Pravda, 20. 09. 1936., S. 4

—25^: Страна 4 1 ПРОСЛАВА 50-ГОДИШЊИЦЕ СРПСКОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТВА „СЛОГА" У САРАЈЕВУ Српско певачко друштво „Слога наоршиће у пролеће 1938 године 50 годнна своје плодне културне и нецноналне делатности. Управни одбор замислио је извођење прославе 50-годишн>ице на јед ној шнрој националнО-куАтуриој основи. У пролеће ће се позвати свз српска певачка друштва, из целе Бо сне и Херцеговине, па ће се прнреди ти у Народном позоришту импозантнз смотра њиховнх културних насто јања. Поред тога приредио би се и један монстр концерг, у којем би узел^ -учешћа сви певачи који би сти гли иа прославу „Слоге". Управа „Слоге" намерава, сем тога, да замо лн Јужнословенски певачки савез да нстоврсмено приреди у Сарајеву свој земаљски конгрсс. Тим поводом певачко друштво „Слога" приредиће и једну нзложбу свих оних предмета и фотографија које сведоче о националној и културној прошлости друштва. Свн излс>{<ени оредметн остаће после тога друштвено власништво, па ће се од тога направити сталан музеј. После проставе у Сзрајеву, „Слога" ће кремути, зајсдно са српским певачким друштвом „Гусле" из Мос* тара, на заједничку турнеју по држави, која би имала симболичан ка рактер. Друштва би приредила концсрте у Мостару, Дубровнику, Крфу, Атини, Солуну, Скопљу, Опленцу| Београду. Успут би се задржали. евентуално, и у којем албанском мссту, где се задржавала наша осло бодилачка војска, приликом повлачења из окупиране Србије. Овакав програм у целости је одобрила главна годишња скупштина пе вачког друштва „Слога", која је одр жана овнх дана. Скупштина је сгавнла у дужност новом одбору да у најскорије време сазове ширу конференцију живих оснивача „Слоге", биоших њених функционера, претсед виштва свих српских културно-прос ветних друштава и претставннка ра зних удружења у Сарајеву. На тој конферснцији изабраће се посебан ©дбор за прославу „Слоге". Ф. ^ *УБИСТВ0' ВЕСЕЛА БАиОВИТ.А, ЗА КОЈЕ 0ДГОВАРА МИЛУН МИЈОВИЂ, ЈОШ НИЈЕ РАСВЕТЉЕНО Суђење на иоме сведочи преко шездесет сведока Мурнно, 19 септембар У току наставка суђења Милуну Мијовићу, убица Весела Бацовнћа, које је привукло пажњу свега становништва овог краја, не само због огромног броја лица умешаних у злочнн него и због тога што је ово први пут да се једно овако велико суђење води у сеоској основној шко ли, — прикупило се испитивању сведока. Сведок Милета Дракулозић дао је вајвише података о овом загонетном убиству. Он је рекао: — Тога дана дошао сам у Мурино е циљем да нађем оптуженог Мијо вића. Пошто га у Мурину нисам на шао, пошао сам његовој кући, која се налази у близини гробља. Кад сам био десет до петнаест корака од гробља, чуо сам пуцањ пушке, а од мах иза тога, видео сам Милуна Мн Јовића, који ми је ишао у сусрет ја шући коња и с пушком о рамену. Мијовић и ја одмах смо пошли у правцу одакле се чула пушка н тамо смо нашли Бацовића свега обливеног крвљу. Милун Је рекао Веселу: „Срећна ти рана, Веселе!" Бацо вић је Још био при свестн н прошапутао Је: и Хвала ти". На питање да ли Је чуо да Је уби ]енн Бацовић као свога убицу означио Мијовића, сведок Дракуловић Је одговорио да није. .Испитани су још сведоци Марица Матић, Филип Божовић, Ђока Лаше вић, Милутин Крцић н Јанко Савић, па је, на крају, извршена реконстру кција догађаја. Претрес се настављ«. В. К. БЛАЦЕ СЕ СПРЕМА ЗА СЗЕЧАНОСТ ОСВЕЋЕЊА ШКОЛЕ И БОЛНИЦЕ Блапе, 18 септеибар У понедељннк, 21 септембра, Блапе ће имати Једну ретку и аначајиу свечаност. Тога дана осветиће се камени темељци аа болницу н Основну и Грађанску школу. Према већ израђеним плановима, оба објекта ће бити врло модерна. Школска аграда ће бити на спрату. Партер је резервисан за Основну, а опрат Грађанску школу. Еолница, поред модерног уређаја, имаће и одличну воду. Ова вода се доводи са даљине од 6 километара са огранака Јастрепца. Извори су то лико јаки да ће иоћи аадовољити потребе целог Блаца. Пошто ће на ову свечаност доћи н претседних аладе г. др. Милан Сто Јадиновнћ, сд још неколико чланова свога кабинета, то Је у Блацу образо ван специјалан одбор који ће нзврШити све претходне приппеме. М. К.

