Pravda, 27. 09. 1933., S. 2

СТРАНА 2

ПРАВДА, 27 СЕПТЕМБАР 1933 Г.

БРОЈ 10.379

ЛЕ СЕЦДМ ШЕЦА ШЛЕРИЗ! Анкета г. Жша Соервена

Општо НОбИЛИЗСЦИЈО 30 против незопндености, И ГЈЕ01Н

(0969 знме

Идућа зима бнће наЈстрашннЈп у НемпчкоЈ. Број незапосленнх смањен је за два мнлиона, алн многи ће у току виме опет остати без посла (За „Правду" пишз ЖИЛ СОЕРВЕН)

На дан 13 септембра у подне, у Јсали за примање у министарству про паганде, г. др. Гебелс је лансирао један патетичан и свечани апел, да цео нсмачки нзрод побуди за борбу про тив незапослености, знме н глади. Церемонија је била великог стила. На сваком басамаку великих степеннца, које вода на први спрат старе лалате на Вилхелмплацу, милицисти су сачињавалн живн зид, непомични као каријатиде. У подне, тачно у 12 .часова н 10 минута, Хитлер је брзо прешао Вилхелмштрасе и ушао у палату. Ту су већ били сви министри, чак и фон Папеи, чија активност ра,сте у колико његове функције по.стају нејасниЈе. Г. др. Гебелс је по свом обичају био прецизан н строг. Истину рећи, ако човек хоће да реанмнра његов програм, онда констаЈгује да се он састоји више у приморавању целог немачког народа на ролидарност са незапосленима, умерто да се да стварно и нормално заПослење н&запосленима. -р Ми смо успели, рекао је том прн риком министар пропаганде, да редуцирамо број лица захваћених овом болешћу данашњег времена. Захваљу јући иашнм џиновским напорима, тај број се смањио од прилике за два милиона. Он је развио план једне социјалне ррганизације који подразумева приходе од разних лутрија, угал> и хлеб ро јевгиној цени, једном речи чнтав један активни социјглизам простирато се на це^ немачки народ. НиЈв чудо да је за стављење у поКР?т ]едне тако широке акције било по1ребно упућивати тако гласне ареле. Проблем незапослених може би ти решен само изузетним методама. Немачка не може себи дозволити тај луксуз да даје помоћ милионима лица која ништа не раде. Њене финонсије не би билг довољне за то. Осим тога, сувише су близу политичке агитације да би било несмотрено пустити да 1олико незапослених и незадовољних људи лута улицама Шта се учинило до сада и какви су били принципи којима се инспирипао национал-социјализам у својим покуша јима да ублажи незапосленост? Ја сам на то питање тражио одговор путем једне анкете како у надлежним миннстарствима, тако и код неких индустријалца. — Како сте, питао сам, успели да смањите од шест на четнри милиона број стално незапослених? — Имамо још, одговорили су ми, узнемирујуће цифре: 708 хиљада у Бранденбургу, 628 хиљада у Рајни, 556 хиљада у Саксонији, 355.200 у

Канцелар г. Хитлер

ВестфалиЈм, да не наводимо и друге бројеве. Али, ми смо искорисгили на првом месту извесно побољшање које се осетило скоро у целој земљи. Може се рачунати да је то донело запослење за ,8%. Доласком новог режима, најмање за неколико месеци, настала је обнова по верења код послодаваиа Они су г.ре рузели амелиорационе радове у својим предузећима, а то је дало рада извесном броју радника. Треба исто тако, рачунати са младнм добровољ иим радн.шима, којих има око 260 хиљада. Осим тога, влада је предузела разне мере. Најпре, она је установила режим „ландхелфера". Сеоски сопственици имања, мали и ве лики, били су нзвештени да им се шаље један нарочити број помоћника, изабран у колико је то било могућно мсђу градским радницима, који имају извесног искуства у пољским радовима. Нарочито за мале експлоатације, мање од двадесет хектгра, примењена је ова метода. Власник прими једну субвенцију и „ланд хслфер" добија не само храну и стан, већ и нешто новца који му остаје за њега и његову породииу, око 25 марака месечно. То ннје велика сума. али ако помислите да просечиа субвснција незапослених износи 47 мара ка месечно, признаћете да бити хра-

