Pravda, 16. 02. 1937., S. 16

п «

А В Д А

фоируар 1937 годии«

Сељак кшевкнк. бивши претсеоник „Сељачке елоге" и нородни послоник г. Мијо Ступориђ говори о сељочнии књижевнициио

Загреб фе/Јруар! гДом Стјепана Радипа", задруга хришгскнх селачких култ>рних рад. ника, која мамерава да приреди ниа предавања из живота хрватског се41, прнредила је у Ноанмарском до му једно такво вр.то ннтересангно првдавање с темом „Хрватско село >1 књижевност". Предавање је одр. *ао дугогоаишњи претседник Селатае слоте и познати сељачки књи же®ник Мнјо Стушарић, народни посланик на лист« др. Мачека за котао Кутину, иначе сељак из Ведрињака. Жегозд предавање бнло је одлич. но посећено н предавач бурно повдрааљен. Пошто Је предавач у уводу споце«о/о да је са прославом 100 -гозиш нлше хрватчге химне, која се изводи ла у свим хрватским краЈевима, гре бало прославнто н 100 -1 одншњицјштокавштнне, двнашњег хрватхгког *Н.ижеаног јелнка. Истакао је као

Мара Маточеп •ажиу чиње«ицу, у вези е хрват. си»м селом н ње«ом књижевношћу, даа раздобља: прво, пре појаве хр. вагског сељачког покрета у хрват« ском нзроду и, друго, после по)аае тог покрета. Тек у другом раздобљу, нааавља Ступарић, књига се Јаче ширила по селима. Док данас село само крчи путеве и сттвара књигу и књижевност што се у првом раздобљу нн]е могло ни помислиги. После укидања кметства сељак Је одахнуо, али про света цу Је тешко долазила. Основне школе биле су једва у средиштнна олштина, док су околна села билз удаљеча и по 8 км. Данас ]е у том погледу посве друга слика, јер ае сељвк све жргвовао да сагради школе. Тамо где је била једна школа данас има 3—4. Ступарић затим говори о одушевљеном пријему по сели>ма књига које би се слале нз града и о начшгу како су се обнч но гфетстављали у њима сељаци. Сг,"парић наводи неколико нриме. ра из жизота сељачке деце у праду и цитира писање Андрије Ковачеви« ћа из дела „Мој први сусрет са Стје паном н Антуном Раднћем". Ма.ти Андрија пришао је друипву градске деце која су се нграла на улнцн. Један дечак, чији је отац бно бански савегних, запита га: „Јендрск, а *ај је твој тата?" — в Сељак1". ЈЛа оида си тн кумек! - — узвикну дете банског саветника н побеже ив друштаа. Када га је професор, касннје, у школи, питао шта је његов отац, о« се већ бојао да каже истину. Го »орио је да мју је шумар, ловац, чишвник и тако даље, само не да је сељак. Сељак Је био у очима град ског света као нешто презрено. Страховитн Јаз нзмећу села и града н»је данас тако дубок, јер смо га ми дздекле затрлали н пораанали на. шнм приближењем н сарадл>ом на полигичком и култур«ом пољу. Било Је додуше и анда писаца настављ« Ступарић — којн су узели за задатак да одгоје сељака н за њега да пииду. Онн бн село арика. зива.тн са најцрње стране. Такво писање ннје нашло одзива на селу, наиме нашло га је, али само у противном смеру од онога како су замиш. љали они који су то писали. Сељак који )е столећима с.цушао прекоре. вања био је жељан разумевања, топлине, пажње. Он је бежао од тих писаца и чланака и књига, јер га Је то болело. То )е био за њега као поступак маћехе. Било је ипак писаца који су и са осећањем и занимањем писа.ти о селу и сељаштву. Ето, наш Аугуст Шеноа, имао је велику двшу кад је написао роман „Сељачка буна". Са пуно топлине и осећања изнео је сву муку н пвтњу села као да је он сам живео и па. гио с жм људима. Сва његова лнца су верно оцртана. Шеноа је све то тако лепо изнео као да је осећао гу борбу и патње и потпуно оправдао њихов корак кад су устали да бра. не своје достојанство и част. Па и Мирко Боговић у својој драми „Матија Губец" већ у првој слнци даје душу сељака који зна праштаги и душманину. све у име човечанског :ељачког поштењв и хришћанске љу бгви. Затим гоиори о Кукуљсвићу« Сакцинском и Храниловићу који су такође у својим делима саосећали са сеоским слојевима., А.чи, сел»аке је требало задржати што дуже потиштена у тами н незнању, па се

