Pozorište

У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 4. МАРТА 1884. з=><—

6 А 6 ПА

+ ТОДИА Де

3 о

|

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Т | | | | Н пој

Излази свагда о дану сваке представе на по табака.

А што рекосмо, да радња ваља да је заокружена и целокупна, таква се радња или драмски створ може испоредити са зградом (градом, двором, кућом ит. д.) Зидина још није зграда, јер ова треба да има добар темељ, ваљане зидове и да се заврши добрим кровом. | Тако и драма ваља да има свој добар почетак, наставак и свршетак. Као што се у згради зида камен по камен, тако треба и у драми, да се догађај из догађаја складно извија. Као што из зграде не смеш ни једног ката извадити, а да се цела зграда не помери, тако се драми не може одузети ни један догађај, а да се непоквари сав посао. Све мора једно друго држати и еве бити на први поглед заокружено као у калупу салевена целина или складно нанизан низ. Ништа у тој целини не сме бити излишно, па и сами ситнији уреси (као у грађевини) ваља да красе п потпомажу главне делове. Како радња тако и особе морају имати свога утврђеног смера и послетка, иначе су непотребне за целину и могу изостати, а кад је тако, онда је цела зграда погрешна. У приповетци иде све једно за другим, а у драми изилази све једно из другога, као што ну грађевини доњи део држи горњи. Различитост драми дају поједина дела, а целина је у целокупној главној радњи, у којој су поједина дела као у каквом низу згодно нанизана.

Деоба драме.

Према заокруженој целини својој дели се драмски догађај на поједине делове (радње, актове), а ови на даље мање делове (појаве, изласке, сцене). Сваки пак део ваља да је за себе згодно састављен, као што су састављени

— Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч.

Пе се шаље администрацији , Пари о

ДРАМСКО ПЕСНИШТВО УОПШТЕ.

(Наставак.)

месечно. у матичином стану, у Новоме Саду.

делови у каквој великој слици. Драма је обично ради прикладног размера и закона неједнакости подељена на неједнаке делове, на три, или, ако је драма већа, на пет радња. У тима равдељцима види се, како се радња у драми све на више пење, па, стигнувши вршак, силави на ниже. Вршак у драми може да буде управо у среди, али се понајвише у драми нерадо пави на правилност, на пр. у драми од пет радња обично долави вршак у трећој радњи, али за то може бити и на другом месту. Ево у слици како ве пење и пада та радња: ~ в о ЈУ. Мо а) приступ 0) пењање в) вршак г) пад или обрт (перипетија) д) завршетак (катастрофа). Драма би била према једноставном створу своје радње најправилнија, да има три одсека: почетак, заплет и расплет. Али је тај оквир драми, особито трагедији, постао у доцнија времена одвише узак према њеној важности и трагичној снази. да то је драма развукла та три одсека на пет, каће мена радње боље изићи на ВИДИК. Шрви одсек (радња) уводи нав у драму. У њему се почиње развијати радња. Казује се, где смо, у ком времену и са каквим особама (карактерима). У њему видимо, каква ће се још даља радња развити, и какав је цео драмски створ. Али се сав развитак и свршетак не сме показати него се може само наговестити. ЈУ другом одсеку почиње се заплетати радња, карактери се развијати, догађаји преплетати и тежити једној мети. — Трећи је одсек вршак драме или драмске кризе, где је сабијена сва

пр в 5 -

+ –