Pozorište
| ђ
Њ
|Е
ћ
|
Ме
+=
и срце гледалаца лако и вољно не отвори тим радњама и приказима. (С тога може- наша дивна уметност само тада плодоноено развити своје благословене силе, кад се лепом осећају публике придружи и познавање и схаваћање уметности, које је дугим веџбањем дотерано. Здрава уметност почива на здравом осећају и здравом миш-
љењу; а поједини делови, који ев као песника најдостојнији морају један е другим спојити, да би такву уметност као прави поклон божанске љубави пренели на човечанетво коме је потребно да се уметношћу узнесе, — ти делови зову се: песник, глумац и публика. Превео Сава Шетровић.
пио:
–—-–=>Е
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Последње љубавно писмо, шаљива игра у
5 Француског; приказано 27 Фебр. (10 марта) о. г.)
Питање репертоара и само се нуди данас референту српеког народног позоришта, Кад видимо, да се овај комад тако брижљиво негује, морамо се запитати, кака га потреба изазива, или која особита врлина га препоручује 2 Јер јамачно има на свету и важвијих етвари, о којима би нам се требало бривути и мислити него што је судбина једног последњег љубавног писма. Једино бих допустио овај комад као пример, како може духовит Француз оштроумном досетљивошћу, пикавтним дијалозима да створи од ничега шаљиву игру. Само се. бојим, да оваки експерименти не повећају број оних ваших скептика који врте главом, кад се говори о неком народно-просветном значају позоришта, и кад се у то име апелује и на штагове наше.
Приказивање је у целини текло живо и складно. Главније улоге су све биле у добрим рукама, те није потребно ни спомињати, да су изведене коректно. Нарочито морам ипак истакнтути извреву улогу гђе Лукићке (Сузана).
Тих. 0. ПОЗОРИШТЕ.
(Концерат Ст. Дескашева у Скопљу.) Пишу нам из Скопља, у Ст. Србији; „Јуче, -4. марта о. г., ковцертирао је овде ваш уметник г. Стеван Дескашев, Концерат је сјајно и спао. Г. Дескашев је врло лепо певао и задивио је целу публику. Ковцерат су посетили осим Срба и велрки број турске интелигенције. Од Бугара и Грка нико. Г. Дескашев је отворио Концерат отоманском химном, која је са громким
8 чина, написао Викторијан Сарду, превод с
ићи.
„Чок-јаша Падишах!“ ускликом прекидана. Круна концерта нашег уметника беше, што је на свршетку отпевао српске народне песме. Овим његовим патриотеким чином много је користио српској ствари. Нарочито код ставке „Гусле моје“ Срби су плакали. Г. Дескашев је намеран целу Стару Србију да пропутује“
(Ново позориште у Бечу.) Ових дана држана је у Бечу прва екупштина оснивача новог позоришта, које се има подигнути на пређашњој вериншкој линији, а назваће се: „Јубиларско позориште цара Фрање Јосифа“.
Програм тог позоришта је исти као и „Немачког пучког позоришта“. Ново ће позориште имати само 42 ложе, за тим 420 седишта и етојишта у партеру и 968 седишта и стојишта на галерији, дакле у свему биће места за 1900 особа. Трошкови градње прелимирани су на, 500.000 Фор. Основу ђе израдити архитекти Фелнер и Хелмер. За градњу позоришта одређен је рок од 18 месеца. Позориште ће се отворити у очи царева 00-годишњег владарскот јубилеја г. 1898. Одлучено је даље, да се има ново позориште издати под закуп. Свота за грађење одређена не сме се прекорачити, те за то примају еву гаранцију, али иодговорвост за солидност градње, градитељи и одбор. Одбор је овлаштен да изда под најам повори ште на 6—10 година за годишњу своту од 44.000 Фор. што одговара 49, укамаћења главнице, која ће се инвестирати.
Глумоваће се добригучки комади, шаљиве игре, солидва оперета, те класични комади 0с0бито у недељу по подне.
Најзавимљивије је од свега тога, да је намера, да се од овсг позоришта створи најјечфтиније глумиште у Бечу, које би омогућило и мање имућним сталежима, чиновнику ни-
а ЕР +
ВЕК 4