МиЈо Стуларнћ задуто ниЈе нашао нико ко би се заузео за њих. Протнвника сељачке просвете било је много. У то доба доспевале су у народ и новине Анте Старчевића. Било 1е У њнма доста добрих ствари, алги и. пак то ннје било све што је требало сељаку. Требало је придигнути, освестити 8о од сто целог народа, а то се догоаило онда када су браћа РадиКи започели рад. Око 1900 годи не почелн су долазиги у села први бројеви ,Дома" Антуна Радића. То су биле као ластавнце по којима се. ло осећа да је пролеће близу. И то је било пролеће, пробуђење, заметак хрвагске сељачке књижеаности. Браћа Радићи су ради.ти на подизању сељака и на њихоеој орга. низаци<ји. Сељак је првн пут осетио да му неко меће руку на срце, н то искрено. Али дошао је Светски рат, који га је узнемирио и отворио му нов е виднке. И заго после рата видимо како је село лисгом похрлило у покрет браће Радића. Они су увиделн да су им Раднћи најбољи н прави пријатељи. Радићн су упозна.ги Посавце са Личанима, Сремце са Да.тматинцима. Босанце са Загорцима. Они су повезалн сав народ, Анте је из душе сељака изградио програм којн је прихватио читав народ. Стјепан Радић је учино то велико де.то што је сељаке организовао, довео их у хрватски сабор и у хреатско казалиште. У казалишту се том прнликом дазала први пут Новоселова „Прнгорска свадба". О. во приказивање једног књижевног дела сељачког писцв Новосела изазвало је одушевљење на селу. Народ је пропевао од радости. Дом је доносно те песме. И кад су тражили неки од Антуиа Радића да не штаипа све те песме нијехтео да их послуша, јер је знао да ће из тих песама временом изићи Мишкине, Манднћн, Маточецове и други сељачки песннци. Сељачка Слога намерава да цгтампа књиге сељачких писаца. Као прву своју штанпаку књигу нздала је п 3а свооом звездом" од Мишкине. Та је књнга била добро примљена

на селу. У успоненама из рата, што је нзмео Мншкнна, нашли су сељаци себе и своје дожнвљаје. Друга књига Је бнла Вовоселов комад „Пригорска свадба" у лепом кајкавском наречју. Ту су се јааљали још и другн сељачкн пнсци. Ту је и песник Мате Мандић из Градишта у Срему, богодани сељачки песник. Мара Маточец била је већ онда позната као песникиња, јер су њене песме излазиле у свим листовнма. Није лака сгвар битн сељачки књи жевмик. Треба цео дан обраћивати земл>у и онда стварати књижевно. Ту се хоће жилавости, чврстоће, здравља, снаге. Ето сам Мишкина каже — нзјавл»ујв Ступарић — да га је на писан>е побудила смрт Аи. те Раднћа, његовог учитеља. Манднћ каже да су га потстакле на писање песме у Лому". Сељачка књи жевност нма једну велику резерву у народу од млалнх сељачких писа-

Миховнл Мишкина ца. Ето већ два месеца излази обновљени „Дом" и доноси песме се. љака песника и чланке сељака. То су данас још непозната имена, али од њих ће се изградити будућн се« љачки писци. Новине јављају да к једвн сељак нз Чаковца написао добар комад. Народна сељачка д>ша пробућена је н у њој кључају све жеље и тежње за стеарањем. Мм знамо да се све то што се ствара неће олржаги. Све оно што није сра сло чврсто са душом сељака, хрват ски сељак ће једног дана метнути на встреницу и све ће одлететн као плева, а остаће само жито. Хрват ски сељачкм књижевник је чедо у повоју, али жнво и здраво. Али зрак оз<о њета пун је Оацила н на сунцу, чсдо чуватн од заразе и на сунц.\, које убија св« отровне бациле. Стјспан Радмћ Је бно настојао да се. љачка књижевност буде светлоноша свог народног живота. И наш вођ др. В. Мачек, који је не само политички воћ него н писац. држим да неће ускратити своју помоћ да сељачка књижевност иде својнм путем н правцем — зааршио је Мијо Ступарић. Ннкола Шкргић

