазака са обе уске стране, а било је зацело и тако званих периакта, уегацгае. То су биле велике тростране призме, стајале су на обе уске стране, а биле су чеповима, за земљу приковане; могле се окретати око своје осовине, те се тако према потреби намештала једна или друга страна са особеним својим декорацијама на позорницу. Што је било места иза зида на позорници, ту се облачили и пресвлачили глумци и чувала се разна утензилија позоришна. Иза позорнице била је често још и дворана са стубовима, тако н. пр. у позорашту помпејевом; у ту се дворану заклањао свет из позоришта, кад би представу прекинуо пљусак, а уједно се у тој дворани приправљале и наређивале свечане групе, кад имају да изађу на позорницу. Римска, је позорница имала завесу (алмаеши), а грчка није. Али се није завеса дизала и спуштала тако, као код нас, него се на почетку представе отварала позорница тиме, што се завеса пуштала, да од горе падне на земљу; кад се представа, сврши, дигне се опет завеса у вис, те прекрије позорницу.

Место, где је публика седила, (сауеа, грчки дгитоо»), било је спрам позорнице, а почињало је од оркестре; дизало се за тим у све ширем луку, а иза највишега реда и над њим био је покривен ходник са стубовима. По прописима Витрувијевим није смео кров тога ходника, бити нижи, но што је висина позорнице, како би се звук глумчевог гласа на све стране подједнако равлегао. Од грчког се позоришта, разликује римско тиме, што у римском сваки ред седи ина