спремна да приступи економској сарадњи са Маџарском. Поред тога у дипломатским круговима се сазнаје да је на јучерашњем састанку министара иностраних послрва Мале антенте говорено и о путу г. др. Едуарда Бенеша у Рим и састанку са г. Мусолинием. На тај начин пут г. др. Бенеша био би први званичан контакт претставника Мале антанте са претставником краљевнне Италије. Сем тога, пут г. др. Бенеша, доводи се у везу са реализовањем плана Мале антанте у погледу сарадње. подунавских држава относно у по гледу стварања Подунавског економског блока. Међутим, званични кругори нису до сада потврдилн тачност те верзије да ће г. др. Бенеш отпутозати у Рим да би ступио у контакт са званичним прегставницима Итал-ије. Исто тако у дипломатским круговима нарочито се коментарише околност што је румунски министар иностраних послова г. Титулеску приредио банкет у част италијанског изасланика на синајским ссечаностима, бившег министра финансија грофа г. Волпиа. Присуству грофа Волпиа у Сииаји Придаје се велики значај баш због тога што се сад у Синаји истовремено одржава н састалак мииистара иностраних послова Мале антанте. Илак се мисли да његово присуство нема везе са радом Савета министара Мале антанте. Г. Титулеску је у Част г. Волпиа одржао говор у коме ^а Је поздравио као старог приЈатеља Румуније и као свога лнчног пријатеља. У вези са свечаностима у Синаји, да-нас пре подне извршено је на све $ан начин откривање споменика кра љу Каролу Првом, деду данашњег румунског краља Карола Другог, и краљици Елизабети. Овој свечаности «у нрисуствовали Њ. В/ Краљ Алек

сандар, Њ. В. Краљ Карол Други, Њ. В. Краљица Марија, Краљица Марија Мајка, наследник румунског престола Михаило, грчка краљица Јелисавета, принцеса Илеана са сво јим мужем надвојводом Антоном Хабсбуршким, и принц Фридрих Хо енцолерн. Сем тога, свечаности су присуствовали министри г. г. Јевтић, др. Бенеш, Титулеску, чланови румунске владе, претставници дипломатског кора и друге угледне личности. Њ. В. Краљ Александар са Њ. В. Краљицом Маријом, као и члановн румунске Краљевске породице, поло жили су на оба споменика венце од белих ружа. У 11 часова, Краљевска породица се извезла на имање краља Карола Стена Регала, које се налази на 1450 метара надморске висине. У овом излету' учествовали су и претставници дипломатског кора и нови нари. У 13 и по часова Њ. В. Краљ Карол приредио је заједнички ручак којему је присуствовао велики број званица. МилоЈе Сокић КОМИНИКЕ О РАЛУ МАЛЕ АНТАНТЕ БУКУРЕШТ, 26. септембра. — (А. А.). — Радор Јавља: Синоћ је у СинаЈи издат следећи комунике: „Стални савет Мале антанте радио Је данас четири часа, од 16 до 20 часова, настављајући претресање питања која су Још јуче била стављена на дневнн ред. Сутра по подне стални савет Мале антанте одржаће трећу седницу, а у среду још две седнице, после коЈнх ће се издати комунике о укупиој активности дру гог обавезног годишњег заседања Мале антантс".

