Pravda, 20. 09. 1936., S. 2

I

Страна 21

П Р А В Д А

20 • IX - зе:

V присуству кногобројннх прнјотељо нз домовине и Чехословонке ихроњен је донос но Олшонскои гроољу у Прогу Светозор Прибићевић

Праг, 19 септемЛар (Телефином) За поподневну сахрану Светозара Прнбнћевића учињсне су овде велике п^ипреме од стране његових бкв ших политичкнх сарадника, ко;и су готово сви на окуну у Прагу. Ковчст са мртвнм телом покојног Прибићевића налазио се и данас пре подне У руској православно) цркви у Ресловој улнци. Око ковчсга дсфиловалн су још од 9 часова не само њсгози пријатељи из Југославијс, не10 и мкогобројне угледне личности нз чехословачког политичког жнвота, ко|е су још пре рата заједно са При бићсвнћем водиле борбе у Аустроугарској за ослобоћење Словена испод ту1)ИНСКог јарма. Међу овш1 чехослосачкт« полнтич кнм личностима запажени су поред осталих франтишек Хлавачек, нароани пос.теник Нароано-соци;аллсткчке странку, затим претсед»»к ор* гзнизације чехословачких легионарз народнн посланмк г. Давид, претсед кик аграр«е странке г. Рудолф Берон и други. На улазу у православну цркву, ко Зи је сав постгелуеи црним драперијама, налазе се истактеуте четнри по смртне лнсте. Ту је листа извршног одбора Самосталне демократске стран ке, коју су потписади г. г. Валернјан Прибићевић, др. Душан Бошковић, др. Срћан Будисоољевић, Јуртј Гашпарац, Душан Кеимановкб, др. Милан Костић, Сава Косановић, др. Хинко Кризман, др. Љубо Леоштић. Већеслго Вилдер и Илија Зечевић. Другу листу потписало је претсел ништво Сељачко демократске коал.« ииЈе: г. г. Влатко Мачек, Јакоб Јела шић, др. Срћан Будисављевић и Ве ћеслав Виллер. Трећа листа је омладине Хрватске сељачке странке коју су потписали г. г. Хуштарић, Мајценић, Ватрослав Бошковић и други. Најзад ту је и листа свеучилишнорганизације Хрватске сељачке стран ке. У цокви се налази мноштво венапа, које су донели пријатељи Приби ћевића из домовине и из Чехословач ке. Међу овим венцима нарочито се истиче веиац претседника чехословачке владе г. др. Милана Хоце. Ту су и венци г. Вацлава Клофача, и других истакнутих политичких личности, чланова нвродно-социјалистичке странке. На венцу претседника владе г. др. Хоџе стоји натпис: „Све тозару Прибићевнћу — Милан Хоиа". Нч венцу г. Клофача, претседника