Pravda, 13. 04. 1933., S. 1

ПОШТЛРИНД ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ПЕНА 1 ЛИНАР

БРОЈ 10.212

о и 1у у """"»чраииЈи ВлаЈновићгва 8. Чековин рачуи коа Пошганске Шсг»иоииие 6р. 5.1.220 1ЕЛЕФОН АЛМИНИСТРАЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК, 13 АПРИЛ 1933 Г.

Урезииштво: ВлаЈКОвипева ». Месечиа претплата за иашу земљу 21) аии., за иносгрансгво 50 аии, ТЕЛЕФОНИ РЕДАКЦИ.1Е: 25.555. 25.552, 25.556, 25.558, 25.553, 25.55«. — Рукописи се не враћају.

ГОЛИНА XXIX

РИМСКИ ПУТЕВИ

Великн део европске штампе, ма да придаје нзвесног ллачаја путу г. Додфуса у Рим, као н тамошњсм бав-вењу г. г. Палена н Герннга, хо ће нпа« да каже да г. Мусолинн воли такве по.адтичке статисте н да му се сујета добро задовољава екск>-рзистима из Беча н Берлина. Та штахгпа иде и даље н што је оснм тога и и-наче доиста врло ннтересалтно, н ове посете Риму, као н нноге из ранијих месецн, она тумачи као дипломатске театралностн које са стварношћу немају много везе, кад се на крају салдирају, али које ипак „дижу велику прашину" у Европн. Због тога се водвлачн да ти рнмеки путеви немају никакве вежпости, до ако се хоће да прида важност резизионистичкнм манифестаци јама што је још једино остало г. Мусолннну после неуспеха ревизиовистнчке офанснзе. Париски десничарски лнстови баш нападају г. Мусолиниа због убацивања немира међу државе и истичу да га многн ннтереси Италије одвајају од заЈеднич ког рада са Берлином н Бечом, алн он кпак са њима ствара „ратног баука" на нашем континенту, пошто је та њих0'за оараоња сасвнм далеко од конкретннх опоразума. У веви с тим није непотребно напомгнути да езропски листови бележе нове струје у фашистичкој дипломатн ји каја се сматра јако погођеном и пораженом ревнзионистичкнм исходом и која сада мисли да је г. Мусолини бно нсувише пренаглио са том. својом Полнтнком, бар што сс тнче дааања офицнозног карактсра тој ревизионнстнчкој к'ампан.и. Г1о тнм рефлексиЈзма треба да настане код г. Мусолиниа једно утишавање што се тиче ревизије и рада за Нема«псу и Беч, који се користе рушењем мира од стране г. Мусолиниа, а.ти за то никакве реконпензације не дају ИталиЈи. • С друге пак сгране, што нначе ввони сензационо, г. Долфусовом пу ту у Рим баш се придаје особити зна чаЈ. Сматра се да г. Долфус сада водн важне преговоре у Риму, и они се, наглашава се, не тичу само еконоиских споразума тих двеју земал»а, него Хабсбурговаца. Наиме енглеска штампа објављује да г. Долфус потрже питање повратка Хабсбурговаца на а>'стрнјски престо и хоће да створи споразум са г. Мусо.тинием у том погледу. Као што се види, ако Је ово тачно, Европн се спремају новн изненађујући догађај«, нова узбућења којих је у задње време имала доста. Пошто је познато, и у том се погледу има велико нскуство, да ће и пацифнстичке велике силе и Мала антанта најодлучннје устати против рестаурације Хабсбл-рговаца на аустријски престо и да то ни у ком случа^у неће дозволитн, г. Долфус приступа целом том пламу са новом опрезношћу. Поред тога пада у очи да извесни европскн лисовн нарочнто наглашавају да г. Долфус није нанвио предузео ттут и да ће бар једну нову Хиртенбершку аферу створити, ако ништа Друго. С обзиром и на то може се закључити да ти римски путеви остављају мучне утиске и да их европска јавиост класификује као ратничке и рушиопе добрих односа међу народима. Углавном дакле сматра се да су они управљени на иинирање мира н на гурање Европе у један нови „ћор-сокак". Такви закључцн заиста су врло зна чајнн и њих треба имати у виду. БЕЧКА ШТАМПА О САСТАНКУ МУСОЛИНИ — ДОЛФУС БЕЧ. 12. — (Б. изв. „Правди"). Бечка штампа још увек опширно коментарише изненадни одлазак канцелара г. Долфуса у Рим. Међутим. ови коментари не садрже ништа п^ецизно о мотивима пута. Орган хрпшћаискнх социалиста „Рајхспост" подвлачн да је пут г. Долфуса изазвао велики одјек у унутрашњости Аустрије, као и у иностранству и да су се појавиле најпротивречније комбннапиЈе. Мећутим, каже лист, сигурно Је само је .1но, а то Је чињеиипа саме посете. Није озбиљна ствар оваЈ ускршњи взлет канцелара г. Долфуса довесгн ј у везу са разиим политичким про-1 јектима. О значају Једног п\та може | се говорити тек по његовом свршет-1 ку, а никако у тренутку одласка. „Наје фраје пресе" сазнаЈе из ин'формисаних кругова да је посета г. Долфуса намењена у ррвоД реду Па-