њен, имати стан и добити још 25 марака, то је једно побољшање. Напослетку, постоји закон од месеца јуна 1933 годнне, по коме влада предвиђа нздатак од једне милијарде марака ради смањења незапослености. Ту је предвиђен читав један низ радова. Реч је о томе да се васпоставе у добро стање |авне зграде, а исто гако да се изврше пространа терасирања или мелиорације извесннх непродуктивних терена. У Источној Пруској, у предеЈгу Елбинга, под уаравом претседника Коха, седамдесет хиљада људи запосле ни су на радовима те врсте. Њихов начин живота је строг. Један топал оброк дневмо, напоран рад и двадесет пет марака месечно. Изгледа да су ови радови са моралне тачке глелишта повољни, нарочито за оне који су, као многи од њих, провели на)мање четири године ништа не радећи. На^зад, употребљавани су сви начини. Нормалан посао повећан је у извесној пропорцији и створен је рад са разним комбинацијама. Добио сам утисак да функционери који су овде у питању имају умерено одушевљење. Поставио сам им два питања која су ми изгледала од капиталне важности. Најпре, да ли |е укупни износ исплаћених плата био повећан или смањен, и друго, да л« међу тим радовима има велихи број таквих који се за време зиме морају прекинути. На оба ова питања одговор кије био баш охрабрујући. Износ иопла. ћених плата, уколико се о томе мо. гао извести рачун, смањен је уместо да се повећао, па је сасвим очитлед. но да су плате исплаћене на та два милиона радника који више не примају помоћ од државе, или узете из државне благајне, или су дошле од смањења других плата. У последње време, у немачким листовима скоро свакодневно појављивале су се инфор мације о хајци против двоструких плата и против онога што се зове „црни радници". Двострука плата, то је у суштини као једно лице, које се не задовољи само једним радом, гтрн хвати и нски други посао да би повећало своје приходе. То важи исто тако када неколнко чланова једне исте породице примају посебне плате. То важи н за супруте који одељено примају плате. Што се тиче „црних радника", то су они који нису за» довољни просечним приходом од 47 марака месечно за себе и за своју породицу и који се баве ма каквим послом, уместо да се задовоље овом незапосленичком помоћи. Техничари са којима сам разговарао изгледали су много мање одушевљени овим ме рама, него што то показују саопштења владе. Резултати су мршави и гоњење преступника често је свнрпо. На друго питање ко$е сам посгавио, о промени ко)а може настаги у зиму, прнзнали су ми да ће импрови зовани „ландхелфери" и терасери б . ти често приморанн да скрсте рукс. Лако |е разумљиво страховањс воћа. Месеци који долазе биће тешки. Неколико индустрија у Саксонији нарочито искористили су нацистички покрет, фабрикујући текстилпе производе и обућу за униформе. У пределу самог Берлина, неколнко фа брика понова су нашле нешто мало рада. Али, радници који су били поново запослени уопште су плаћсни мање него пре рата: пеаесет маралз месечно. У металургији држава )е по ст >-7тнла тако. што је, уколико су »о» дозвољавале њене финанси|с, изпршила поруџбине ратног материЈала. Перспсктиве трговине исто тако су оуморне. Многе стране земљс редуцирају свој увоз, да би ублажиле сво ју сопствену економску н финансискукризу. До сада, поред свих тешкоћа, спољна трговина Немачке одржала се путем олакшииа у плаћању. Ако се направи синтеза свих ових елемената, човек је приморан да призна да ће идућа зима бити необично тешка у Немачко-Ј. Предвиђени лекови су више спиритуалне него економске природе. Ради се са једном мешавином огромних жртава, у виду лишавања и до сада невиђене диСциплине, да се учини општом својином целокупност немачких извора, те да милиони Немаца не пропадну. Овај народ је већ дао примере тако велике издржљивости, да не треба унапред рећи да је неки напор немогућан за њега. Али, јасно је да оваква присиљаеања имају за последицу опадање одушевљења и фанатизма. О овим стварима говорио сам веома слободно чак и са квалификованим претставницима партчје која је сада на власти. Они су свесни да се неповерење које се показује према Немачко] придружује дејству светске кризе и они би хтели ла виде ублажавање у томе погледу. Како је то могућно? Нека Немачка обустави велике или мале манифестаиије које изазивају узнемирење код њених суседа. Није довољно да масе грађана буду униформисане, дисципиноване и милитаризоване, већ још има и такивх призора. који се виде нз на родним свечаностима, као на пример мале девојчице оковане ланцима и окружене француским војнипима, а ко је претстављају Сарску област. Или, други пример, град Кил приређује свечан дочек својим претставницима по њиховом повратку са Нирнбершког Конгреса, са заставама на којима је исписано име Страсбурга. Наводим свега ова два мала примера између многих. Рогушење и изазивање подозрења и узнемирености нису средства за лечење економске кризе, од које ова зсмља стварно пати.