Од 14—21 марта

У Иишу ће се, ове гооине, приредити велики општн сојом

Ниш, 12 фебруар Позната нншка косметнчарка г-ћа Мела Илић повела је, крајем прошле године. акиију да се у Нишу при реди једна изложба привредног ка« рактера. Замисао г-ђе Илић свесрдно је прихваћена од стране модних нн шких занатлија, после чега је дошла успела октобарска модна ревија и изложба узорака занатске локалне радиности. Изнанадни успех ове прнредбе дао је побуде и јачу иннцијативу приређивачима ревије и нзложбе да сада предузму једну шроку акцију. Имало се у виду да је Ниш не само политички центар Моравске банскзин« и најважнији саобраћајни чвор на Балканском Полуострву, не го и привредно средиште једног велнког дела наше државе. Према томе, Ниш стварно има услова да се у њему сваке године приређује нешто више од модннх ревија и излож би занатских узорака. На једном скупу напредних нишких привредни ка одлучеио је да се покрене жива акција за установљење великих сајмова у Нишу. И ова акиија већ је у јеку сво>е делатности. Образована је Дирекција Нишког сајма, која врши све прнпреме аа коначно остварењс једне велике привредничке манифестације. Тако ће се већ месеца марта у Нншу одржати првн велики сајам, на коме ће бити репрезентована сва југословенска радиност. Ово ће, уједно, бити и први сајам у пред ратној Србији. У времену од 14—21 марта у Нишу ће бнтн нзложбо свих могућих продуката са терито. рије наше земље. Има разлога веро

вању да ће ова) и свн остали сајмо ви у Нишу играти значајну а можда н пресудну улогу у препороћају нишкс чаршије. Како смо обавештенн, у Нншу ће се еајам одржавати двапут годишње: један у месецу марту, други у септембру. Право учествовања на овим сајмовима нмају свн индустри јалци, занатлије, пољопрнвредницн затим рударска, шумарска и остала предузећа, као и сваки други про извоћач, било непосредно или преко свог заступника. Сајам ће бити подељен на многе секције: модна ре вија; текстил; одевање и трикотажа кожа, обућа и г^тмена роба; шешири и крзно; галантерија; косметика, пар фимерија, сапун, хемијока нндустри ја и фриаерски занат; уметнички за нат; п-велирска роба, часовници, оптика, музички кнструмемти, ћилими туривам, спорт, пропаганда; стакло, порцелан н домаће потребе; намеш. тај, архитектура, индустрија дрвета: стројеан и алат; исхрана л пиће; штампање, повез;ван>е, картонажа, конфекција папмра, канцеларијске потребе. фотографије, ликовна и де коративна уметност; радио, осветлење, огрев и електрика; пољотгривреда, .шумарство, рударство и њена ин дустрија; разно. Пријаве за сајам треба слати Дирекцијн сајма до 20 фебруара. Иначе, што се гнче ус.тсоа за нз лагање на овом саЧгу, ДнрежциЈа је нзрадила опшираи проспект. Припоеме за сајам \-велико се чине. а интересовање граћанства је огроошо. Р. П. Р.

Репоотерске ззбелешке о Пожаревцу и Стигу Партизанство је омело полетнији напредак Пожаревца кажу сами Пожаревљани

