Pozorište

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по један пут на по табака. — Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

ВЕШТО 0 НАШОЈ УМЕТНОСТИ.

обро васпитани народи, као и појединци,

о у стању бу само да у животу послуже корисно оним узвишеним, општим, и непоколебљивим основима морала на којима друштво од искони, почива. Само код добро васпитаних народа, у стању ву да процветају оне племените биљке, које ми називамо грађанским врлинама. Дух тако ваепитаног народа то је ра-

вадник, који оплемењава и утврђује темељ пра.

вој просвети и правоме напретку. Физичка крепост, ученовт, то бу повољни услови за живот и напредак друштва, али енажан пили учен човек, ако није и добро васпитан, није ништа друго, него опасан члан породице, који не преза да на олтар евојих страсти, евојих уживања, жртвује и главу свога рођеног оца. И баш те прилике чине, да је он ето пута опаснији. У њему је угушена свака искра морала, саучешћа према бедноме, љубави према породици и отаџбини, наклонбет к ошитој љубави, коју само, васпитање усађује у душу човекову. Тежња, да годимо само себи, телу своме, прпродна је и често неодољиво силна код свакога, и та тежња, да није васпитања, које је сузбија у разумне границе утврђене моралом друштвеним, одвели би нав најзад у царство ошите анархије. Како је божански узвишен еуморни Брут, који у племенитој етрогости ва одржањем друштвеног. поретка, осуђује своју рођену децу на ужасну смрт — и тиме спасава отаџбину своју од пропасти! Заслепљени величапством тога догађаја нама и не пада наум, да завиримо у душу тога човека у оном тренутку, кад он, у кругу ужаенутих претора, потписује емртну пресуду деци својој... А какав би ужас тек тамо застали: У томе и лежи цео племенити емивао његовог поступка, који га уздиже до ба-

мога божанетва. То је последица доброг васвпи-

тања: он је тиме жртвовао за љубав мира и реда друштвеног нешто више ед свога живота. Он је угушио у себи глас природе, пред гласом савести своје. Такав је и Карађорђе, који евога очуха убија само да предупреди пздајство народа и отаџбине. Пред овпм величанственим доказима грађанских врлина мр етојимо поражени као пред каквом етраховитом али дивном појавом небесном.

Што, у овом погледу, вреди за поједине, вреди и за читаве народе. Љуто завађени и пскрвављени у међусобним борбама за превласт, — мире ее Шпартанци и Атињани пред појавом етрашнога персијеког девпота. Наступа крвава, но величанствена војна, у којој шаке одважних еавезника поражавају непријатеља на суву п мору. Његове војске, потучене, повлаче се ва бојних пољана, а његова огромна флота разорена тоне... Одкуда то: да тако два малене државице узму бојну превагу над дотле нопобедљивом, многобројном и урођеном војском первијеком' Отуда: што је сваки савезнички војник био проникнут истинитом љубављу прома својој држави и друштву евоме. У њему је била пробуђена свест народна; отуда што њега нису уводиле у борбу нечисте и неморалне тежње за пљачком, навиљем, за телесним уживањем. Он је оружјем бранио друштвена морална начела, која учинише да еваки од њих поетаде непобедиви град пред непријатељем.

Могли бисмо навести много примера из жи-

вота појединих људи пи народа, који ову петину потврђују, али како је та истана и сувише добро позната свакоме, то се задовољавамо вамо тиме, што је овом приликом напомињемо вљио. Дух општег васпштања ваља удешавати, дакле, тако, како ће он овповобити масу народа, да поступке евоје удешава тако, како би савлађивала са

ђе

ЊЕ