Pozorište

до

–ееољ У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 19. ФЕБРУАРА 1886, есеј —

фи

ТОДИНА 11. +

о оф

Јо

+: пој. =

ВВ

ТЕ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излави за време бављења позоришне друживе у Н. Саду дан пут на по табака. — Стоји за Нови

свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца, по јеСад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА.

(Наставак.)

„Воде!“ — вани – - „Роде | 4“ Да ницу изнебуши познати јој глас; осврне се брже, ал пред собом види Турчина. Него, ако је и Турчин — рањен је; те му кондир с водом примакне к устима. Таман у колико је рањеник дохватио кондир и почео да пије, Даница га позна и стане му кондир трзати из руку, вичући му: „Не труј воду, отровниче! . . .“ Станко би ипак хтео још да пије; али му Даница и опет викне: „Ни кап више, крста, српства, издајниче!. . .“ Станко се отима о суд, а Даница гласно кликује, ко је витез да прискочи и да смакне потурицу ! — „То ти је хришћанска милост2!..“ Станко јој пребаци, и каже, да му није стало до живота, кад је ову битку изгубио; рањен је — вели — па јој може бити, да се сад она њему свети. Даница му одвраћа, да је и он њу ранио по телу и по срцу и по души; али њезину љубав није угушио ни онолики његов злочин према дому. А што се тиче освете, вели му:

„Да се светим 2 То не могу, Мој несрећни вјерениче !

Љубав права, љубав чиста, Ни у гроб се не одриче!..

„Да се сетим2 Глас љубави, Првобитне то ми брани, Твоја су ми мрзна дјела,

А мили ми твоји дани!.. .“

Рекавши то, са њежношћу пуном чара, поклекне к земљи пред Станка и даје му пити. = Кајеш ли се —- пита га. На то јој питање не беше Станко још ни одговорио, а дотрчи Угљеша са неко-

лико Турака, који су тражили Станка по разбоју. „Ево паше господара:“ — гракну; ухвате га међу се, да с њим побегну п у Скадар га унесу. (танко понесен викну Даници да се каје, и да се нада, да ће га она у Скадру походити. Јест, одговара за њим Даница — походиће га, јер је дужна то учинити као добра вереница ; али какор ... Чујмо, нека нам она сама каже:

"= - + . _--. Морача се

7 језеро бистро слива,

А. оно се у Бојану

Пред скадарски град излива. ...

Пак ће она као дјевер Довести ме испред града Ето тако походићу Вјереника свога млада !“

Изговоривши то отрчи Даница е поворнице према страни, којом Морача тече.

У најзадњем пак призору, који одмах настаје, славе Црногорци победу. Понајпре доводе на позорницу обезоружане своје робове, међу којима: Осман-пашу. једнога бега п Селим-пашу. Иза тога стигну и војводе, па се међу собом грле и љубе. Појави се најпосле и књаз Ђорђе, заокружен различитим бојним трофејима, као турским барјацима, копљима и сваковреним другим оружјем турским. Војводе и војници заметну |тад коло и весело запевају победну песму. |Ђорђе по том ода славу Богу, па стане војводе распитивати, колико је војске пало и јесу ли рањеницима повијене ране. Упита их најзад, да ли су они сви на броју. Кажу му да јесу, осим циглога кнеза Перуна.