пи н свето) годнни која се сада слзви у Рнму, а вероватно да ће том приликом битн говора и о конкордату. На састанку випеианпелара г. фон Папена ваљда ће бнти говора о таквнм стварнма коЈе иначе ннсу предмет днпломатскпх преговора. Ради се овде у првом реду о држању аустрнске владе према аустрискнм национал-социалисгима. Свакако неће доћи нн ло каквнх кочвенпиЈа, него ће разговорн више бвтн ннформагивне природе. Хришћзнско-соцналнстнчки „НојхаЈцвелт блат 44 сматра да ће се г. Долфус можда Још данас састатн са г. Мусолиннјем и да таЈ састанак несумњнво даЈе политичкн значаЈ овом путу. Г. Мусолини, каже лнст, са великом симпатиЈом Је пратно акЦнЈу аустрнске владе чпји Је цнљ био да се обезбеди мир и ред у АустриЈи. Г. Долфус ће слда нзложити нарочиту ситуацнЈу АустриЈе компетентннм круговима којн данас играЈу значајну улогу у европској политлци

ПОСЛЕ ПРОПАСТИ ПАКТА У ЧЕТВОРО, НОВЕ ИНИЦИЈАТИВЕ Г. МУСОЛИНИА: РАЗГОВАРАЊА У РИМУ СА Г. Г. ПАПЕНОМ, ГЕРИНГОМ И ДОЛФУСОМ „За сзда је уклоњгиа опасност од Пакта у чгтооро и од ревизије угооора" о:о „ЕКО Д ПАРИ" ИСТИЧЕ ДА ФАШИСТИЧКИ ДИКТАТОР СМАТРА ДА ЈЕМАЛА АНТАНТА КРИВАШТО ЈЕ ФРАНЦУСКА ПОКАЗАЛА ОТПОР И ЗАТО ЈЕ НАПАО ОНЕ КОЈИ НЕЋЕ ДА БУДУ СВЕСНЕ ЖРТВЕ

Чехословачнз влада растура немачку национап-социјалкстичну странну ПРАГ, 12. априла. — (Б. извештаЈ иПравдн"). — Изгледа да чехословач ка влада намерава да растурн немачку национал-сопиЈалистичку странку у ЧехословачкоЈ. Воћство ове странке за Чехословачку издало Је наредбу своЈнм члановима у нојоЈ забран.уЈе свакн додир са нацнонал-социалистичким органнзаииЈама из РаЈха као и додир са љиховим присталнца ма. Сем тогв се тражи од чланова немачке национал - социјалистичке странке у ЧехословачкоЈ да избегаваЈу сваку Јавну манифестапиЈу и да ниховн посланицн не говоре на Јав ним зборовнма, ннти да посећуЈу противничке зборове. — Тиме треба он-емогућити званичним круговнма, каже се у наредби, да нас растуре. Званичнн лист „Прагер Пресе" ко ментаришући оваЈ проглас каже да ова опомена долази прилично касно. Изгледа да су национал-социјалистн врло добро обавештенн о расположе њу које влада према њима. Они су, међутим, у последње време извршили већ толико напада на демократски правни поредак да ће влада битн приморана да предузме мере одбране против њих.

