Pravda, 27. 09. 1933., S. 15

СТРАНА

ПРЛВДА, 27 СЕПТЕМБАР 1033 Г«

БРОЈ 10.379

1

1Р

Лукази ној Нису нн сви нојеви глупи.. Поред гуске и ћурке, људи ематрају да је и амерички ној веома глупа птица. Чак и у Светом Пиому се говори о ноју, па сс наводи да је Бог ноју одузео памет и мудрост и зато је тпко глуп. Позната је изрека о „нојевој политици", по којој ној, кад га ловци гоне, зарије главу у пустињски песак и веру је да га ловци не виде, јер он Нјих не види! Али научна истраживања су показала да ни међу нојевима нису ови глупи ,па их има чак и веома лукавих и препредеиих. Лов на нојеве у А »>чци није иимало лака ствар. Ној веома! брзо трчи, бржи је од хрта и тешко га је ухватити живог. Рнглески ловац Андертон при-1 ча о лукавству нојева и наводи | једну ловачку епизоду из Аф рике. Ловци су пошли у потеру за читавом једном породицом нојева. Налред је трчала женка са младим нојевима, а позади се ћалазио мужјак који је својим телом бранио своју породицу од сачме ловаца. Одједном мужјак је променио правац и почео да бежи на другу страну, да би заварао ловце и својој по родици осигурао бекство. Бидевши то, ловци су пуцал.и на мужјака и овај се одједном фушио као да је рањенЛовци потрчаше према њему, али када су се приближили, он је нагло скочио

I №Н Ј)В 1?1ја 111(12

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПОСЛЕ УБИСТВА ЈУЛИЈА ЦЕЗАРА ВЕШТО ПРИГРАБИО ВЛАСТ. —

НЕОБИЧНО САМОУБИСТВО МАРКА АНТОНИЈА. —

Нв кзлошбн салунл у Берлнну нзложен Је п овај авиок направљен хиљаду кнлогрема сапунв

Оело Н!арије Антоанете — АМЕРИЧКИ Д1ИЈ1ИАРДЕР РОКФЕЛЕР ЖЕЛИ КРАЈ ВЕРСА ЉА ДА ПОДИГНЕ НЕКАДАЦ>Е СЕЛО ФРАНЦУСКЕ КРАЉИ ЦЕ- — ОДЛИЧНА АТРАКЦИЈА ЗА ПАРИЖАНЕ И СТРАНЦЕ. -

Париз, септембра. јшлост, не може се знати. МоФранцуски листови већ рани жда он жели тамо да проведе почео даље |ј е С у објавили вест о намери последње дане свога живота.-.. да трчн. За то време његова,познатог америчког петролеум-! * женка и младунци су већ били СКО г магната Џона Д. Рокфеле- Наша мала енииклопедија

далеко. Као што се из овога и сличних случајееа види, ној је веома лукав и има разне трико ве, кад је посреди спасавање ње гове породице. * НЕОБИЧНЕ ЖЕЉЕ ЕНГЛЕСКИХ СЛУШАЛАЦА РАДИА. — Енглеска радио-публи ка у многоме се разликује од осталих радио-слушалаца у Европи. Тако је код Енглеза наро чито омиљен популарни облик предавања из ових подручја на уке и књижевности као диалог. У енглеској — једино у све ту — не предаје један човек, зећ двојица. Тако сервирана предавања енглеска публмка једино прима. Недавно су један еш-лесми и један француски по лицајац разговарали пред микрофоном у Лондону и испричали о модериизацији полицис ке службе безброј ствари, које дотле публици нису биле позна те. Бнглеска публика води н детињасте ствари на радиу- Тако су, на пример, необично омиље не имитације разних животињских гласова. Кукурикање петла или лајање пса кроз радио, које имитира неки вешт глумац, вреди за просечну енглеску пу бли!су више него најдуховитије шале неког славног комичара. * У СВАКОЈ ВАРОШИ ПО ЈЕДАН РАДИО-АПАРАТ- — У Ин дији је заведен систем једног апарата у једној вароши. Радио тамо никако не може да продре, иа_к!> су Енглези све могуће учинили да радио популаришу међу Индусима. Велике индиске емисионе станице даЈу прела вања на индиском језику, гаје индиску народну музику, али све је узалуд. Индуси знају да се радио налази под управом Ен глеза и плаше се њихове пропа ганде. На тај начин није никак во чудо што у Индији ове доснора нико није куповао радио апарате. Томе је доприносила и прилично висока цена апарата Сада је енглеско радио-дру штво по појединим индиским вгрошима поклонило око 500

