Pozorište

(•.

године.

- РА =

–е без У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 16. ЈАНУАРА 1896. «=о><>—

пе ар 5

“ ПОД. 1

о о

а

УРЕЂУЈЕ А. ХАПИЋ.

И +

% 50 4, +

в Па у

Излази за време бављења поворишве дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно.

о ев“ Па еј ! МИЛОРАВ Б.

ОФ ајељ 5 5 "фр Бо ЈА

~е)

ЕВАНЧАНИН. %

о њ „ђ Ф6о4ба о а пе. о. „а 5

(ОДЛОМАК ИЗ ГОВОРА А. ХАЂИЋА У СПОМЕН И СЛАВУ М. П. ШАПЧАНИНА, У СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ

КЊИЖЕВНОГ ОДЕЉЕЊА „МАТИЦЕ СРПСКЕ“

ада се оно г. 1868. образовао велики 1080еришни одбор у Београду, који је управљао новооснованим сталним народним позориштем, постао је Шапчанин секретаром, па онда и чланом тог одбора.

Тада су веома често држане одбореке веднице, по три и четири пута преко недеље, па је морао састављати записнике ноћу, јер дању није доспевао од канцеларијских послова, евојих.

Шапчанин је био у том позоришном одбору до 5. јануара 1871. па је онда захвалио.

22. маја 1876. буде по ново постављен за одборника.

1. априла 1817., као секретар министарства просвете, наименован је за привременог управитеља позоришног, али већ 12. новембра исте године дао је оставку и остао је само одборником.

После управе Милана Симића и привремене управе Јована Бошковића, буде 1. марта 1880. године постављен за сталног управитеља.

Ту је дужност вршио еве до 1898. године, када је био напменован за управитеља краљеве цивилисте и круниних добара.

У том звању умро је 14. фебруара, +898;

о

Шапчанин, као управитељ, стекао је великих, неумрлих заслуга за народно позориште у Београду. 0 СВ. САВИ 0. Г.)

Свак, које је год правичан, не може пи не

ће порећи, да је он учинио све, што је год могао,

за развитак и напредак тог просветног завода,

Положај управитеља еваког таквог уметнич ког завода, већ сам по себи, необично је тежак свугде и скопчан је ва силним сплеткама и непрекидним борбама ис поља и из нутра; како је тек у нас тежак положај сваког управитеља, који непрекидно мора да буде посредник између позоришта и публике, између практичног и идеалног евета и живота.

Џа како тек тежак задатак и мучан посао мора да врши сваки управитељ тиме. што је приморан тај свагда раздражљив и увек незадовољан, немиран народић глумачки да уједињава на заједнички рад и у том раду да га одржи у доброј вољи и лепој слови!

И Шапчанин је умео тој тешкој дужности да одговори, да све то постигне, кад лепим речима кад строгошћу. Мало милом, мало вилом!

Сам необично блате ћуди, мирољубив, добра врца, племените душе, гледао је увек да измири и онде личне и уметничке несуглавице и размирице, где му је ваљало из корена ишчупати тај коров, који изобиљно ниче у сваком 1080ришту, а баш тога није могао учинити, јер би тада морао уништити ексистенцију многих и многих породица, а тога му није допуштало меко и добро срце његово.

Шапчанин је био узор-поштењак и добри-

-