Растурање номунистнчне странне у Бугарсној

СОФИЈА, 12 алрила. (А. А.) — Бугарска АгенииЈа Јавља: Собрање Је данас отпочело дискусиЈу о владином законском нацрту коЈим се, сходно закону о заштнти државе, искључуЈу посланици члановн радничке странке. Бугарска радничка странка у стварн Је бивша комунистичка страика коЈа Је стављена ван закона.

ПАРИЗ, 12 апрнл. — (А. А.) Бавећи се држањем Француске у пи тању нацрта Пакта четири силе, Пер тинакс у данашњем броју листа „Еко д' Пари" измећу осталог вели: — Тако се, изгледа, после дужег колебања француска политнка опре делила Једино за она начела коЈа наЈ пре одговараЈу стварннм интересима земље. На краЈу крајева, иошда Је у извесном смИслу бол.е што се нисмо јжурилн да донесемо своЈу одлуку' ДискуснЈа коЈа се бнла развнла у парламенту и резерва коЈу смо бплн показали створилн су на неодољив начин утнсак код свнх људи здравог разума да Француска желн да очува мир и да се не жели одвоЈнти од своЈих прнЈатеља и савезннка, др жава Мале антанте и Пољске. За сада Је вероватно уклоњена опасност од Пакта учетворо и од ревнзиЈе уговора. Али, зато Је садашње држање Француске у том питању наишло на реакциЈу ИталиЈе и изазвала прнлнчне покрете на контп ненту. Италнјански диктатор сматра да Је Мала антанта одговорна за отпор коЈн показуЈе Француска н он Је у понедељник, у Једном чланку коЈи су обЈавили многн енглески и америчкн листови, најоштриЈе напао оне коЈи неће да буду свесне жртве. Према тврђењу г. Мусолиниа, политичк!. и привредни нитереси Че*в слоЕачке, РумуииЈе п ЈугославиЈе ни су нстоветни п зато Је неоправдан дипломатскн савез коЈи Је на дан 10 фебруара закључен између те трп државе. Али, то Је, несумњиво, само мишлење фашистичке дипломатије и ми сматрамо да Је свак слободан да на своЈ начин процени своЈе ннтересе. Зар нчЈе тако? А што су се ствари друкчије развиЈале, може фашистич ка дипломатиЈа саму себе да криви. ПРЕГОВОР Г. ПАПЕНА СА ПАПОМ — Немачка влада тражи сарадњу Центрума преко Папе. — Шеф центрума г. Кас код Пале. РИМ, 12. априла. — (Б. изв. „Правди м ). — Претседник нталиЈанске владе г. Бенито Мусолннн примио Је синоћ у аудиЈенпиЈу немачког министра за ваздухопловство капетана г. Геринга, а одмах затим немачког амбасадора у Риму г. Улриха фон Хасела. Са г. фон Хаселом претседник италиЈанске владе Је разговарао о француском меморандуму на Пакт четири велике силе.

Јединствена Немачка БЕРЛИН, 12 атгрил. — (А. А.). Преиа одлуци владе РаЈха, сви гра1>ани РаЈха биће од сад у путним исгравама за иностранство означени као држављани Рајха. До сад су немачки држављани у пасошима увек били озна<твани као државл>ани "0 Јединих немачкнх савезних држава. Овом мером жели се и у овом погледу према иностранству манифестовати Једииство Немачке. „ТЕРАЈМО ЈЕВРЕЈЕ ИЗ ЗЕМЉЕ" БЕРЛИН, 12 април. — (А. А.). Иако Је влада г. Хитлера ублажила неке од наЈсвирепијих мера предузе те према ЈевреЈима, хитлеровска странка и даље одлучно наставл>а своЈу протнвЈевреЈску акциЈу. Тако су Јуче преко иелога дана уннформисани хитлеровии по берлинским улицама продавали неку брошуру ко Ја Је носила наслов: „ТераЈмо Јевое Је из земл>е! — Сад више но икад!"