ре Старијег да у близини Верса ља о овоме. трошку подигне не кадање <гело фраетцуске краљице Марије Аитоанете, које је у своје в^реме било село у Еаропи. Марија Антоанета у своје вре ме подигла је ово чаробно се ло, са дивним шедрванима и вештачким језерима, парковима и романтичним сеоским кућицама. Некада је ту долазио цео француски двор да се разо ноди. Поред Версал>ског парка, који је саградио Луј Четрнаести, ово село Марије Антоанете било је најлепшта вештачка колонија у околини ПаризаКада ]е 1789 године избила револуција у Француској, раздражена маса пошла је према Версаљу и хтела да уништи оое успомене на прошлост. Тада је страдало и ово чаробно село Марије Антоанете. Све куће су срушене, водоскоци запуштенн, дрвеће исечено и на месту дивног села ширила су дуго време на пустош и растао само коров. Сада је Рокфелер одлучио да изгради пстова то село француске краљице. Он жели да се дочара верна слика старог села. Подићи ће се све старе кућице, шедрваии, па и стара ветрењача, крај које је Марија Антоанета са својим друштвом прире ћнвала позоришне претставе и разне игре под ведрим небомРокфелер је одлучио да у ову сврху жртвује један милион до лара. Тако ће Париз добити но ву атракцију. Она неће привла чити у великој мери само стран це из свих крајева света што се окупљају у Паризу већ и саме Парижане, који ће имати одлич но место за разоноду недељом •л празником. Према мишљењу стручњака, ово село Марије Антоанете биће лепше и раскошније уређено кего и бечки Пратер и друга чу вена места за народну разоноДУ- Шта је америчког магаата јРокфелера, који је ииаче вели-

пздио -апарата, али тако да је, ка тврдица, навело да далеко V сваку варош доспео по једа«, ван своје отаџбине, у близини апаоат. Индуси се ни бееплат- Париза, подиже раскошно село, вом радиу много не радују, г " т "' к " т ' ћп! ' га1 ' 1 ' СК '

КРАТКЕ ПОУКЕ И ЗАНИМЉИВОСТИ Пре неколико стотина годинајлепше на лека Р" У Европи препо.ручи вали су против зубобоље гутање угинулог миша• Земљина кутла је тешка 6163 трилиона тона. • У Африци и данас Још многа црначка племена верују да су белч људи само душе црних покојника. * У Мадриду се полициски кажњава онај странац који покуша да да келнеру у кавани напојницу. Мадридски грађани се ретко кажњавају, јер знају да је давање напојнице законом забрањено и радо се користе том забраном... * 1898 године у већини средње европоких вароши је преко целе године свега 7 дана падао снег. 1910 је падање снета било још мање: свега два-три дана* Сви чланови експедиција ко јк покушавају да се успну на највиши планински врх света, Маунт-Еверст, мораЈу поћи на пут са оделом које се загрева електричним батеријама.

ГОРОПАДНА ЖЕНА И ХЛАД НОКРВНИ ЦАР. — Пред аустриског цара Јосифа Другог (1741—1790) дошла је жена Јед ног вишег дворског чиновника позната по овојој горопадности. Она је као избезумљена улетела у царев кабинет и узбуђено узвикнула: — Величанство, ја вас молим да ме ослободите мога мужа...Он је страшан тврдица и не да је ми новаца ни за најпотребни је! — То се мене ништа не тиче! — одврати цар мирно. — У брачне спорове мојих поданика нећу да се мешам! — Кад је тако, рече љутито горопадна жена, онда знајте, ва ше величансгво, да мој муж о вама говори најружније ствари! — То се опет вас ништа не ти че! Не допуштам да се жене ме

шају у спорове између мене и ! које потсећа на француску про мојих чиновниха.

Марко Антоније, римски триумвир (82—30 пре Христа) спа да међу најзанимљивије личнојсти римоке историје из доба |великог Јулија Цезара. Већ у јдвадесет и осмој години постао је Антоније први свештеник, лични пријатељ и десна рука Ју лија ЦезараКао народни трибун ватрено је заступао пред Римљанима Це зареву ствар, а истакао се и као одличан војсковођа, учествујућн у више борби, у којима је Јосигурао победу римског оруж ја. За време Цезаревог похода у Египат, Антоније је био господар Италије. Када се Цезар вратио из Александрије, обојица су изабрани за консуле. Кад је Јулије Цезар 15 марта 44 годиие убијен Антоније је вешто ириграбио врховну државну власт у своје руке. Он је дошао до свих хартија Јулија Цезара, а узео је у овоје руке и целу државну касу. Вештом и прилично демагошком политиком, Антоније је обезбедио себи наклоност римског народа, не кидајући везе ни са сенатом. Као вођ Цезаревих легија Ан тоније се успешно борио у Македонији и у Цисалпинској Галији, која се дотле налазила у поседу Марка Брута. Доцније је Антоније имао да нздржи тешку и опасну борбу са присталицама ропубликанске стракке, коју је водио Брут- У битци код Филипиа Антоније је до ноту потукао војску Бру та и Гаја Каеија, коЈи су предводили републиканске легије.