Народно-социјалистичке странке, пише: „Вацлаф Клофач — храбром савезнику у борби против немач ког и мауарског апсол>тизма". ПОСЛЕДЊИ ОПРОШТАЈ ПРИЈАТЕЉА СА ПРИБИЋЕВИЋЕМ У девет ччсова данас пре подне по чели су долазити пријатељи и родби на покојног Прибићевића да се последњи пут опросте са његовим посмртним остацима. Међу првима дошли су супруга ио којног Прибићевића, г-ћа Босиљка, и ћсрка г-ђица Стана. Дирљив јс био опроштај породнце са покојнпком. После су почели да долазе Прибићеоићеви политнчки прнјатељн. Г1о« рсд ковчсга прошли су, опраштајући се послсдњи пут са својпм пријатс* всм, њсгови бивши сарадницн из Са мосталне демократске странке г. г. др. Милап Костић, др. Срћан Будисављеиић, Дз - шан Бошковић, др. и-)» лић, др. Јан Булик, др. Александкр Моч, Рајко Ђермановић, др. Авгу« стин Кошутић. Сени покојног Прибићевићо покло иио се у име претс«днн«а Сељачкодемократске коалиције г. др. Мачека народни послачик са његове ли: те г. др. Иван Игриар. У име шефа бивше Демократске странке г. Љубу мира Досидовнћа поклонио се сонк' Прибићевићв професор универзитгта из Београда г. др. Божидар Марковнћ. Поред одра прошли су, у пркви, узимајући последњи опроштај са н«» којником, чланови породице Прибићевића, међу којкма г. г. Милји Прибићссић и Валеријан Прнбнћевић. Такође се поклонно огии пок«| ног Прибн'ћесића његов рођак г. лр. Радоје ВЈ-кчевић, аоаокат из Београда. КОМЕМОРАТИВНА СЕДНИЦА С. Д. К. Јуче је одржана комеморативпа седнииа саих посланика Самосталнс демократске странке и Хрватске ссљачке странке, који се налазе у Пра ту поводом сахране поко|ног Прибићевића. Седници су присуствовгли г. г. др. Милан Костић. до. Срђан Бу дисављевић. Ваљери)ан Прибићевнћ. Душан Бошковић, др. Орлић, др Јан Булик, др. Александар Моч, др. Рзјко Ђермановић, и Сава Селенић чланови Самосталне дсмократскс странке. Од стране прстседништва бивше Хрватске сељачке странке при ссу т вопали су овој седници г. г. др. Ипан Пернар и др. Августин Кошутић. У име групе г. г?. Драгољубч Јовановића присуствовао је ссдннци брат поко|ног Светозара Прибићевића г. Милан Прибићевић. На ово1 седниии одржао 1е комекоративни говор поводом смрти Све тозара Прибићевића г. др. Милан Костић, адвокат из Зеиуна, који )е и претседавао седмицк. У своме говору. г. дц. Костнћ- ј» истахаа