Немачки каицелар г. фон Папен синоћ Је продужно своЈе разговоре са водећим лнчностима у Ватикачу о преуређењу односа измећу Свете

Папа Пије Једанаестн Столице и новог режил1а у НсмачкоЈ. Од нарочитог значаЈа је присуства рал о&орима (коЈн с< »оде у Рнму нзме)>у г. ф<ж Папеиа н Ватнкана) вође некачког католичког Центрума опатз г. др. Каса. Г. др. Кас је Јуче имао дужи разговор са потканцеларом г. фон л1апеном а такође и са водећим личностима Ватикана. Г. до. Кас, како се каже, води преговоре о преориЈентациЈн немачког католнчког Центрума коЈн треба сад да се друкчје ориЈентише према курсу вла де г. Хитлера, тако да се влада г. Хнтлера би могла у потребннм ириликама ослањатн на центрум. Нарочнта важност се придаЈе аудиЈеицпју коЈу ће данас иматн иемачки вииеканцелар г. фон Папен кол Папе ПиЈа Једанаестог. На овом састанку ће г. фон Папен нагласитн Светом Оцу Папи вољу немачке владе да одржн гтриЈатељске односе са Ватиканом. РАЗГОВОРИ Г. Г. ЕРИО— ПОЛБОНКУР ПАРИЗ, 12. априла. — (А.А.). — Г. Ерно ручао је данас са министром иностраних послова г. Пол Бонк\"ром. Овом приликом било |е речи о .мнсијн г. Ериоа у Вашингтону.

Дустријски посланнк г. 1ленс о догађајнма у бустрнји

Мн смо хтели да чу|емо из Јаве овдашњег аустрнјског посланика о догаћа-^ма V Аустрнји. Г. Пленис љубазно се одазвао том нашем љубопитству и изјавио следеће: — У последње време гтрате се догаћајн у А-устри|и изван црвено-бело црвеннх граничних стубова са нарочнтом пажњом. Многи су мишљења да би Аустрија могла да постане позорннца сензационалних догађаја, особито нереда. Говори се о тешкоћама садашње е тде, измишљавају се иесугласице у влади. нижу се вести, које се сутрадан показују као нетачне, алн које ипак доводе до нетачног посматрања аустријских прилика. Даље, растурају се вести о наводној „Пуч опасности". Не зна се додуше никад тачно, ко би имао дј изведе „гтуч". али та реч де<јствује на фантазију и нзазива претпоставке, које су сасвим протнвне разуму. Противно тзме мора се са гтуном одлучношћу констатовати да је јавна моћ чврсто у рукама Савезне владе и да у Аустрији никоме ни|е могуће да се успешно успротиви законском реду. У свим државама света каткад приликом пол«.гичких демонстрација доће до лока.тних судара са полици'ом. Баш последњи дани показалн су јасно, да се у Аустрнји овакви случајеви, — који се, у осталом, не догађају често — увек одмах решавају

и да се свако противљење одмах угушн у клнци. Никомс није омогућено да нзбегава покоравање закону. Најзад, појављу)у се на страни с времена на време и злонамерне вгсти о прнвредним мерама Сапезне владе. Поводом тога мора се нагласити да аустријска влада одговара вољн ц. ог аустп-гског нарола, и послодаваца н запослених, прнмењујући иелу своју снагу да би ублажита последице привредне кризе, која је обухватила целу Европу и да би народу дала рада и хлеба. Већ прилнком преузимања дужности, садашња аустријска влада нагласила је да је њен глатжи задатак борба против привредне кризе и да се опом задатку има подредити све друго. Влада је већ спровела на привредном пољу многоброше реформе, ког :има се већ годинама тежило, али ове реформе ннсу могле бити реалнзоване. Обнова Обртног закона, реорганизација банкарства, унапрећење изграћивања ттева морају се нарочито ти. Аустријски народ прати са отвореним зазовољством ове напоое Савсзне владе да 1авни ред и мир сочува од свгког угрожавања н да олакша привредне прнлике. Народ увића да влада не иде ни за какви.м тајним политнчким циљевима, већ цредузииа све, како бн цривредИ по-