ЖИВА КОНФЕРИСАЊА У ЖЕНЕВИ I Преговори г. Сувића о дунавском и аустрајсмм враблему ЈОШ НИЈЕ ПОСТИГНУТ НИКАКАВ КОНАЧНИ СПОРАЗУМ О РАЗО 1'УЖАЊУ

Горе, лево: фон НоЈрат (Немачка), нспод њега: Нормал Девис (Амерш« ка); Горе десно: Бенеш (Чехослова чка), др. Гебелс (Немачка); у среднч ну: Артур Хендерсон (Енглеска); доле, с лева на десно: Пол Бонкур. (Француска), сер Џон Сајмон (Енглеска) н ДаладЈе (Француска)

СорупгћТ ђу »Раг1з . Ј?о'г« апЈ Ји1е5 5аиег*уеЈп 1933 (Сва права задржанај.

ЖЕНЕВА, 26. септембра. — (Б. извештај „Правди"). — Политички повсрљиви преговори који се сада воде упоредо са званичнкм радом Дру штва народа, постају све жнвљи. Нарочито Је запажен рад италианског државног потсекретара за спољ не послове г. Сувића, о коме се у нталианскнм круговима тврди да се његови преговори ограничаваЈу поглавито на питања у вези са дунавским проблемом и на аустрнски про блем. Г. Сувић Је имао дужн ^астанак са аустриским канцеларом г. др. Долфусом, док се италнанскп главни делегаг г. Алоизи састао са г. Пол-Бонкуром, а затнм са немачким министром спољних послова г. НоЈратом. Г. Нојрат је касниЈе био гост америчког делегата г. Нормана Девиса. Нарочити интерес је побудило кретање национал-социалистичког пр вака министра за пропаганду г. Гебелса, који је такође чдан немачке делегације за Друштво народа. Он је имао јуче састанак са енгле ским мннистром спољних послова сер Џон Сајмоном. Што се тиче пред мета свих ових разговора о томе не може Још ништа поуздано да се сазна. Учесници ових преговора тврде да се преговори о разоружању налазе гек у почетном стапиуму и да се о њима не може Још ништа саопштнтн. ОПТИМИСТИЧКО РАСПОЛОЖЕЊЕ Г. ПОЛ-БОНКУРА ПАРИЗ, 26 септембар. — (А. А.). У Паризу се још ништа не зна о резултатима разговора, које је у Же неви водио г. Пол-Бонкур. Једино се истпче да су они логичан наставак разговора који су у последње време вођени у Паризу између француских и британских делегата. Међутим, женевски дописници париских листова сазнају да је г. ПолБонкур после свога састанка са италијанским делегатима г. г. Сувићем и Алојзием био врло оптимистички расположен. На крају је вредно истаћи јучерашњи састанак аустриског савезног канцелара г. Долфуса са белгиским и холандским министром спољних послова. КОНФЕРИСАЊА Г. СУБИЋА ЖЕНЕВА, 26 септембар. — (А. А.) — Јуче Је допутовао државни потсекретар италијжског мннистарства иностраннх послова г. Сувић са инструкцијалЈа претседника г. Мусолиниа. Одмах затим г. Сувић Је конфернсао са сер Џон СаЈмоном и г. Пол« Бонкуром, а после подне г. Сувић и г. Алонзн састали су се са г. фон НоЈратом. У обавештеним круговима се мисли да су италиЈанскн државници сондирали немачко гледиште о спораз>ми ма који су прошле недеље постигнути у Паризу. Г. МУШАНОВ ОТПУТОВАЋЕ ЗА КОЈИ ДАН У ЖЕНЕВУ СОФИЈА, 26. — (Б. изв. „Правди") — Претседник владе г. Мушанов намеравао Је већ данас да отпутуЈе зл Женеву да би интервенисао у лреговорима коЈи се сада воде са финанси скнм одбором Друштва народа о бу гарскоЈ фиилнсиско.1 ситуацнЈн. Данашњн листовн, међутнм, ЈављаЈу да Је г. Мушанов таЈ пут одложио за Два три ддна.

