Pozorište
222 ~
ПЕН Итан
2 ОДИН. +
5 тј а пен на
||
УРЕЂУЈЕ
ТТ] аб ЊЕ ме : 5 ги | о“ | о
ВР | 72 7 о || КЕ Ју | в пи и
А. ХАПИЋ.
Излази свагда о дану сваке представе на по табака.
Претплата се шаље администрацији
„Поворишта“,
Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Ј ЈГ 2 У
у матичином ставу, у Новоме Саду.
ЗАГРЕБАЧКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
Ко је пажљивим оком посматрао рад и напредак хрватског народног позоришта, мора признати, да се. до душе, много шта радило, али веома мало привредило. Код сваког замашнијег рада, а то је свакако рад позоришни, ваља пазити на две цели: реалну и идеалну. Реална или практична дел позоришта је, да буде пуна благајна или да бар приход подмири расход, а идеалну и вишу цел постићи ће позориште, ако својским радом привреди и за будућност, да бар донекле задовољи наду и очекивање, што но га сваки искрени родољуб гаји према уметничком заводу у домовини. Лањске се године, до душе, умалио мањак за неколико тисућа, али тај делимичан успех практичкога рада постигнут је на штету добра укуса и морала уведењем фриволне оперете и на штету ваљане драме ч опере. Ми смо течајем целе године истицали, да наша 1080ришна управа превелику пажњу посвећује оперети, а занемарује драму и оперу. Тако је изнела две нове оперете: „Шишмиш“ пи „Панвионат“, а од опера само једну: „Гваранац“ Све предетаве оперета текле су глатко и прецизно, доказ, да их је управа особитом тачношћу дала увеџбати, док су представе драма биле слабе, осим ретких изнимака, а представе опера осим „Фауста“ по први и други пут генералне пробе. Овим споменутих нових оперета певале су се све оне старе шампањске и пијане офенбахове и сипеове карикатуре, које су већ давно изгубиле право јавности на 46ститим позорницама.
Кад је говор о лошем укусу и неморалу, што но се приказивањем и певањем таквих опе-
рета шири у свету, ваља нам само пажљивом учинити нашу позоришну управу на „Одговор позоришнога пододбора на извештај владина известитеља“ од 1. новембра 1876, који је спис с покојним Шеноом, и сам садашњи управитељ потписао. У том спису вели се о оперети: „Оперете немају никаква уметничка карактера“, „плодови уметничке дегенерације“. Препоручујемо јој и ово место из истога списа: „Никад управа народног овог завода не сме бити б пуке спекулације свлужбеницом оних поаоришних лудорија, које се данас износе на даске под образином уметности“.
Управо нам је за чудо, како се назори поворишног управитеља на један пут променише, па му је сада оно „уметност“, што му некада не имађаше „никаквог уметничког значења“, а што онда беше „плод уметничке дегенерације“ и „лудорија“, то му јена један пут постало правим бивером, који он тако често показује лакоумном загребачком опћинству. Тешрога тодфалбик, а с њима и вредност карикатурних оперета у очима наше позоришне управе.
Али вели нам се, да представе оперета дају најповољнији „таахпишта“ у благајни, дакле да се овај завод, који је са самом драмом и опером велики дефицит имао, на неки начин издржава оперетом.
Ако је то збиља тако, а нека господа тврде да је заиста тако, онда је срамота по хрватску драму и оперу, да су на тако ниске гране спале, па се даду хранити од фриволних „плодова уметничке дегенерације“, „лудорија“ рикатура офенбахових, сипеових и штраусових.
(Свршиће се).
ве———_————=—=—===