Pozorište

ПР

беде ја 111 сјабосј—

жемо бити задовољни њеним приказивањем. У |] од еенглескога и 4 од домаћа писца. — Од 28 шаљитњеву против архиђакона беше доста снажна, гли вих игара припада 16 Францеским, 7 немачким, 2 је снага нешто издала у сцени на кули црквеној ; енглеским, 8 домаћим писцима. — Лакрдија као љубавница Фебова држала се такође, и добро, приказивано је пет, и то од самих немачких пимеђутим није доста показала осећаја, кад се упо- | саца.

зна са матером својом Жервезом. — Т. Миљковић Од 88 глазбене предетаве певане су ове је имао мање говора а више делања. Играо је „велике“ опере: „Зрињеки,“ „Аида.“ „Форца дел добро, а још би боље успео, да се мало занео, дестино“ (Верди), „Фауст,“ „Златка, „Луција“ па да је радио пуним гласом. То, сигурно, за то |(Донизети), „Ђоконда“ (Понкијели), „Хугеноти“ није смео чинити, што није био сасвим сигуран у и „Лизинка, укупно 40 представа. Комичних 0својој улози, па се бојао, да у заносу свом не ће до- | пера давано је 24 пута, и то: „Пустињаково бро чути светог духа позоришног, који је мило- | звоно,“ „Краљ је рекао,“ „Боасиска вештица,“ стива срца, па помаже глумцима, који имају „Анго,“ „Корневиљска звона,“ „Очарани принц“ обичаја да не науче добро својих улога — Г. Мар- | и „У бунару.“ „Оперете певане су ове: „Шишковић као, Феб љубавник био је на месту, но|миш, „Ђак просјак,“ „Пансионат,“ „Апајуне“ и као осветник био је слаб, благ. — С хвалом | Момци на броду.“ Три глазбене вечери у понаводимо, да је г. Банић циганина карактери- зоришту испуњене су такозваним под ћебота. стично извео, могао је и нагласком циганским. Највећа брига беше ипак поклоњена драми, владати па и бубњем; штета што је наједномил те је за то и било 80 вечери више посвећено другом месту заборавио циганског говора. — Гђи| драмској него ли глазбеној уметности. Што се Милојевићки немамо шта замерити у њеној ма- тиче питања, која је струка највише прихода њој улози; исто тако ни гђи Ј. Добриновићки и дала, извешћује позоришна управа, да се то

њеном св. Дионисију и великом крсту. — Гђа не може поближе установити, по што је опРужићка као свагда у Жервези тако и овог ћинетво, које полази позориште, јако немарно, пута беше изврена. — Напослетку нам је на- те се не може давати исти комад ни два пута, вести, да су изазвани г. Кестерчанек и гђца Л. јер публика не долази више но један пут у поХаџићева после сцене у тамници — но заиста зориште. То вреди нарочито за драму, за коју су и заслужили у тој ецени евако одликовање. се изберу готово пајбољи комади, па ипак ни

С. СМ. први пут не могу напунити куће. Опере се по-

0 'лазе трајније, премда и код њих пада број по(Недељни ред позоришних представа.) У сре- лазника већ при трећој предетави. У извештају ду 19. Фебруара: Свечана представа у трославутужи се управа позоришна, да је нос 10 успомене на Косту Трифковића: „честитам.“ зоришта, Т.Ј. неполаску драме и опере, крива Шаљива игра „у | чину, е певањем, написао највише необјективна критика домаћих новина. Коста Трифковић. — За тим: „Љубавно писмо.“ | — У прошлој су години гостовали код народШаљива игра у 1 чину, написао К. Триековић. ног позоришта гђа Милка Трнина, Фохстрем, — На послетку: „Француско прусни рат.“ Шаљива | Олга Васиљевићева, Милес и/ Роси. . игра у 1 чину, од К. Триковића. — У четвртак Позориште имало је од земље 82.000. Фор. 20. Фебруара први пут: „На добротворну цел.“ редовне субвенције, 10.400 Фор. добило је да Шаљива игра у 8 чина, написао Милан Савић, покрије мањак. Варош Загреб даје народном по— Пре тога: „Шоља теја.“ Шаљива игра у 1 чину, зоришту 10.000 Фр. годишње потпоре. Цео припревео Г. Гершиаћ. — У суботу 22. Фебруара: ход износи је 94.412 Фор. 64. н. а расход „ђаволови записници.“ Драма у 3 чина, написао 94.502 Фор. 67. ич. Араго, по Француском превео М. Видуловић. — ВЕНЕ У недељу 28. Фебруара по други пут: „Стеван _ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ. последњи босански нраљ.“ Историјска трагедија у

Б чинова, написао Мита Поповић, (Ред позоришних првдстава.) У кр. српском

народном позоришту у Београду одређен је био

5 : овај репертоар: У среду 12. Фебруара: „Отело.“ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕВУ. Трагедија у 5 чинова, од В. Шекспира, по Беденштетовом преводу превео Н. Н. — У петак 14. Фебруара: „Перишонов пут“. Шаљива игра у 4 чина, од Е. Лабиша, превод с Француског. У недељу 16. Фебруара: „Стари каплар.“ Драма у 5 чинова, написали Димансар и Д' Енери, превео Д. Јоксић.

(Годишњи рад народног позоришта у Загребу.) Из извештаја интенданције народног позоришта вадимо ове податке: Од 1. јануара до 81. децембра 1885. давано је 200 представа, од којих је било 110 драмских, 88 глазбене и 7 магичних

професора Бекера. — Драма је давано укупно 21, и то 18 од Фрацуских писаца, дод немачких, Издаје управа српеког народног позоришта.

-2,+

'у

+ А - +