ки губитак, који 1е гтрстрпела Самостално демократска странка смр. ћу свога вођа Светозара Прибићевића, бориа за слободу н права чове. ка. Самостална демократска странка н Сељачко-демократска коалицнја, рекао је том приликом г. др. Костић, осећају велики губитак, алн ипа« ни су малодушни. Они верују да ће међу свнма бившим сараднниима Свстозара Прибићевића владати и у будуће слога, која је залога успеха. Успомена на Светозара Прнбићевића, који је био идеаЈгист и сагоревао у пожртвовању за остварење свз је идеје, служиће као потстрек сви. ма његовнм бившил) сараднииима у борби за осгварење ндеје за коју се он целог сзог живота залагзо са>ш својим бићем. После ове комеморацмје днск>товано је на седници о техничким прн прсмама за данашњи погреб. Пошто је завршена седница, св.4 присутни народнн послав-нци отишли су супрузи покојног Прнбшћевића, г.ђи Босиљки, и изразили јој сл учгшће по*аодом смрти Прибнћевића. Затим су сви отишли у цркву, где су се поклонили посиртнмм осгадима покојног Прибићевнћа. САХРАНА Данас пре подге ваш допнсник до био је обавештења од оних нароа иих пхланика који су присуствова ли јучерашњоЈ седтши, у поглгду распореда данашње сахране. На то! сел-нци одређени су говорннци, чоЈн ће се опроститн са својим умрлим вођом. У трн часа по подне одржава с« опело у цркви код ковчега. На опелу чинодејствује неколико свештеника. Пошто се заврши верски обред, арже се у цркви опроштајни говори. Са по којником се у име другова из бившс Самосталне демократске странке опрашта г. др. Милан Костић, алвокат из Земуна, претседник Главног одбора странке. После г. др. Костића опрашта се са покојником нзасланик г. др. Влатка Мачека г. др. Иван Пернар. У своме говору г. др. Пернар евоцира успомену на сарадњу Светозара Прибићевнћа са покојннм Ст|епаном Радићем, с којим |е основао Сељачко-демократску коаличију. П°сле смрти Стјепвиа Риика. кл. да је на чело .Хрватске сељачке страи к е дошао г. др.«Влатко Мачек. Прибићевић неставља сво|у сарадњу са новим шефом Сељачке странке н по стаје главла спона V тежњи за сло« гу између Срба и Хрвата. Г. др. Пернар нарочито истиче жалост коју ће Хрвати осећати због губитка ве-тнког родољуба ко|и је желео једно: добро сеоме нарооу. У име Главног одбора Хрватске се љачке странке опрашта се са покојиим Прибићевићем г. др. Августин Кошутић. Он нарочито истнче слои ан рад у политичкој борби, који је био одлика сарадње шефова самос* талне демократске странке и Хрват ске странке. У име омладине Самосталне демо* кратске странке опрашта се са својим бившим шефом г. Сава Селенић из Руме. Он истиче борбу Светозара Прибнћевића за добро малог човека, сељака и радника. Са покојннм Прибићевићем опраштају се говорима и његови прнјатељи -з Чехословачке, који су још пре рата, заједно, с њим, водили борбу у бечком парламенту за ослз бођење Словена од аустро-мађарс« ког апсолутизма. У име народно — социјалистичкс стргтже говори стари пријател> -локој ног Прибићевића г. Франтишек Хлзвачек. Он такође евоиира успомену на ззједннчки рад са Прибнћовићем јога пре Сзетског рата. Најзад, у име организаци1е Чехословачких легнонара опраитта се са Прибићевићем народни посланик г. Дзвид. Погребна поворка ,после помена. формира се ггред црквом, у Ресловој улнци, и потом одлази на Олшанско гробље. ИЗЈАВЕ САУЧЕШЋА ИЗ ДОМОВИНЕ И ЧЕХОСЛОВАЧКЕ У току данашњег дана стнгао |е још велики број нзјава саучешћа коко из домовине тако и из Чехосло« вачке, од пријатеља покоЈног Прибићевића. Поред осталих, из домовине стигле су телеграфске из|аве сау* чешћа породици и пријатељима по« којног Прибићевића од стране г. др. Анте Трумбића, др. Момчила Нинчнћа, Божилара Влајића, Мише Трифуновића, Слободана Јовановића. Ми» лана Грола, др. Милана Гавриловнћг епископа г. др. ИринеЈа, затим од народног посланика Хрватске сељачке странке нз Славонског Брода г. др. Филипа Маркотића, од породице покојног др. Еда Лукинића, претседника Трговинско-индустрнјске коморе из Сарајева г. др. Војислава Бесаровића, браће др. Гедеона и Ђоке Дунђерски из Новог Сада, као и од мно гобројних ортанизација бивше Самосталне демократске странке. ШТА САДРЖИ ПОЛИТИЧКИ ТЕСТАМЕНТ ПОКОЈНОГ ПРИБИЋЕВИЋА Непосредно после смртп Сзетоза-

