Pozorište

| ~ . | 4 а волим то добро, то мило девојче, а чини ми се. ПЕТНАЕСТА ПОЈАВА. да ни ја њојзи нисам равнодушан. Па на што Смиљка (улази с десна) п пређашњи. чекати ваздан 2 Да се она прва изјави, то тек

Ра тера ал он Мт и и Смиљка. Ви сами зар, господине 2 0, да сам = те с 5 :Е 5 Ба = . ће ти 5521 да је отишла госпођа Петровићка, дошла : АЊА Е |бих још раније. Моја мати непрестано чува швајесенас, нека буде вечерас. Само да ми је да| 4 - У · =

У: > 5 |љу, неће да се макне од ње. Баш ми је чудна, нађем каква згодна начина, лакше би ми било, ''' “ да извршим своју намеру. Да станем пред њу и! - р Ју памор Де И ПРОДЊУГИ | сдужује поверења. речем само: „Ох, љубим те, драго Смиљка, без |“ г а тебе не могу живети!“ То не иде, а таке љубавне | Душан. Госпођа Петрови ка је овог треизјаве и изалазе већ полако из моде. Па шта путка отишла, а ја сам сад мало премишљао о

да чиним 2 (Премишља.) Ха! сад сам се сетио ! "НОЈ игри

) 7

Пишче наше шаљиве игре, а шњиме и ти Змај- Смиљка. Паг Јоване будите посредиоци мојој љубавној изјави! Настао — –——- ври Бру с» у ЛИСТИЋИ. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. _ |и немачке комедије. И најживља радња с нај| 52 5 савршенијим континуитетом изгуби од свога ин-

_ (Добре воље. Шаљива игра-у 4 чина, На- тереса и од своје снаге, ако нема неке скалеи ппсао Милан Савић; први пут приказана у Нор иске разноврсности. Тек та узбурканост и то воме Саду 6. марта о. г.) (Свршетак). – таласање акције и ситуација захвати нашу душу

Техничка страна овога комада није савр- у своју струју, те је са собом однесе.

шена, али може задовољити. Показује, до душе, Наравно да то исто вреди и за карактере онај исти карактер, који смо свикли и код дру- у целини и у појединим енунцијацијама, јер то тих радова, Милана Савића, али нам ипак нађог те управо врело радњи и ситуацијама. ЈеднолиБеше боре ки боље. јесте па јони ОВОМ кост карактера мори, па макар да је најинтекомаду провирује по гдегде она лака и нео“ есантнија ; подједнако пулзирање досади, ма да 4 - 105 ИЕ 7 НЕ најјаче, а промена је оно, што. привлачи. Та нарави, онај безбрижан и безобзиран цинизам суштина комичног утиска лежи баш поглавито

| | 21684 06 =: 7 06 984 8810 У опрскама ми контравгима. у нанснађењу не

| 100 Пи овом приликом Ипак руне нарави, па за тим треба ићи. С тога је брижљивији био, те избегавао сваку прилику, наш писац много изгубио, што у своје карактере где би се могао огрешити било о конвенционалне „пје унео више разлике, маркантније особине, а

Форме и назоре, било о чисту лепоту. И ако „уме и више опреке и контраста Осим Јецићке га, чеј | И ј И ] зе | је

се као чедо природе и није дао од Фризера | Трбића еви карактери његови дишу једном ду-

кудрати и пудровати, опет је нашао за. дооро, том, - униформисани су — и ако је неке разлике,

1 К 6 г ле Ј | : да се огледа на површини оистрога потока, На Аб је само разлике по положају, по васпитању

Т а т та Т > У тро тр | ПА НУ Р 10 РИ НЕ ИЛИ ВО |или по старости. Те разлике, наравно, слабо оду-

Већ распоред и еклоп материјала је много дарају — јер управо нису унутарње — па је правилнији и удеснији. Цео апарат је згодно уз њих онда веома тешко истесати праве типове, састављен; сваки део је на своме месту; сва- ад типови су е позорнице најјачи. Још кад узмеби покрет је у своје време, па за то и за- мо, да се према 4. чину не може говорити ни хвата једно у друго правилно и __- __ О конзеквенцији тих карактера, онда нам писац

као оно Физиолошке Функције живога и АГ О ће замерити, ако га замодимо, да и на ка-

нога организма. Особито се у томе одликују три рактерисање боље пази.

прва чина, и са техничке стране нема им за- Диалог је — е неким малим изузетцима н. Ма пр. у 1. и 2. чину — жив и евеж. Дакако да нема

И радња је жива, складна и у евоме кон. оне гипкости, оног појентирања, оних Финих тинуитету ; само јој још недостаје оних вари- неосетних прелаза и оног духовитог надтицања, јација и оне постепености, што их налазимо у којим сјају и заносе диалози Француских писаца, рутинисаних драмских писаца. Тај недостатак али и опет показује слободно кретање, свежину осећа се највише у шаљивој игри, и у томе је духа, неусиљену досетљивост, леп оригиналитет поглавито она велика разлика између Француске и пуританску уздржљивост од ординарних и

не верује ником, а ова спрота шваља баш за-