Pozorište

–>-+

боси У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 15. МАРТА 1886, еуаобсеј—

еф

4 ТОДИНА 11. +

Јо

пе рф 4-

4, БРОЈ 3.

ђе

ТЕ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака.

Нешто о постанку врпско

— Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

гГ и народног позоришта.

(Наставак.) . Публика, је била, у свечаном оделу |те је тако представа трајала од 8 сахата

Дошли су били сви чиновници, од највећег до најмањег, сви трговци и мајстори, са својим породицама. |

Тако ти је изгледало, као да је свет дошао у цркву, пли у какве господске сватове.

Сваком на лицу могао еи читати ра- | дост и жељно пшчекивање. |

Иначе мрачна, сад лепо осветљена) дворана као да се осмејкивала. |

Златним папиром искићена завеса пз-| гледала је инпозантно.

У један пут поче банда свирати донде нечувене арије српеких песама и умилно извијати гласове из песме: „Сунце јарко.“

На бурно захтевање раздрагане публике морала је банда ту песму три пут узастопце отевипрати.

Сад се на глас звонцета завеса подиже. Ох, да дивна призора !

Пред нама се указаше ерпски витезови у богатом народном оделу, па нас појавама својима чисто пренеше у времена

у вече до 1 сахата после поноћи.

Али публика не хтеде разлазити се после представе, него је позвала све глумде и глумице на вечеру, која је трајала до беле зоре.

Тада оду женске кући, а мушки дстану, да продуже част и весеље цео други дан. -

У том одушевљеном заносу буде закључено п уговорено, да се заведе стална позоришна дружина, да јој се одреди годишња плата пз варошке п дистриктеке касе, да дистрикт уступи свој плат ' је сад гостионица „код белога, Кр . да на том месту варош сагради сталну

|позорпшну зграду.

Сви смо осетили, да смо се из дубоког сна пробудили и да смо се на ново родили.

После ове искрене радости п весеља врило је свеопште задовољство по целој вароши.

Нико није тада помислио, да ће там-

душановог царства. А каква је тек дивна била Милева! Било је то лепо, младо, безазлено девојче са црним очима, које су се блистале као звезде на небу. Образчићи у ње били су овални, румени, чело високо, бело. као алабастар, а уста, мала, ружичаста. | Већ самом појавом својом све је присутне, пи мушке и женске, занела, очарала. | Представа је текла добро на опште! задовољетво публике. | Песме, које су биле уплетене у кома“ ду, морале су се пепрекидно понављати,

ни облаци на брзо застрти густом копреном сунце нашег одушевљења.

У девојку, која је представљала Милеву, п која је била из најодличније српске породице у В. Кикинди, заљуби се представљал Бајазита, млад адвокат, туђе вере и- народности.

И Милева се заљуби у Бајазита, и тако њихова љубав учини на једанпут крај српским представама.

Мати Бајазитова не хтеде никако допуетити, да јој син узме Српкињу за жену.

Нису ту помогле ни молбе, ни пре-