Pravda, 14. 06. 1937., S. 13

Здравствено - техничке мере у поплављеним селима Шта треба предузети да се отклони опасност од неминовне заразе после поплава у селима

Поред видне матернјал-не штете рушења кућа, пропасти усева, давл»;« ња стоке, вода наноси поплављеиим крајевима још много других невоља, које су на први поглед неосетне. Он« се Јављају тек онда када вода опадне и ослободи о>не површнне, које је покрнвала неделама. Бунари су заталожени и загађени, дворишта, баште, зграде које су се одупрле навали воде, покоивени су слојем муља. Кад се суши, муље шири тежак задах тиње н трулежи- На њивама и ливадама остају баре и локве воде, које су се задржале у дољицама, па не могу да отичу. Ове велике колнчине устајале воде претварају се постепено у баруштине, у легла комараца, а самим тим и разних болести. Недостатак здраве пијаће воде лако може проузроковати заразне болести, нарочнто трбушни тифус, днзеитерију и друге, а изнурени оргзиизми становника лако подлежу заразннм болестима. ОПРАВКА КУЋА Зграде, које су остале неповређене, ипак су овлажене и загађене муљем. Треба их очистити, орибати, окречити и што више излагати унутрашње просторије с>-нцу и проветравању а малтер на зграда-ма, докле је допирала вода, обити и оставити бар месец дана нв сунцу н тек повова малтерисати, терисати, продужним малтером (малтер с додатком цемента). Муљ из дворишта треба покупитн а извести ван села, а баште преорати. По завршеннм техничким радовима на оправци куће, потребно је, прг усељења, извршити и дезинфекцију свих просторија у кући. Погрешно би било оставл>ати овлажене куће да се суше саме од себе, јер бн такве куће остале стално влаж не, пошто су биле више од месец дана у води н влага продрла поред темеља и у зндове кућа често и до 1,50 метар висине. Јасно је да је нсопходдо извршитм потпуну репарапију такве куће, ако се жели употргбити за становање без бојазни да ће се њени становници разболети, а варочито деца, чији су организми најмање отпорни. Оштећене куће треба оправити према томе у којему су степену оштећене, више или мање. Ако је услед слегања темеља, који је од зидова напукао и пукотине нису' опасне, онда се пукотине очисте, ушггрица се мастан цементни малтер, малггрише и зид учврсти. Ако су пукотине веће и долази у питање зид или један део зида, онда се мора порушити и понова президати. У сваком случају, услед свих поремећаја, добро је грађевину препокрити, изменити дотрајалу столарију, под и друго, кад се већ врши реконструкција. Тто се тиче порушених кућа, требало би их заменити новим и од тврдог материјала. У погледу типа грзђевине задржаћемо тип и распоред хакав се у дотичном крају употребљава и одговара потребама. Такчв тип требало би само дотерати више технички и хигијенски. Кућа би бнла саграђена од опеке (цигле); прописне величине; потребне кубатуре — односно висине, ширине и дужине према броју чланова у породици; потребан број врата и прозора довољне величине; солидне кровне конструкпије покривеие црепом; једном речју све што треба једној породици, која мора сачувати своје здравље. Лечење влажних кућа тешко иде и поред свих модерних препарата и нвчкна. Треба обратити велику паж« н>у при изградњи грађевина на одвајање од воде, влаге и на ваздушно одвајање уопште. Ако се једна граћевина мора подићи и на подводном терену, онда се мора око ње израдити нарочита дренажа, која ће одвести воду како не би нападала граћивиу. Ако је земљиште само злажно и порозно, онда се темељи граћевине морају добро одзојити од зла ге. Ово би требало учинити најсавесније код свих кућа, које се подижу на сличнон земљишту, а нарочито код оних око великих река. СНАБДЕВАЊЕ ВОДОМ После скромног осигураног хигијеиског „крова над главом" долази ггитање снабдевања водом. Примитивни б>нари свакако спадају у нзјмање хигијенске начине снабдевања водом. Они су изложени директном загађивању. Ако се случајно трбушни тифус или нека друга боле:т усели у који бунар, може заразити све породице, које се служе њиме. Зато је од велике важности те буннре учиннти здравим и тек онда упо трабљавати из њих воду за пиће и друге потребе. То важи и за нормал* не прилике, а поготову у оваквнм приликама. Одмах треба приступитн побијању тако званих Нортонови< црпкн на местима где има подземче воде. Када се поставе привремене црпке и народ осигура водом, може се приступити чишћењу бунара. Ово чишћење и оспособљавање за употребу постојећих 6>нара може се спровести на више начииа, а најјевтинији је овај: Из загађеног бунара воду треоа исирпсти напоље. Затим пажљиво очистити зидове бунара, опрзти их

