Pravda, 18. 05. 1937., S. 1

Број П 701 Година XXXIII

Веоград, уторнпк 18 мај 1937 године, Влајкош;ћева 8

ПРИМЕРАК 1 двнар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЈ1АТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранстео 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ. — Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255-51 КРВАВА ПОБУНА У АРБАНИЈИ Према званичном саопштењу из Тиране, вођ побуие Ишет Тето убијеи Водиле су се крваве оорбе на путу Палона - Тепелини

КРУПНА ПИТАЊА ПРЕСТОНИЦЕ УРЕЂЕЊЕ ЦЕНТРД БЕ0ГРДДД Могу ли Београђани ово поднети?

Меродавни општкнскн кругови про?1авају питање о уређењу Позорншног рга н Теразнја. Ради се не само о естетнцн него н о саобраћајном проблему, јер је саобраћај на овом месту све »ећи. У своје време, кад су земљишта у овом крају била много јавтиннја н кад многр вишеспратне куће још ту нису бнле изграђене, није се мнслило на решење овога иитаља. А није се ни предвиђало да ће се Београд тако нагло раз вијати и да ће постати престоннца једае доста велике државе. Сада су се дали сви на посао: и општннски фактори и урбанистички стручњацн и. као што каже Један лист, „архнтекти свнју вемаља решаваЈу терагрјскн проблем" . Распнсан је и међународни конкурс за регу\ациони план Теразија н Позоришно> Трга. Пристижу већ многобројни пројекти домаћих и страннх стручн>ака. Треба дакле приступити решењу овога пнтања. У њему, мислим, треба да учествују са својим предлознма н грађани београдски. којн се ннтересују општинским питањима и уређењем наше престонице, а не само општинскн одборници, јер ће грађанн и подносити терете за извођеае ових планоза. Има врло интересантних предлога. Једнн предвиђају потпуно уклањање зграда са онога четвороугаоннка са врхом где је била „Албанија" па Ко\арчевом, Краља Алберта улииом н Кнез Мнхајловом, на којем би се месту имала изградити само 1една монументална »града а око ње да буде слободан простор са скверовима. Други предлаг/у »натно проширење тих улица, секу хотел „Москву", угао „Балкана", прк>јектују уређење геразнјске терасе, израду једног булевара од „самих аркада". А сви су проЈектанти свеснн да аа извођење ових грандиозних планова треба утрошити стотине милкоиа динара. Алн нико од тнх стваралаца мнлионских пројеката не узима у обзир да лн ће Београђпни иоћи еве те инлноне н дш платг... Међутим при решавању овога питак>а треба у првом реду баш на то мислнти: може лн Београд све те одиста Лепе планове и да плати? Не треба да се обмањујемо: н ако је Београд престонипа једне доста простране државе. ипак је он град сиротнње. Истина јв да се наша престоница, посл« ратова, нагло увећала становннштвом, чији број достиже до 250.000. Испша је н то да ће се становништво н даље увећавати не само природним прираштајсм него и великим досељавањем. Али сигурно две петине, а можда н више његових житеља су пука снротпња, коЈа јсдва саставља крај са крајем и нв доприноси много општјшским приходима него још тражи помоћи од београдске огтшткне. Две друге петине су чиновници, службенипи, ситне занатлије и трговци, Једна средња класа са врло скромним приходнма, коЈ*а такође врло тешко подиоси и садашње велике олштинске терете р од које се не може много очекиватн да допринесе милнонскнм трошковима за ово грандиозно Vређење Бсограда. Питање је према томе да лн ће она петина имућних Београђана моћи издржати те тропгкове... К томе придолази и та невоља што се бсоградско становништво увећава истина сваке године али наЈ 'више опет пуком сирогињом... Из свих крајева Југославије она наваљује у Београд тражећи зараде, ко)е тешко налази, а ако је и нађе она је врло бедна и од ње општински приходи добијају врло мало, а терети се опШтински, због њеног досељавања. сваке 'годнне - увећаоају.' Осим тога неразумном општннском по 1

