Pozorište

| --

+=

–еха У НОВОМЕ Ја У СУБОТУ 7. ЈУНА

БА се

ж: ТОД. ЦК

Ка а е -—---

ЗОРЕ

1897. чубоој—

еф +

ПРО 7.

пр

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излави за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца, по је-

дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

ВРМЕТЕ ЗАКОНИ.

Тек је три године томе, од како Талијанци сматрају Законија својим највећим глумцем.

Слава његова родила се, тако рећи, преко ноћ.

О њему се на једанпут стала причати чудеса: дизали су га над самом Дузом, а Салвини и Роси морадоше у закутак испред његове славе.

" Позоришној публици у Бечу. познат је Закони од онда, кад је пре кратког вре-

"мена излазио у „Карловом позоришту“

позорницу. |

Бечке новине, без разлике, биле су тада пуне славе и хвале о том уметнику.

Кад је дошао у Беч, мало је коме познато било име Законијево, а одмах други дан говорио је о њему цео Беч.

Кад је довршио своје гостовање, публика не хтеде ићи из позоришта: женски свет махао је својим џепним махрамама; које су мокре биле од суза а мушкарци махали су шеширима. Сваки ти је то хтео да гледа и гледа миле плаве очи Законијеве.

Од оно доба, од како је Дуза гостовала у Бечу, није ни један уметник изазвао игром својом тако одушевљење као Закони. 'Го је био готов „делиријум“, као што то рече познати критичар Херман Бар.

Закони је мален човек, неспретан. Није ни леп ни елегантан.

Са

свим обичан Талијанац. Кратке ноге носе

добра јунака. Из очију му сева само Доброта и благост. Елас му није јако мелодичан, готово монотон, а у страсним моментима нешто таман и крут.

У први мах не бисмо могли ни поми-

слити, да се у таквом телу може скривати

донекле чак и

такав велик дух. Кад се сетимо монументалне појаве Томаса Салвинија, па његовог мелодичног, сонорног звучног глава, којим још и данас, у својој шездесет осмој години може да занесе публику на све стране, света: онда нам се чине велики успеси Законијеви, феноменом људске противности. Ако је Оалвини још и данас сунце талијанског неба: Законијева млада слава доказује, да светлост није монопол јединог сунца.

Кад Закони почне глумити: говоре му уста и прсти, говоре му колена, као да му цело тело има сто језика.

Из њега почну врцати електричне искриде, па се у позоришту стану трести и знаоци и игноранти, и критичари ил мудри, начитани естетици и најивни некњижевници.

Све то оживи!

Хладно Законијево лице отвори сеи сваки унутарњи покрет му налази у његовој мимици права израза. Ако се и чини, да му тромо тело за време целе игре мирује: у толико су му живље руке и ноге. По гдекоји пут учини ти се, као да му нога руци и рука нози нешто шапће. Сваки

прст на руци му казује шта мисли, а

мишице му развезују читаву дебату са живцима.

Закони црта мишићима својима виче, прети, смеје се и прислушкује. Његови

РОТИ умеју да моле, да се жале, да опту-

жују и ослобађају од оптужбе и увек ти се чини као да гледаш њихов бол и срдњу, како тресу руком и. надлактицом.

Његове руке и ноге говоре тако речито, да одговарају, док му још партнер говори, нервозношћу колена, трзањем, поклецавањем, а речи, које том приликом из-

____________