ра Прибнћевића сазнало се да је он оставио неку врсту политичкот тестамснта својим иолигичким саралницима. Овај тестамент обухватно је оснивна гледишта вођа Самосталнс демократске странке у погледу ааље акцнЈе и линта ко|их треба да сс држи сгранка у политичком раду. Садржина овога тестамента још ни је позната, али се чине разме претпоставке на основу онога што је поксјни Прибићевић, у својим разгово рима са приЈатељима у пследње вре ис, нарочито истицао. Шта садржи тај тестамснт? питање је које у овоме тренутку интере сује не сачо присталиие странке чи ји јс Свстоаар Прибићевић био воћ. Од једне упућене лнчности сазнао саи у погледу садржине тога тестамснта једну ствар која ће, ако је тачна, одЈСКнути као права сензацијз. СазнаЈе се да је Прибићевић саветовао својим пријатељима да у своме раду у потпуности координирају са демократскои странкои, којој Је на чслу г. Љубомир Давило-

Један цртеж Светозара Прибићевића вић.

Т.

Светозар Прибићевић 1И МЕМПВ1АМ

— Дневна политика н партиска бор»Ј ба засеннли су и прави лик и исто« риску улогу Светозара Прибићевића. Илорија ће бити позвана да озу, у пуном смислу речн трагичну, лич-! ност постави на место које она заслужује и по свом таленту и по сво-| јим заслугама. Захтевало би и сувише многопро«Ј стора кад би се покушало тек нани* зати све акције Светозара Прибићс-1 вића, јер је његов шездесетогодишњи живот био сав испуњен акцијом. Све тамо од краја прошлога века, кад је иступио на политнчку позорницу као предводник новс омладине, ко|а |е дошла да свежином своје младости и новином сво« јих деиократских идсја изведе регенераиију политичког живота тада учиале, бирократизоване и парти« занством разривене Хрватске, па до његове смрти... НаЈвећи борац за , ЈугославиЈу нз времена док |е она ћретстављала сзмо сан најбољих и најсмелијих постаде у оствареној Југославији највише нападан човек. Није само иронија судбине него и парадокс наше средине кад се могло догодити да се преиа таквом човску поставља^у у позу судија деструктивни елемеп. ти н да његову доцнију нреоријентацију претстављају као неко „пикајање" и отступање од „заблудс". Промсна Прнбићевића из 1918 у При бићевнћа од 1927 није мета?«орфоза раскајаног грешника него гест разочараног идеалисте, гссг који нс може да се замисли без примссс огорчења ни код људи много блажог темперамеита,Зар јс грешник био онај који јс био око себе окупио све оно најн1предније, најпозитивније и на|конструктивније што је имала порагна Хрватска: све оно мушко и борбено што је ииало само једну љубав, Југославију, и само једну всру, Југословенство? Ако је грех идеалнзам, ако је грех идеалистички фаиатизам. Светозар Прибићевић је био заиста највећи грешник ове земље. Ова личка кореника имала |е мно гс сличности са својнм земл пком и пслитичким антиподом Антом Старчевићем. Расан у народу у коме се

(§1

гл 17

[Ж

•ил&шЕНЕ пшмЕдакслмнмкс ■ли1тчјц , .|>п«иимд| гл КИЛгЕ^Н^Т РЛ1ТККД ■ Р1ТАИЈД-

расност већ почела да крстн недостатксм, одлучан у средини где се млакост сматра врлином в млакоње супериорним људима, борбен у времену које је по.титику компромнсз прогласило највећои »гудрошћу чзк и оида када она коипромитује, фа натик међу људима којн ту врлнну највећима сматрају дечјом болешћу, поштењачнна у др\штву које ту особину идентифнкује са неспособнЈшћу; Светозар Прибићевић свим тим свсјим врлинама, или — да говоримо савременијим речником — манама, отскакао је н као човск н као политичор из наших политнчких редова толико избразданнх а опет то лнко аморфно нзравнаних, оскудних не само карактерима већ и личностима у највишем значењу те рсчн. Они који су јуче из његове биографије објављене на овом иесту први пут сазнћли до Ге ПриДићевДћ био већ превалио шездесету голину живота снгурно су се чудом зачуди-