Брут и Касије у тој борби и са ми оу нашли амрт. л, Као триум-вир са Октавианом и Емлијем Лепидом, Антоније је пошао на осваЈање на Истоку и тако је пао у мрежу Клеопат је, која га преко целе зиме 41 40 задржала у Египту. Због то га се триумвир Октавиан необично наљутио на њега и хтео да одузме Антонију сва права. Али тада се Аитоније венчао са Октавиановом ћерком Октавијом и мир и слога у триумвирату понова су успостављениТридесет друг« године Октавин је, по наговору своје ћерке коју је АнтониЈе занемаривао, утицао на сенат да Антонија (који је у међувремену опет одржавао односе са Клеопатром) свргне са триумвирског положа Ја и сенат је тада објавио рат Клеопатри. Многе присталице Антонија окренула оу му леђа и отада је Антонијева звезда по чела да тамни. У борбама, које су настале између римских легија и Клеопагрине војске, коју је предводио Антоније, Римљани су победили. Антоније и Клеопатра су морали бежати. Седам дана доцније Клеопатрина војска је потпуно капитулирала пред Римљаиима. Ускоро је Антонију саопштена вест о Клеопатриној смрти. Он је у очајању извршио самоубистао, бацивши се на своЈ мач- Доцније је утврђено да ,|е вест о Клеопатриној смрти била измишљена.

СЛИКАР И 1ђЕГОВ БАШТОВАН. — Славни француски сликар Ернст Месоние (18151891) имао је врло вештог баш тована Шкотланђанина, који је поседовао једну ману: био је веома ћутљив и набусит. Сликар једном одлучи да се нашали са баштованом и да га каз ни за набуситост. Он му донесе једног дана лепо опрану, очиш ћену и осушену икру од рибе и упита га: — Добио сам ово семе, кажу да је од неког дивног индиског цвета... Шта мислите ви, шта је то? Шкотланђанин је подробно проучавао икру, затим је промрмљао назив неке биљке. — Може ли се посадити? — Како да не... — одговори баштованСликар се смејао у себи, сад је наЈзад успео да намагарчи свог набуситог баштована. После три недеље упитао је Шкот ланђанина: да ли је оно семе што му је дао већ изникло. — Јесте! — одговори башто ван. — Биљка Је врло лепо напредовала! Дођнте да видиге! Баштован одведе свог послодавца на једно место у башти. Сликар је био запрепашћен оним што је видео: из земље су стрчале многобројне главе суве рибе-.. КОМИЧАР И — АСТРОНОМ. — Вил Хеј је у Енглеској познат не само кво један од првих комичара, већ је стекао леп глас као астроном — аматер. Вил Хеј увече овојом шаљивом игром забавља лондонску публику, а после претставе одлази у своју ма.ту звездарницу и до зоре проучава звездано небо. Он је овојљч астрономским истраживањима и стручним чланшгма о астрономији стекао признање највећих енглеских научних капацитета. Недавко је

Вил Хеј открио једну нову појаву у васиони и тиме привукас пажњу свих светоких астронома- Прибори Хејозе звездарнице вреде преко милион динара. Он као комичар добија сјајне хонораре и уштеђени новац у лаже у свој астрономски рад. * ДВОБОЈ ИЗМЕЂУ ЖЕНА. Лудило за двобојима данас, бе сумње, највише бесни у Маџарској, где су но^ине свакодневно пуне вести о двобојима између поједиштх завађених џентрна. Али недавно је забележен случај у Будимпешти који показује да је страст за двобојима прешла и на жене- У једној отменој кући три даме су се у бриџу посвађале и почупале. У тучу се умешала и четврта. На крају је одлучено да две и две Даме изиђу на двобој мачевима. Пошто три да.че немају пој ма о мачевању, до „витешке са тисфакције" ће доћи тек када и оне буду научиле ову вештину. Оне сада узимају часове код чувеног италијанскрг мајстора мачевања Сантелиа. ♦ КАКО БИ Г-ЂА МЕТЕРЛИНК РЕШИЛА БЕСПОСЛИЦУ. Г-ђа Метерлинк, жена славног белгиског књижевника Мориса 'Метерлинка, учествовала је у једном друштву у расправи о великој беспослици. Она је предложила ово решење: — По мом мишљењу проблем беспослице би се могао веома лако решити- Све незапослене м>-шкарце и жене на свету сместила бнх на два раз•на прилнчно удаљена острвп» Мушкарци и жене би били саСвим одвојени..— Па онда? —• Било би посла. И на једном и на друтом острву почфли би да брзо граде чамце..