Pozorište
с У
+. ОД. ш'
101
| Н крви %,
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,
Излави за време бављења позоришне дружине у
у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по један пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно.
ГРАЂА ВА ИСТОРИЈУ ОРНСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИНТА.
Од ЈОВАНА ЂОРЂЕВИЋА.
ако се провлачила та ствар еве до после
919 нове године 18%1., пуна три месеца. Тек тада се заврштише дуги преговори и погодбе е новим управитељем и овај св појави у лицу г. Малетића.
Испрва сам се обрадовао надајући све, да ће ми се управитељека брига сасвим с врата скинути, па да ћу се само за књижевну етруку, за реперторију етарати. На екоро сам увидео, да сам се одвише рано радовао.
Малетић је бло на управи пуних једанаест месеци, и скоро половину тога времена провео је изван Београда, одмарајући се за време школеких ферија на киселој води у Аранђеловцу, а за време скупштине седећи као владин посланик у Крагујевцу. За то време морао сам та ја, Као најстарији после њега ЧИНОВНИК, у дужности замењивати, поред мојих послова, -и његове вршити, пи још њему давати рачуна, ва што публика слабије долази у повориште, и како то, да се не даје мевечно по пет шеет већих нових комада, и друге томе сличне замерке.
Џа и кад није био на страни, опет је било од њега мало користи. Како је у пето доба имао две дужности, то није ни једну вршио потпуно. Напзменце отправљајући послове чав у позоришту, чав у гимназији, еватда је долазио уврујан, као поплашен, и својом пргавошћу само нам је повао кварио.
Он је уживао поверење владино, п то га је поглавито и довело и на иредседничку етолицу у одбору и на чело нове управе у поворишту. Кад још додако, да је он био познат и уважен и као пееник, и као критичар, и као управљач у неким дилетантеким дружинама, а при том још важио и као човек чуваран, уредан и строг, онда се није ни чудити, што
је,
( бана.
се влада од његове управе надала и добром реду и успешном раду у поворишту.
Малетић је био све то, мрвице такта. Он се с глумцима није умео наћи, а они су најглавнији фактор у поворишту. Ту није доста бити ни добар песник, ни полицајац, ни администратор, ни финансиста; ако не познајемо из темеља онај свет на даекама, ако не умемо пронићи у унутрашњост глумчеве душе, и ако не умемо поштовати његове врлине, а имати потребног обзира према његовим елабостима. Ко то није научио, тај никад неће знати, кад ваља употребити етрогост, а кад попуштање, п (да се послужим фразом покојног Андрашије) кад треба употребити колач, а кад корбач.
али није имао НИ
Малетић није умео евирати у тај фини ин-
струменат. Он је падао из једне крајноети у другу. Бирократском вуровошћу и педантеријом изазивао је отпор; а кад га је изазвао у јачем степену, повлачио се натраг. ЈЕево томе примера.
Одмах у почетку своје управе наваљивао уа се напишу ва глумце нова правила, ма да ва то није било никакве потребе. Добра еу била и стара правила са неколико тачака. У дружини је владао ред. Али Малетићу се допадну нека штампана правила из Немачке, читава књига! Он та правила преведе, поднесе их министру на одобрење, па их после дружини објави, читајући тачку по тачку, п ушштајући се у објашњење е глумцима. Више од два сахата је требало док се тај волуминовни „опус“ (неких 15 табака) прочитао и прокоментаривао. Највише је копкало глумце, што је у одељку о казнама стајало, да се глумац може казнити и затвором. На то се дигне граја
= => +
=>