добро н дезинфиковати цео бунар хлорним кречом или хиперманганом. Понова исцрпстн води и ставити у бунар опраног, чистог кварца — белутка. Горњи део бунара подићи тако да ни атмосферска, ни поплавна вода не могу продрети у бунар и да буде тако нзрађен, да је потпуио заштнћен. Ове радње на оспособљавању бунара за употребу немају смисла ако је вода у бунару толико дубока, да од површине терена до воде у бунару нема више од 2 метра. У овом с.тучају треба тражити по могућнпсти други хорнзонт воде илн арте)ску воду. Ако све то није могућс, онда око овог буаара израдити насип у висини бар 1,50 метар, а пречника од 5 метара кружног прстена. Квалнтет подземне воде, нарочито тамо где је земљиште порозно и подземна вода плитка, у многоме зависи од тога, на којн се начмн уклањају нсчистоћа, ћубре и остали отпаци. Познато је да су по нашим селима иужници сасвим примитиан? конструкције. Пошто су јаме неозидане, или само зидом у суво, нечнстоћа непосредно понире у земљу н лако продире до водоносног слоја. Бетонска ђубришта исто тако су врло ретка појава, већ најчешће се ђубре слаже у гомилу у дворишту поред штале. Атмосферска вода и осока упијају се у зеиљу. Ако је сада водоносни слој плитак његово загађивање је неминовно. Израдои хигијенских нужника с бетонском септичком јамом и бетонских ђубришта ова опасност загађивања је уклоњена. За сеоске прилике пре поручљива је комбЈдаација бетонског ђубришта са нужником, пошто заузима најмањи простор у дворишту, а и најјевтиннје је. Баре и локве, које су се у удољицама образовале, треба по могућсгву што пре осушити прокопом одводних јаркова и тиме спречити ствара ње баруштина и трулежи. Инж. В. Т.

Г. Лансбери ће посетити г. Мусолиниа Лондои, 13 јун Лабурнста г. Џорџ Лансберн изјавно је синоћ новинарима да ће у току лета посетити г. Мусолинија ..сасвим гтрнватно". С њим ће разговарати о рату н миру. Како је познато г. Лансбер« посетио је Немачку месеца априла и у двочасовном разговору са вођом Рај- | ха и државним канцеларом г. Хитлером предложио му да би или г. Рузвелт или који други државии пзглавар сазвао једну светску конферснцију. Графолог „Правде"

АНАЛИЗИРА рукописе читалаца

Освећење камена темељца основне школе у Дубони код Младеновца Младеновац, 1з јун Данас је на свечан начин освећен камен темељац основне школе у селу Дубонн, код Младеновца. Освећење је извршио дубонски парох г. Никола Петрењиков. Освећењу је при суствовао и народни посланнк за Младеновачки срез г. Милан Баџак, који је говорно о значају просвете. На крају је говорио г. Михаило Бураковић, учитељ из Младеновца. У Загребу \\е бити приређена изложба путева и туризма Загреб, 13 јун Ишшијативом Друштва за путево Савске баковкне од 26 до 30 јуна у Загребу ће бити приређена Изложба путева и туризма. На овој изложбн учествоваће Министарство грађевина, Савска блновина, град Загреб, градови из Савске бановине, разна друштва, фирме и предЈ-зимачн. Изложба ће бити свечано отворена 26 јуна. Затим ће се у Ауто.клубу одржати анкета о потребама пу« тева и о путном фонду. А увече ће помоћник миннстра грађевина инжењер г. Станнслав Јосифовић одржати предавање о сутомобилском сао. браћају. •Ј Спиро Н. Петковић Г неошчанац Битољ, 13 (ун Спиро Н. Петковић-Гнеошчанац, рагни инвалид и први регрут из Ју жне Србаде из 1914 године, преминуо је у Битољу и сахЈрањен на Све тонедел»окам гробљу. Пок. Гнеошчанац је сахрањен са војнкчким почастима. В.