КАО ФИЛМСКИ СТАР од МАКСА ФЛАЈШЕРА

ПОПИС СТВАРИ ЗА НЕП0СТ0ЈЕЂИ ДУГ УРЕДУ Јуче, док сам бно у канцсларнјн телсфонира ин жена да су кући дошлн некн људи да попишу стварн. Изненадно сам се. Знам врло добро да ником нншта не дугујеи Жена мн обЈасни да су ти људи дошли да попис нзврше за Уред за осигурање радннка. Дугујем, ве ле, четрдесет два динара, коју суму ннсам платно за слушавку за ме сец децембар прошле године. Никакве опомене нисам добио од Уреда, а и сам се ннсам могао сетитн да сам и једног мессца пропустио да дам уплату. Стога сам одмах телефоннрао у Уред. Управннк није био тамо н неки писар се добро издрао на мене, али Је ипак наредио да се попис мојнх ствари не врши. И сад нх нема Још да га изврше Ваљда су утврдили да су погрешили. Ако будем пнтао, нзвиннће мн се. А што су мн нанелн срамоту, Јер је комшнлук чуо да ин пописуЈу стварн, то се, наравио, њнх шшгга не тиче. В. С. ЦИГАНСКА БИТКА НА УЛИЦАМА С0ПОТА Да знате каква се вика, пика н пнска, в псовање, в туча развила данас у Сопоту. Цела се варош очас слсгла да вндн шта се то догаћа. А онда су свн са ужнвањем по сматралн боЈ. Још на улазу у варош потукли се некн Цнганн чергарн. Ту нх органн жандармернске станице похваталн в спровелн у варош. Почели су Једног по Једног да их саслушавају у ЖандармерискоЈ станици. Остали су за то време чекалн пред зградом. А тада Је тек почео правв боЈ. Циганке се заваднле око тога ко Је крив пгго су ухваћенн. Зачас се створила гужва, почела Је паклена дрека, чупање косе, гребање, псов ке, клетве. Пакао Једном речЈу. НаЈзад, иорали су жандарни снлом да нх умире. Овакве цнганске бнтке дешавају се често и не само у Сопоту, те би требало да се оне онемогуће на некн начнн. Б. М. МЛАДА МАЈКА НА МАЛОМ КАЛЕМЕГДАНУ Стар сам човек и волим да у под не прошетам Малим Калемегданом Ту увек има иного света, а нпак Је прнлична тишнна, те ин та шетња

прнЈа. Али, Јуче' ми Је заиста пресела. Ишао сем полако Једном стазом н пушио. Наједном, прнђе мн илада госпођа, са дететом комс нема више од две године, и замоли ме: — Молнм вас, дајте мн једну нн гарету. — Шта ће вам? — упнтах, Јер не волнм да внднм жену како пушн.

— Хоћу да слнкам иалог са цнгаретом. — Боље бн бнло да га чему дру гом учнте. Нисам одмакао нв неколнко ворака, кад чух за собом: — Ала Је ово некн дорат! Окретох се н видех младу иаЈку како се подбочнла насред стазе обеиа рукама н презрнво ие гледа. Занста, днвно понашање! И дете ће нмати на кога да се угледа. Пензнонер