лнтиком са проширивањем грађевинског реона дошло се дотле да је.он захватио и околне њиве и ливаде и доспео до Вишњице, Миријева, М. М. Луга, Кумодража, Раковице и макишких бара. па прешао и на леву обалу Саве у мочвари код земунског моста... Сав тај досељени свет вапије за основннм потребама варошкнх насеља: тражи се вода, осветљење, калдрмисање улица, пијаце, основне школе, трамвајске пруге.. Поједина насеља траже од општине и — подизање гимназнјских зграда... Може лн онда оппггнна уреднти ва варошко жнвљење овај огромни грађевннскв реон, на којем у другом свсту живн н плаћа општинске дажбнае неколвко »шлнона становннка?... Не. морамо напустити ове грандиозне планове о милионском уређењу центра Београда. На такво уређење требало је раније мислнти и не допуштати да Београд иде у шнрпну него у висину, треба^о је напуститн идеју да Београђани могу жнветн сеоским животом у Једно) вароши и престоници, требало је спречавати ово нагло досељавање си ротиње из свију крајева земље, која у чиновничком и ситнобуржоаском граду а не у великој трговачкој и нндустрнској вароши не може наћи довољно зараде... Јер београдска општина има да задовољи многе друге потребе грађанства, прешннје од овнх дивннх али скупоценнх планова. Још у Београду нема довољно воде, калдрме, пијаца, основнит школа, болница... Треба утрошити знатне суме н за регулацију, јер има читавих улица, које изгледају као уста са

проређеним зубима: једна кућа на једној линији друга повучена за неколнко метара, Јер општина ниЈе у могућности да исплати цене за куће и плацеве, којн се имаЈ *у заузети за улицу. Треба се по старати и за дечје домове, јер је престоница пуна деце просјака и крадљиваца, о коЈима се родитељн не могу илн неће да старају. Треба боље органнзоза ти санитетску службу и омогућнти јевтиниЈе или бесплатно лечење снротиње, подићи породилиште за београдске жене, постаратн се о ванбрачноЈ' децн, чији се броЈ у Београду сваке године увећава... И треба, наЈ'зад, помишљатн п на то да се општинске дажбине смањују а не да се уевћавају. Јер Београд је прескупа варош и грађани већ посрћу под разним општннским теретима: вода је скупа, осветљење је скупо, пијачне су таксе ве лике, трошарнна велика.Према томе мудрост општинских управљача састоји се у томе да се у погледу уређ^ња центра Београда ограничи на оно што је најнужннје. Не може се сада исправити оно што је деценијама у Бесраду зидано н стварано, макар и да увиђамо да је то погрешно би ло. У сваком пак случа)*у управа београд ске општине. пре но што се реши на овакве скупоцене радове, који ће силао оптеретити грађанство, треба да саслуша н сам* грађане. којн ће са својнм потомством ва чнтаве децсвнје нматн да еносе трошкове овнх гранднозннх планова... Др. Д. Аранђеловнћ.

„Бко Чехословочка буде поподнуто, Фронцуско ће радити као до је соиа нападнута"

Праг, 17 мај Четека јавља: Делегат француске социјалистичке странке на конгресу социјал-демократске странке, у говору у коме је поздравио конгрес у име претседника владе г.

Претседник Репубпике г. др. Бекеш одао признање раду странке чехосповачких национапних социјаписта Праг. 17 «ај Четека јавља: Странка чехословачких нацноналних социјалиста одржава свој конгрес на успомену 40-годншњице оснивања. Све секције странке преко својих делегата учествују на конгресу. Јуче је велнка поворка у шареним костимима прошла улицама Прага н отишла на стадион „Страхов", где је маса од неколико десетина хиљада лица бурно поздравила Претседника Републике г. Бенеша. Г. Бенеш Ј*е у одржаном говору поред осталог рекао да се он не плаши да ће доћи до рата и до неких катастрофа, па је затим одао признање раду странке пре и после оснивања чехословачке демократске републике. Међу многим страним делегатима налазе се и Југословенски делегатн чији су говори живо поздрављеии.