Пошаревац, фебруара О прератном богатству Пожвревца позната је једна фраза коЈа се ов де често понавља, као уздах за „добрим старим временима". И г. Мило рад Атанацковнћ, претседник Трговачког удружења, у разговору помиње ту фразу, која гласи: Када у државној благајни у Београду нестане пара, онда они отуда само притисну звонце, и благајник Пожаревачке пореске управе одмах односн у Београд замашне суме нов — Ово се јавно говорило пре рата и то је било познато свима овдашњим грађанима, — каже мн г. Атанаиковнћ. Пожаревац је, дакле, маленој Србнји био као нека резервна државна благајна. А данас? Упитао сам затим г. Атанацковића у каквим се положаЈу сада нала зи трговина у Пожаревцу. — Трговина У Пожаревцу, у п^следње време, може се рећн показу је извесне живости. То, истина, ниЈе у онаквој мери као што је накада било и као што би требало бити, али се ми привредници задовољава мо тиме што сада не иде на горе... Обратио сам се затим једном у« гледном занатлији и упитао сам ка ко занатство стоји у Пожаревцу. — Код нас занатлија све зависи од врсте рада, а одмах затим и од фабричне конкуренциЈе. Оне занатлије чнје производе израђују у фаб рике, до сада су већ позатварали своје „ћепенке", или, ако нису, било би добро да то што пре учине. Ми занатлиЈе не можемо одолети конкуренциЈИ фабрика, с тиме морамо бити начисто.. А шта ћемо онда ра дити? — то |е друго питање, — завршио је овај занатлија. Културнн жнвот Пожаревца Неће бити без интереса да бацимо поглед и видимо какав |е културни живот Пожаревца? Да ли у 1шжарелцу постји културни .жнвот? «јво чудно вучи: Али да се раз>мемо , — реч Је о јавном кулгурном животу у Пожарквцу. Нажалост, Јав ни културни жнвот у Пожаревцу Је >ло скучен. Он се чак и не запаа. У Пожаревцу постјн Граћанска чи таоннца и књижница, Једна од на)старијих можда у предратноЈ Срби јн . *рен осни>вач 1е, порсд .осталнх, бно и наш неумрли песник Ђура Ја кшић. И што је сада карактеристн чно, у тој читаоници вндећете свако дневно малог трговца, занатлију, по неког учитеља, чиновника и пензионера, али остале наше ннтелектуал це: судије: инжењере, адвокате и ле каре, тамо ноћете видети никада. Овде се изузимају неколико професора и лекара који се налазе у упра ви читаонице и којн чнтоницу посе ћују. На супрот овоме, запажено је да ти интелектуалци, који се никада не могу видети у читаоници, виде се свакодневно у биоскопу или у хоте лу „Круна" где забављајући се са кар тама, доминама или билнјаром, про веду до дубоко у ноћ. Читаоница има и своЈ Народни универзитет, који је веома потребан овом месту н околинн. Нажалост делатност универзитета сведена је на минимум. Ово зОог тога што се ње« гова предавања посећују врло слабо. Било је нредавања на коЈа је долзјило свега по 30 до 40 слушала ца. И то, махом, Једни те исти. И ово је последица онаквог в култур».ог а живота извесннх овдашњих ин телектуалаца, који су према саакој културно) манифестациЈи пошуно индиферентнн. У вечитоЈ борби овдашњих поли тичара, који су се смењивали на оп штинско) управи, губила су се сва актуелна комунална питања, или су потискавана у позаднну. О регулацији, канализацији, ннвелациЈИ и т. д. овдашњн општинари нису ималн вре.мена нн да мисле, а камо ли да их решавају. Ако су нешто и мислн лн, полнтнчка бороа им ниЈе дала да прнступе раду. * Но, ипак, ваља поменутн да је нешто у том погле ду рађено. Али ево квко: ако"'је ове нзборне п&рноде кмет из Браничевске мале, он наређује да се од Опш тине па до његове куће нзради тро тоар... Идуће изборне периоде дола зи, рецимо, за кмета неко из „Бурјан мале", и он чнни то исто. Тако је раћено И са калдрмисањем. И оне су поправљене пред кућом нли рад њом кога одборннка, док је у центру врло често, стара турска калдрма бнла изрована тако страшно да је то боло очи сваком странцу — са мо не пожаревачким општннарима... Та изрована, блатњава и прашљава пожаревачка калдрма надалеко је чувена. И та калдрма, са које су све општннске управе ревносно збнрзле ле пе прнходе путем пијачине н калдр мнне, ннје оправљена чак ни онда, кад је то било могућно у доба сјај ног и бујног прнвредног жнвота о вога града, од 1922 до 1925 годнне.

