Pozorište

ПЕН о а крава /

с И

МИН Ри АЕ

– о У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 31. МАЈА 1885, со

Фе ||

> у

+ ТОДИНА Х. + | || Ј || ђ ову бе .Ј

Било је то једног јесењег дана по подне год. 1859. кад се разнео беше по сеу глас, да је једно немачко друштво, што путује, у Чанад дошло, да своје представе даје, односно да уз пут за даље путовање своје нешто заслужи.

- Које из љубопитности, јер онда се ретко кад чуло за позориште, које пак с тога, да се дуге јесење ноћи мало прекрате, претплатио се приличан број отменијих иновераца, а међу њима п неки | отменији Срби, као: Ивковић, властелински | управник спајије Наке са целом породицом, | даље:Ј. Теодоровић, тадањи касир, Стеван | Протић, богослов, А. Нутић, свршени бого| слов и Коста Хаџић. Сви ву ови представе

тако приљежно похађали, као и пноверци. Осим ових Орба долазили су по кад кад у позориште још и неки млади нежењени

= би та | | | ћи Е! ДР фи

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Талави за време бављења позоришне друживе у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког мевеца по је| дан пут на по табака. — Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. | па вена 5 па ужа на АЕ

Прве српске позоришне представе у Чанаду.

(ПРИЛОГ ВА ГРАЂУ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГА ПОЗОРИШТА.)

и са Србима, у сљед чега покушаше, да своје представе продуже, што п учинише, те под шупом гостионице „Црнога Орла“ наместе позорницу и зграде неку „арену.“

Поводом тим, дођем ја (тада већ свршени богослов) на ту мисао, да покушам е именованим младим Србима, кад је већ прилика ту, једну српску представу дати, и то с тога, што су неки од њих, п то: Мита Ружић, Јоца Путић, и Васа Марковић, у једном већем немачком комаду, на молбу директора Буша, суделовали на општо задовољство.

Што сам намерио, то сам, и неказавши никоме своју намеру, потрудио се и извести. Пре свега морао сам премишљати, који би се комад дао најлакше и најбоље

| представити, јер у женскима оскудица беше. | Најзад пзаберем позоришни комад „Хајд

људи, а на име: свршени приправник Симић, ке“, од Ј. Ст. Поповића, но почем онако, као

Мита Ружић, Михаило Малић, Јоца Живић, | што је било написано, није се дало извести,

| | | | Јоца Зорић, Јоца Путић, Коста Живић пи | Васа Марковић, од којих су по неки, у | оскудним приликама, кроз отшкринуте про| латим се поправке, прекројим и удесим за позорницу. Кад је то готово било, онда вам тек наишао на велику незгоду, а то је, на

зоре, по издалека на проте упињући се, улогу „Зелидину,“ јер ни једна од Српкиња

вештака кршном сматрали. Које е тога, што је споменуто дрултво, са управитељем својим Карлом Бушем на челу, добро представљало, које пак што | је позориште приљежно посећивано, јер онда не беше у Чанаду других забава, — затекло је исто друштво пролеће. За ово време упознало се или боље рећи опријатељило

+

Ф

пе и ара

се цело друштво како е пиноверцима тако |

кроз пукотине спуштених завеса приказе чанадских — истина да их је мало и било —

од стида и предрасуде не хтеде се ни но коју цену примити. После дугог премишљања дођем на ту мисао, да улогу „Зелидину“ латинеким словима разговетно препишем, п директора Буша ћерку глумицу замолим, да исту прими и представи. Пошто сам то

|свршио, одем директору Бушу и саопштим

му намеру своју. Понуду ову он драговољно прими, пи ћерку своју, која ни ре-

И ЈА

ДЕ