Pozorište

Ен ||

198

| Поред старих опробаних глумачких снага показали су особита дара и мара и многе млађе

ческћ кружокљ), „Аквартумђ“. „Шанаевскш те-

силе, од којих с похвалом морамо епоменути од женских : г. г. Ј. Весићеву, 8. Ђуришићеву и Д. Туцаковићеву, која се још истакла и као певачица лепа глава. Управа врло добро ради, што и млађима даје прилике, да развију свој глумачки дар. Од глумаца који су остали у лепој успомени код нас, морамо споменути нарочито г. Спасића, па г. Динића, који је у при: казивању финих комичних улога показао, да ЈЕ глумац, на коме би нам могле завидети и друге _ на гласу позорнице. Његови прикази маркиза Боафлерија у „Мајчином благослову“, па библиотекара Роберта у „Библиотекару“, кога је по жељи месног позоришног одбора одиграо, могли су задовољити и захтеве најстрожије критике. У опште наша позоришна дружина, нека јој је част и слава, тако је сада састављена, да с највећом лакоћом може изводити и најтеже задатке глумачке. О томе смо сеуверили, кад смо паж љиво посматрали добро промишљену и лепо изведену игру наших глумаца у комадима као што су: „Лажни Димитрије“, „Балканска царица“, „Хамлет“, „„Кенски пријатељ“, „Вечити закон“, „Хетман“, „Северо Торели“, „да круну“, „Шокица“, и т. д. Такав уметнички рад крунисан је и лепим материјалним успехом. Као што дозна-

атрђ“, „Кононовект театрљ“. Осим тога ово су вароши и места, у којима се налазило позоришта : Акерман, Александрија (у херзонеској губернији), Асхабад, Архангелск, Астрахан, Ачинск; Баку, Барнаул, Бахмут, Бердјанек, Бердичев, Бјежецк, Бјељев, Бјелгород, Бјелци, Бјелосток, Борисогљебск, Брест-Литовек, Броници ; Варшава, Васиљеостровск, Виљна, Виница, Витебск, Вишњи, Владимир, Владикавказ, Вологда, Воронеж, Волочек, Вјена, Вјатка; Гатчина, ГељсингФорс, Гомељ, Гродно, Глухов ; Евпаторија, Екатеринбург, Екатеринодор, Екатеринослав, Елец, Елисаветград, Ееремов ; Житомир; Зирјановеки рудник; Иваново-Вознесенск, Ирбит ; Јакутск, Јалта, Јарослав, Јурјев ; Казан, Калуга, Камењец-Подолек, Калиш, Камишлов, Камрат, Кишењев, Керч, Кисловодск, Кијев, Клин, Ковно, Ковров, Козлов, Коканд, Коломна, Колпино, Кострома, Кривцово вело, Кроловец, Кронштат, Курск; Лаошев, Лебедин, Либава, Ливни, Липецк, Лодз, Лудонск, Лублин; Маријупол, Милан, Минск, Мелитопољ, Могилев, Молога, Моржанск, Муром; Нарва, Невскоје опшчество, Нижнеудинск, Нижни Новгород, Николајев, Никољскоје село, Новгород Малојарославец, Новогрудок, Новоржев, Ново-

Дена

Мала Јар ј -:

јемо биће овде сувишка преко три стотине Фор., а осим тога и приход од претпоследње представе одредиће се на глумачки Фонд. Наши Кикинђани, | као што видите, осветлали су и овом приликом | свој српски образ. Славни били, дични били и (| од сада!“

черкаск, Новоузенск; Одеса, Одојев, Орел, Оренбург, Орјехово-Вујево; Шенза, Перејаславл, Перм, Петровек, Полтава, Поневјеж, Петрозаводек, Пеков, Путиловекоје обшчество; Ревељ, Рржев, Рибинек, Рига, Ромни, Ростов на Дону, Рјазан ; Самара, Саратов, Севастопољ, Серпухов, Сестрорјеце, бодек, Смоленск,

бимбирск, Симсеропољ, Славјанек, Сло-

Пбзориште. Ставропољ-Кавкаски, Сизран, Стараја Рус, С. Рождествено, Суджа, Сумах-

Саратов; Таганрог, Тамбов, Таруса, Ташкент,

(Колико позоришта има у Русији) У Русији било је почетком ове године сто н осамТеодосија, Тимашев, Твер, Тифлис, Тоболск, Томек, Тројице, Тула; Умањ, Урјупинекаја станица, УФа, Уман; Харков, Херсон, Холм, Хотин; Царицин, Царскоје село; Чернилов; Шавли, Шаргород, Шучје село. — Као што видимо из ових података, велика, моћна п силна Русија као што у свачем другом тако исто изобилује и у позориштима.

десет и четири позоришта. Отуда долази

на Москву девет: „Малњш театрђ“, „Болљшомн театрђ“, „Театрђ Корша“, „Никитеки театрђљ“, „Театрљ Шелапутина“, „Новвш Ермитажљ“, „Те| атрђ Оолодовниковљ“ (Облцество Искуства и ЛиПа тературк), „Театрђ Скоморохђ“, „Театрљ Рома| новђ“. У Џетрограду било је осам позо-

| ришта: „Александринскић театрљ“, „Михаилов-

ски театрђ“, „Маринеки театрђ“, „Театрђ Не-

Издаје управа срп. нар. позоришта.

о мети“, „Малви театрђ“, (Литературно-артисти- :

ј — = +

[СЈ ју

У

5 у Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду.