Pozorište

—е> У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 20. МАРТА 1884. <=><—

и Еј у си а А + | а Ма гу » ТОДИНА ТА. » | || Ј || | | | | ж. БРОЈ 5. је Мт 1 пи

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

У

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

Претплата се шаље администрацији „Поворишта“, у матичином ставу, у Новоме Саду.

РУСКО ПОЗОРИШТЕ.

Од прилике пре две године догодиле МО гледати туђе накараде, нису марила за се у управи петроградеких и московских пово- | своје, па су тако и управитељи, који су обично ришта знамените промене | бирани били из средине те велике господе,

Из прва радило се у тим позориштима ПОР пазили на то, да се драмска уметност и чиновнички начин, који Је, да како, веома ште- књижевност развија, на народном темељу.

тно утицао на позоришне прилике. Тим се може равјаснити, за што је руска

Сваколика позоришта у Москви и Петро- трамека књижевност, још за времена _Бјелинграду беху државни монопол, па су имала је-|скога, могла цветати тек на Малом позоришту дину главну управу у Петрограду. у Москви,

Та управа била је као неко министарство са вилесијом чиновника администратора и чиновника глумаца, на челу с министром управитељем, који је својом свемоћном речју одлучивао све позоришне ствари, разумевао се он у њима или не. |

Не само. руска драмска уметност, руска опера и оперета, већ и талијанска опера, француско и немачко позориште у обе престонице, Нарочито за последње време владања Алебеху у рукама те државне управе. ксандра П., после туреког рата, цео руски

(ва приватна поворишта беху забрањена, ЖИВОТ обузела је струја народна. ма да су многобројни клубови приказивали по- Нови цар потпомагао је већ одавна ту зоришна дела под различитим именима. тежњу, па за то није никога изненадило, што

Монопол је ишао тако далеко, да су сеп је пре две године отпуштен био из службе позоришни огласи смели штампати само у др- главни управитељ позоришта Кистер, а на њежавној штампарији, гово место позван Всеволжеки, који је имао тај

Та наредба, која је потекла отуда, што је задатак, да позоришта у Русији прекроји у позориште с почетка служило само дворским Духу народном. потребама, није се могла одржати, чим бу на- Вееволжеки састави одмах саветну комиродне потребе стале тражити своје. сију, у коју ву, осим других, били позвани по

Није дакле никако чудо, што је позориште избор драмеки писци: Островеки, А. Потјехин у Русији од године до године све више и више и Аверкјев. опадало, а особито руска драмска уметност, на На жалост, што је та комисија, по старом чији су се рачун исплаћивале силне, неверо- канцеларијском обичају, држала своје већање ватне своте талијанским и француским уметни-|у тајним скупштинама, и што многе њезине дима, којих је врлина врло често сумњива била. одлуке нису постале делом.

„Велика господа, која су ва скупе новце Али ипак рад те комивије није био узалусвојих мужика привикла била у Италији или дан: први добар успех беше, да се укинуо

Народна Москва има прво трговачку аристокрацију, која је била и увек ће бити чисто народна, а друго и сама московска аристокрација својим старим патријархалним типом у велико се разликује од петроградског племства.

Свест народна, која се непрекидно ширила, морала је и у позоришту показати своју снагу.

задао а 2

564 ЈЕ = пак. =>

54