гоћеиој кризом пружила брзу и ефи« каа»у помоћ. У Аустријн не може се, дакле, очекивати политичке сензације. Влада са јаком руком отстрањује оно што је шкодљиво за поверење у државну моћ и за обновљење привреде. ЈАПАН НА ВАШИНГТОНСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ЊУ ЈОРК, 12. априла. — (А.А.) Јапан је прнхватио позив претседиихд г. Рузвелта на прнвредну конфе решгнју у Вашингтону. Јашанссу владу претстављаће на тој конферениији виконт Иши. ЕКСПОЗЕ Г. ТЕВФИК РУЖДИ БЕЈА АНКАРА, 12. агтрила. — (А.А.) Анатолска АгенаиЈа Јавља: Мнннстар нностраних послова Тев фик Ружди беЈ говорио Је Јуче пред оДбором парламента за спољне послове о питању разоружања и о последњнм догаГ.ајима у међународиој полнтипл па Је том приликом истакао држање Турске у тм пнтањима. Одбор се потпуио сагласко са из^ лагањина мкнистра нностраннх послова. Г. ИСМЕТ ПАША О СПОЉНИМ ПИТАЊИМА АНКАРА, 12. априла. — (А.А.) Анатолскг АгеицнЈа Јанља: Претседник министарског еавега Исмет паша одржао Је пред послаии чким клубом народне стралке експозе о спољно-политичким пптањима н том прилнком Је нарочито подвукао закључење конвенциЈе којом се коначно решава пнтање дугова бившег отоманског цзрства. Претсе^ник миннстарског савета Је рекао да ће та конвенцнЈа бити потписана 15. о. п. у Паризу. Затим Је претседннк министарског савета говорио о новом унутарњем заЈму и подвукао да је заЈам наишао на Добар пријем код становништва. ПРОТИВ АНШЛУСА ПАРИЗ, 12 априла. (А. А.) — Јављају из Будимпеште да се у тамошњим добро обавештении крутовлма тврди да је измећу Аустрнје н Маџаоске постигн\"т спооззгм о саоадњи у отпору против хитлерозске про паггнте и протиа акшлу-са у знаку хитлернзма. Свгчаност у Сен-сирсној анаиемијн у спомен Кргља Оетра ПАРИЗ, 12 апрнда. (А. А.) — У Сен-СнрскоЈ воЈноЈ академиЈи Јутрос Је одржана свечана седница посвећена успомени Блаженопочнвшег Крал>а Петра. Професор академије маЈор г. Птн одржао Је овом прнлнком ванредпо предавање о Југославији, у коЈем Је нстакао велику исторнЈску улог> Блаженопочившег Краља Петра п Његовог Велнчанства Краља Александра прн стварању Југославнје. Југословенски посланик г. др. М. СпалаЈковић срдачно Је захвално пре дарл1Г1' ч управнику школе, генералу г. Фреру. 4 После предавања приказан Је Један филм о Југославијн. Посланнка г. др. СпалаЈковића пратио Је овом прндиком генерх1.г. Ненадовнћ. ПАРИЗ, 12 апрнла. (А А.) — Пре« ма пнсању лондонског лнста „Делн Хералд" изгледа дз је. захваљујућЈ. ннтервенцији америчког делегата г. Нормана Девиса, г. Хнтлер пристао да број јеврејскнх адвоката прн немачкнм судовима повиси од 35 на 500.

Демаши о ојп л' Дншна

ПАРИЗ, 12 априла. (А. А.) — Јављају из Рима да тамо најкатегоричкије демантују вести које се шире у нностранству, а према којима је г. Габриеле д' Анунино умро-