Чистачка колона, она група са иетлама, поред имагинарног санитета, значи општу опасност на улицама престонице на којима, својим чишћењем, приморазају пролазннхе да се даве у облацима Ко хозих бацила, Јер општинска кола за нолерзње улиуе појавкће се, са свнм сигурно, као дуга на хоризонту, после пљуска нли по кишиј сшгатући воду на задовољство уличне дечурлије којима се указала прилнка да општинском водом оперу ноге. А сутрадан, кад се блато претвори у прашину, као јазавци из својнх рупа, појавиће се онн са метлама којима су, богзна зашто, дали назив чистачке колоне, нема јући појма да те прилкке, које пре носе прашину с једне стране улице на другу, претстављају жива легла заразе која шета улнцама, вребајући на своје жртве које, са марамнцама на устииа и носу, беже од општинског чишћења као од васеља лепрозних. Саннтет, анемичан до изнемоглости, поред ове лутајуће заразе, толернра отворене рупе уличних канала од чије загушљивости прети неминовна опасност дављења као и од хемиског лабораториума и становницима престоннце, уколико не желе да их снађе свирела судбина дављеннка, не остаје нншта друго него да беже у шуме. Од санитарне епидемиЈе. ♦ Један господин сиатрајућн да Је варочито коипроинтован називои животиње коЈи иу Је, одбиЈајућн насртљивост, упутила једна студенткиња, поднео Је суду тужбу, захтевајући да иу тужиља објасни запгго га убраја иеђу четворонош це кад Је он, као што се Јасно видн, двоножзц. Објашњавајући

чи МШИР Демократска вдадавнна је извесно коначни облик политичке организације у томе смислу што људи који су једном окусили власт неће без борбе да је напусте. Али је исто тако извесно да је демократска влада више предмет проучаван>а нсго хваљења. Нама је потребно да сазнамо какве радне хипотезе она претпостав л>а и које установе могу доиста оваплотити н>ене циљеве. Ми треба да знамо ове стварн с обзиром на чињеннцу да је управљање савремене државе техничко питан>е, и да је релативно мало оних који су ушли у његове тајне. Проблем демократске владавине је исто тако проблем како Ке се пронаћи људи који би били способнн да рукују њеним механизмом. Сваки владавински систем, у савреме ном смислу те речи. претпоставља једно тело стручњака које ради да задовољи широке народне слојеве који суде по резултатима н не маре, нити се чак интересују за начине којима су ови резултати постигнути. (Херолд Ласки, професор ун««»ерзитета у Лондону: „Политичка граматика")

стручно процесе иетаиорфозе у из веснни случајевима иећу светои зо ологије, млада дама аргументовала је своје тврђење чињеницои да је тужилац отерао лепу и младу жену и довукао у кућу неку стару иумију која иу Је била служав ха, а такав поступак указује на склоност рнноцеризиу и, у упорегђењу, рекла Је, риноцерус бн мо-_ гао да се увреди. Захтевајућн упорно да иу се врати ауторитет, тужилац је тражио да га тужиља једном изјавом уброји опет у ред двоножаца. Она је пристала. Он Је ауторитатнвно отишао одакле Је дошзо♦ „Да смо имали бољи живот, мож да се нншта не бн десило", рекла је на суђењу сестра убијене Љубице Мајц, разоткривши чигав па« као у рупи невоље у којој је љубоморни муж, да повећа приходе, морао да подноси грубости такозваног санца, уступившн иу најзад, осии лежишта у заједничкоЈ собв, и породични мир. Грубн маннјак« газећи по туђоЈ несрећи, корнстећн се женнним склоностнма да окуси мало безбрижног живота, водн је у ноћне јазбине у којима јо[ Јевтинни звуцииа дочарава некн бољи живот. Напуштен в огорчев, иуж ствара крвав елилог драме чнјн се почетак однгравао у бедноЈ рупв у; којоЈ су ни деца захтевала баш ово чега неиа. Да су ниалв бољн жнвот, Мвлан Мајц, пекарскн радннк, ве бк био главнн актер драме са елнло* гом нашминканог женског леша у просектур«. Да су инали.ХроннчЗр Ст.

Р1ВОЛУЦИЈД! Ш ГЕНЕРАЛ ГАРЦИЈА

ЧЕТВРТИ СИМФОНИСКИ КОНЦЕРТ МУЗИКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ Целокупни оркестар иузике Кра« љеве Гарде под управом вкшег вој« ног калелннка г. Фр. Покорног, првређује 20 селтембра свој четвртн снм фониски концерт (у овој сезони последњн) у летњем павнљону Гарднског дома у Топчндеру. Солиста г-ђица Бранислава Живковнћ, колоратурна певачнца. На про граиу су дела Грига, Севендсена, До нице^и-а, Делиба, Крстића, Сен-Сан« са, Сибелиуса н Барановића. Почетак у 17 часоаа. Улазна пена 10 динара од особе. Активни и резерв ни официри н војнн чиновннци са сзојим супругама. као и студентн в ђацн музичких школа, плаћаЈу улазницу у пола цене. Игранке нема. Домске просторнЈе ззтварају се у 21 час.