ИТАЛИЈАНСКИ ДЕЛЕГАТИ РАДЦ ДА СТВОРЕ ИТАЛИЈИ УЛОГУ АРБИТРА ПАРИЗ, 26 септембра. — (Б. изв, „Правди"). — Француска штампа с* великим интересовањем прати преговоре који се сад воде у Женеви о питању разоружања. Коментари листова су врло скучени. Листови се слажу у томе да италијански делегати настоје да Италија обезбеди у* логу арбитра у питању разоружања. „Журнал" пише да се у Женевн раДи само о припремном раду као што Је бИо случај са последњнм пре говорима у Паризу. „Еко де Пари" бави се доласком г. Гебелса у Женеву н пише да Је вођ немачке пропаганде разочаран што претседннк франиуске владе г. Даладје ннЈе дсшао у Женеву. Лист вели да ће г. Гебелс евентуално од* лучнти да због недоласка г. ДаладЈеа напусти Женеву много раније не го што Је намеравао. Што се тиче јучерашњих разгово ра г. Пол-Бонкура са италијанскнм делегатима „Еко де Пари" сазнаЈе да Је на томе састанку говорено о питању Јачине војних ефеката, затим о контроли и Једнакости наоружања. ИгалиЈански делегати, како се каже, саопштнли су француском мина стру иностранн- послова да ИталиЈа полаже велику важност на то да се Конференција за разоружање што пре закључи п-» прнмеру г. Макдоналдовог плана. Италнја би приоа« ла на увођење контроле, ако би се истовремено пристало на Једну конвенцнју коЈа бн после две године обезбедила НемачкоЈ потпуну правну Једнакост са осталим европским државама. ИЗБОРИ ПРЕТСЕДНИКА КОМИСИЈЕ ЖЕНЕВА, 26 септембра. (А. А.) Ј>че поподне скупштина Друшгва народа изабрала је своје потпретседнике. • Г. Даладје је добио 42 гласа, г. фон Нојрат 40, сер Џон Сајмон 43, г. Алоизи 44, г. Кастило Најера (Мек сико) 41 глас и принц Форугн (Персија) 39 гласова. Гласовима г. ДаладЈеа треба додати још 6 гласова који су дати на име г. Пол Бонкура, тако да су ттрет ставниин Француске на овом избору имали највећег успеха. Затим су изабранн претседници појединих комисија и то за судску комисију г. Мота (Швајцарскај, за (|>инансијско-економску комнснју г. Картон де Виар (Белгија), за буџетску комисију г. Фотић (Југославија), зз соцналну комисију г-ца Хесе-Орген (Шведока), за политичку Комисију г Мадаријага и за комисију за питање дневног реда г. Миков (Бугарска). Сви изабрани претседници су а потпретседници Скупштине Друштва Народа. Претседништво коЈе Је данас изабрано одржаће сутра седницу на ко |ој ће претрести тражење немачке делегације да се полнтичкој комиси« ји упуте проблемн мањина који се налазе на дневном реду садашњег заселања. ||||||||||||||||||||||||||||||||||иии111111ши1111111111111111111111шш111!||ш11||шш1

ВАРШАВА, 26 септембар. — (А. А.) ЈављаЈу нз Кракова да се на тамошњем аеродрому неки воЈни авнон пра лнком спупггања сударио са другим авноном. Пилот Је тешко повређен И издахнуо Је за време преноса у бо*» ннцу.