Тнрана (у углу краљ Зогу)

Тирана, 17 иај Агенција Стефани јавља: Трупе албанске владе марширају на Аргирокастра не нзилазећи ни на какав отпор. У целој Албанији влада ред и иир. Албанском Суверену стално стижу депеше верногти и осуде твораца ове криминалне побуне. Верује се дј ће се поб>-њеници у најскорије време морати предати. АЛБАНСКА АГЕНЦИЈА САЗНАЈЕ ДА ЈЕ ПОБУНА У АРГИРОКАСТРО НУ ДЕЛО КОМУНИСТА Тирана, 17 мај Албанска агенција јавља: Чим се сазнало за побуну у Аргирокастру, влада је предузела све по. требне меое да би исту угушила. Владине трупе, послате да опколе зону побуне и да успостазе ред у ме стима коЈа су заузели побуњеници, марширају ка Аргирокастру, не наилазећи ии на какав отпор. У свима другим областима влада

апсолутан иир. Суверену и влади из свих крајева стижу телеграми оданости и осуде побуњеника. Сазнаје се да је побуна инспириса на од комуниста. ИЗ ТИРАНЕ ЈАВЉАЈУ ДА ЈЕ ПОБУНА КОМУНИСТИЧКЕ ПРИРОДЕ Тирана, 17 мај Авас јавља: Албачски поесбиро издао је саопштење у коме се јавља да велике војне снаге упућене према Аргиродастрону и даље наступају не наилз. зећи ни на какав отпор. У свима крајевима земље влада ред и мир. Из свих крајева Албани је влади у Тиоани стижу изрази оданостн. Према најновијим прикупљеним подацима може се утврдити да је побуњенички покрет у Аргирокастрону комунистичке природе.

Побуна угушена? Тирана, 17 мај Албанска агенција јавља: . Претходница војних снага упућена пз Валоне напгпла је на побуњенике на превоју Прочију на путу Валона — Тепелинп. Пошто су кратко време давалп отпора побуњеннци су се разбеглн немилосрдно гоњени од владинпх трупа. У борби је погинуо Исмет Тото, брат бнвгаег министра н вођа овог побуњеничког покрета. Оснм њега погпнула су још и два грађанска лица.

Г. др. Бенеш Блума, нагласио је да Француска много полаже у безбедност Чехословачке. „Ако Чехословачка буде војнички нападнута рекао је овај дслегат. Фраицуска ће раднти као да јв она сама н1паднут ".

Кандидатура г. Опивиере за 1 претседника Репубпике Рно де Жаненро, 17 мај АгенциЈа Стефани јавља: 1 Уставвна странка Сао Паола истаапла је кандндатуру г. Арманда Салеса Оливнсре за Прстседника Републнке.

Њ. Б. Краљица Иарија у Скопљу Скопље, 17 мај Специалнпм дворским возом допутовала је јутрос у Скоиље Њ. В. Краљица Марнја. Дворски воз се задржао на стаиици „Војвода Путник" око десет минута. Њ. В. Краљица вије излазила из воза, већ је у свом купеу остала до Демир Капије, где ће посетитп краљевско добро.

По повратку. у Скопље Краљици ће приредити чај у свечаној дв> рани Официрског дома. На чај су по зване угледне личности из Скопља. нарочито претставници свих женскнх друштава са ко-јима Њ. В. Краљица жели да ступи у лични контакт.

За долазак Њ. В. КраљиЦе сазнало се јутрос у Скопљу. Грађанство јс спремило украсе за градске улице ко јима ће пролазити Краљичин аутомобил. У граду се већ рано осећала необична живост. Скопљанци се спремају да сВојо^ Краљици приреде велике манифестације.