Тада, да у општинској управи иије било само партизана већ и савесних комуналних радннка, Пожаревац бн мо>ао имати све улице асфалтиране, а канализацију и нивелацију по сви ма захтевима модерне технике и хи гнјене. Материјалних срсдстава ј< било. Управо, прихода је било. Али, све је ишло по старом .. И тако од рата па наовамо, све што је у олштини предузимано н рађено увек је то било индивидуал ло, посебно и на парче. Зато се сад потреба планског ■ модерног изграћивања Пожаревца намеће као неминовна. НаЈхитннЈ* потребе за модерну нзградњу По жаревца јесу ове: ниаелацнја, регу* лациЈа и калдрмисање улииа. Алн, пре свега. ка.тдрмнсање улнца н пр. венствено то. Неодложно је потреб. но да се бар из главних улица што пре избаци турска ка.гдрма м на ње. но мссто ставе коцке. После овога, и-ти истовремено е« овим, намеће се потреба шго с*о. ри)ег поднзања једне нове. велике н модерне зграде за основну школу. Прилив деце из годнне у годину је све већи, н баш ове школске године одељења садашњих основннх школа су претрпана. Уколико сам обаоеш* тен, ово питање биће у току иду*е године решено, Јер ће се приступи* тн подизању те зграде која ће служити за централну осиовиу шко.ту, У току оае годнне, за време ферн)а, приступиће се подизању и дру гог дела гимназиске вграде (потребан кредит је већ унет у буџет Ду. навске бановине) и када и овај део буде изграћен, онда ће Пожаревач* ка гииназија моћи у потпуности од* говорити своме задатху н задоволнтн потребе Пожаревца и околине. По нзградњи гимназнЈе говори са да ће бити приступљено и подизању зграде за Бановинску болницу, која ће се подићи у дивном пределу изван Пожаревца, на општинском земљишту у „Дудари". Та зграда треб« да буде израћена у на|модернИјем стилу и довољно пространа, да бм могла задовољнти многоброџне по. требе и у потпуности одговоритн своме задатку. Ово питање, поднзање бодаице, протеже се деценн)ама, јер агоада, у којој се сад налазн болница, није зидана за ту сврху н тешко задовољава потребе бо.тнице. Било је дирљивих случајева да су неки болесници морали бнти враћени услед ограниченог броја болесничкнх постеља.., Поред овога, у овдашњнм прнвредним круговима, у последње време, много се говори о подизању јед ног великог и модерног житног снлоса у Пожаревцу. Та) силос тре* бало би подићн држава. о чему се сада. решава, и у тај силос бн пољопривредннцн житнога Стнга доносн лн своју храну, где би се ова затим типизнрала, класицнрала н тако спре мила за извоз. Ово је заиста насуш« на потреба овога краја, јер би то допринело да земљорадннцн ове околине не продају своје жнто одмах после вршаја по ниској ценн, већ да га донесу н сместе у снлос, за што ће добити нешто предујма, а жито ће гтосле тнпизирано сачека. тн бољу цену. Ако надлежнн саио мало посвете своју пажњу овом пнтању, верујемо да ће оно бити по« вољно решено. А све ће то допринетн дв Пожвревац понова ојача и постане. слнчно оном прератном Пожаревцу, јед» на солидна н снгурна „резервна др. жавна благајна" м . Агнлност нове општннске управ« Садашња општинска управа, ка че.ту са претседником г. Милутином Ми.к»јковићем, наговештава да неће ићи старим путем, гтутем сво,их прбт ходника. Г. Милојковић, као привредник, запазио )е све недостагке н грешке рани)нх општинских управа и, када је, пре кратког времена, општинску управу примио у своје руке. напустио је старе методе и са чврстом од.туком да понрави он« што су његови претходници пролустнли, латио се озбиљно посла... Пожаревзц је одавно, и с правом. очекнвао да за претседника једном добнје човека којн ће му се посветити сав н потпуно... У садашњем претседннку, изгледа, Пожаревац је то добио, Н>егоа кратак рад то по. казује. Једна од значајних реформи кој> Је нови претседник учннно јесте и то да је садашња општинска адло). ннстрација, — ко|а је, као н свака наша администрација била позната по своЈој спорости, — од његовог до ласка тако експедигивна н уредна да се данас не налазн нн један предмет, обичне прнроде, нерешен. Ако н;ви прегседник буде помој нут и од градскнх већннка, Пожаревац ће ускоро нзменити своју фндаономнју... Мнл. Павловић