ли виснни његових година. Толико је ова) човек неисцрпне енергије и политнчао непресушне акције аавао утисак свежине и изражавао немир младости И сам његов екстеријер, његов хабитус, његове немирне крет њс, његова мимика, израз његових очију, па Ч9к и оно његово познато нервозно грискање ноктију — све је то одавало јелну енергију која се налази у нрчитом треперењу. За ту природу мировање је значило исто што и умирање... Није само у његовом фанатизму већ и у његовој иипулзивнои и експлозивном темпераменту нзвор његових сгварних греигака што их у некнм његовим поступцима мора да нађе хладнокрвни посиатрач а којв ће свакако поред његових врлина ући и у дефинитивну историску оце« ну његове личносги и његова рада« 6н је био и личан и пристрасан и нетрпељив више но што би сиео да буде један политичар и државннк, али и те његове негативне особине добнвају блажи смнсао. ако већ не и пуно оправдање, кад се има у вн« ду чињеница да је то била реакција човека који је био свестан иржње која се око њега гомилала више н*> око икога другога и јер је био сагстан да је ту иржњу изазвао, не човек. него политичар у њеиу. ОснИ тога природу овога фанатика заоштравало је, можда више од свега, осећање да је својим пореклом и слу чајним стицајем околности био ограничен на терен који је био преузак н за велики замах његове енергије н за величину његове амбиције. Мало. врло мало је знзчило за Свв тозара Прибићевића, који је био *лре дестнниран за вођа, бити вођ пре* чанских Срба.-. Ништа се нже толико површно и тако погрешно протумачило као При бићевићево измирење и повезивање са Стјепаном Радићем. Јср, то ни№ био ни пркос ни тактикз. то је бн-. ла природна симбиоза двеју сродниЦ душа. двају једнаких темперамената, двојнце најнароднијих и најраснији* политкчара Хрватске двадесетог века, двојице једнако великих и под* једнако разочараних идеалиста, дво* јиие не само југословенскнх већ Ц словенских фанатнка. које Је тактн^ ка практичне политнке могла самсј да растави са загедничке линије иаЈ омладнггских дана, а које Је и прзг^ и последњи пут саставио ннстинкт идеја. Др. и. н; 1

»зн V"

Увођење добрвзљ^е службе рада у Пољско1~вдговер ородужењг војног рова у Немашј

Варшава, 19 септембар

I се нзбегло продушење »гадровског рока на три годнне у Пољској. Пра-

Авас сазнаЈе из политнчких кругова да Је завођење добровољне служ- маће се углавном незапослени омлабе рада у ПољскоЈ у стварн дирек- Ј дннцн< рачума се да ће њихов броЈ тан одговор на продужсње кадров-1 ског рока у НемачкоЈ у ииљу да бнускоро нзноситн 100.000.

Насловна страна п Гласа м , уједињене храатске, српске и словеначке омладине за књнжевиост, политичка и соцнална пнтања коЈи су нзда. вали 1900 године СтЈепан Радић и Светозар Прибићевић

Најчешће су били смешни они који су хтели да уразуме, да; уравнотеже легнје распојасаннх, неистннитих, лажннх апостола. говорника, причала, клеветника. У сва времена, кроа све догађаје* уз сва бнтисанЈа л>уди су били најбољи сарадници лажи, најбољн конструкторн рђавог стања, болесних ситуаиија. Многи наш данашњи човек видн болест у онима који би данас кроз књнгу, кроз писану реч хтели да се чују, да оиене, да сугернрају мишљења, да се премл њиховом критерију мислн и иени. Сасвим дакле правилно, болест је у н>нма и од њих. Друкчије се не да ни рећи истнна, јер како у овом комичном добу да се дебели буржуј разуме као револуционар, ннхилист? То је са« мо једна смешна контрадикција, а безброј је иначе неурачунљивости. Данас су најчешКе они са пуннм материјалним задовољством кокетери левичарства. Треба, осим тога, добро завирнтн у главе оних што нешто говоре јавности. Осим амбиције да се нашкраба нема ту ннчег другог. Оснм лажн нема ту нншта друго. За једног којн би требало да нешто ана и да буде стваран, каже се да преписује с лева н да сна из шкрабања у иностранству. Пресољене и насољене главе које се пуше, тешко је позвати у равнотежу. Али је жалосно кад људи код којих би требало наНн истину. не знају ни за какву светињу, најмање за тачност и нстину. Један млађи пнсаи, даровит н, требало би да је тако, добар човек, каже недавно: „У плнми спскилантских књнга које се пишу за откуп фондова. то дело је можда знак да се дижемо из жабокречине**. Ништа се не може иматн против овога младог писца. Он }е и талентован песник. Али где му је истинп? Зар је он могао напастн оне који пишу уз награде из фондова? И зашто? Је ли то рђаво? И је ли горе од његова посла? Не! И он и они нека раде поштен посао. Али, изнад свега, трв ба људе позвати да се не срамоте, да не пишу лажн, да се нв служе лажима! Што је најжалосније, један низ наших писаца данас Ј*е сав лажан, од главе до пете...