Pozorište

а реј | -=-оар У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 81. ЈАНУАРА 1885. сео >–

ЈОШТ 8

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

4 "ТОДИЋ Х.: | |

Пе пе ка

Излави за времо бављења позоришне друживе у Н. Саду евагда о дану сваке предетаве, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака. — Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

из ГЕТЕОВОГ ФАУСТА« ПРЕДИГРА У ПОЗОРИШТУ.

Управитељ, Песнин, Шаљивчина. | Прогута наглога тренутка плам; Па кад кроз године тек прожан

Јправитељ. | : ; - Покаже потпун облик се и сом. Обојица сте мени често баш Што вија, за тренутак то је тек; У беди, невољи помагали; Што вреди, то ће живети навек.

На покушај шта бисте овај наш

У земљи немачкој полагали 2 Шаљивчина.

Да свету годим ја сам врло рад, Да само ништ' о веку не чујем!

Јер себи, другом радост набавља/. Да зборим, хајд, о свету потоњем,

Ту стоје диреци и даске сад Пред садањим ко би се шалио 2

И свако чека да се забавља. | Јер шалу хоће, па нек јој и буде.

С набраним челом седе мирно сви, У друштву свом што има красне људе, И радо би се хтели чудити. На то се нико није жалио.

Наклоност евета себи стећи знам, Ко уме угодно приказ'ти ствар,

У такој беди нисам био пак; Тог неће светека заболети ћуд; Најбоље ако нису свикли чак, Тај жели себи шире поље бар,

То сваки бар је страшно начитан. Да тим му јаче заталаса груд.

Шта садо Да успех није случај слеп, С тог држте својски, примерно на част, Значајан да је, угодан и лепо Покаж'те машту е хором целим, да, Јер збиља волим, када гледим свет, | Покаж'те разум, осећање, страст,

Кад е' руља гура нашој дашчари, | Алт, памте добро, не без лудила!

Кад чини наваљивањем неред,

И тек кроз узана се врата намори, ЈУправитељ. Још У но лана, у четврти сат. Но само доста нек се деси ту! На касу јури, ту се бије сад, Да мотре дођу, рађе гледају. Е'о пред пекарски врати, кад је глад, Пред КЕ кад се много догоди, За улазницу скоро ломи врат. Да зија, блене, преко и уздуж, : То чудо чини на те разне људе Наклоност му се 156 погоди, Тек песник; друже, нек и данас буде! И ви сте онда обљубљени муж. - Множини само много, много дај, Песник. Па сваки нађе себи то ил' то. Не збори ми о свету шареном, Ко много носи, носи еваком што, Та поглед његов дух нам одводи! Те задовољно иде кући тај. Гунгулу шумну застри копреном, Комад још ваља раскомадати; Што нас у вртлог силом заводи ! Та смеса неће муке задати; Покажи пут ми рају небесном, Што е' лако вари, лако се и да; Милина куд песника наводи, ТЕ лину 2 дати зар помаже шта 2 Где љубав, дружба божјом руком зна Та публика ће да је раскида. Да срећу срца негује и да. а Е Не осећате л,да је занат лош, Што из дубине срца полази, И да за уметника није тог | Бојазно тапају што уста нам, Што други нуде отрцан олош | | Што успешно, иг лоше излази, Начело вам је то већ постало. ) 57 и