П 1

„Лаф". — Оригиналност наступа потенцирана извееном дозои сујсте. Склоност упор ног заступања својих гледишта и мишл>ен.а маркантна }е кар«хтеристи*а вашег рукопи са. Доста испољена култура духа и велика органнзаторска способност. Искреност је та кође добро заступ.гена међу вашим осталим одлм.ч.гма, као и смисао за страие јези* ке. И поред вашнх амбиција и елана са ко јим прилазите подухаатнма недостаје вам ковсеквентност. »Мучеиипа". — Ви гаЈите иного лепих же л>а н намера, али взм недостаје за остваргње истих било морални, или материјални пот стрек. Вн сте много пропатилн у животу и скоро зз св21;о взше добро де.У) добили сте незахвалност. И сада се још налазите под извесним депреснјама. Иако још нисте кло нули у борби са жнвотом, »пак вам је зн доста тешких улара задао Ваше искуство стечено горким сзЈиањем, паучило вас ]е да будете миого закопчанн у олхођењу са око лином. »Франке". — Живот вас сасвим исцрпео и довео до физичке оронулости. Душевно још нисте капитулирали. али физички сасоро. Има још нзгледа да се сае доведе у ред, само треба одмах почети борбу против схло ности разним обол>ењима, а нарочито су вам веома осетл>наи полни органи, у вези са злоуаотребом извесннх перверзнја. Консул* тујте лекара и скреннте му пажњу, поред поменутог, још и на органе за варење. „Пинзл". — Изаесна душевна потнштеиост чикн је доста несређеном и поред подобно сти за здраво расуђнаање. Конзервативиост се јасно испол>ада и потелцира њеиу сања-

„ПРДВДД" ВДС ИНТЕРВЈУИШЕ ===== СВАКОГ ДАНА =——

ПоДгорица, јуна Г. Божо Рогошић је власннк најпосећеннје кавгне „Корзо" у Подгорици. Подгс»р«чка мнтелигенција

Г. БОЖО РОГОШИЋ, кафеџнЈа: — За чнтаву годину дана ннсам продао бопу шанпањаа.... сваког дана наврати у ту кавану на шољу црне каве или на хладно никшићско пизо. Г. Рогоипгћ релативно добро пролазн, јер има свој крут сталних ммуштерија али ипак није онако како би он желео и заслужио. „За годину дгна још нисам продао ниједне боце шампења, иако сам та. ко уредио и снабдео своју кавану дв се не бих стидео да је држим усред Беопрада. Овдашње кавеџије стоје слабо, јер власти игноришу трговачки закон, те се не разлжсују (изузев пореза) каване, крчме, бозације и сладолеџнје. Ја плаћам само месечне кирије за локал 3(Х)0 дииара, плус 3000 пореза, а бозаџиЈе, који плаћају много мање, ставе столове насред улице све до моје каване и тако штете моје интересе". Чича-ИлиЈу Златичакина, популарног црногорскот књижевника и новинара, нашао сам у уредништву „Зете". Иако је нгвршио 75 годнна, он је још жив и окретан. За њега се с пргзом може рећи да је доајеи црногорСЈСих књижевника и новинара. Ту сксро је прославио 45 годиш њицу плодног рада и том приликом

је одликован орденом св. Саве чиме се врло посчоси. Чича Илија Је до сада написао и издао нреко двадесег дела ргзне садржине, а сада пише позоришни комад „Смак династије Петровића". „Иако сам стар, — имам младо ерце", — каже нам. Нажалост живи као и већкна нашнх људи од пера, у слгбим материјалним приликама, јегр је слабо интересоеање домаћих за своје писце и њихова дела. „Нема пророка у својој отаџбини". Г. др. Илмја ВуЈовић, адвокат гра да Подгор<кце, ђак је париског правног факултета. Ожењен је Францускињом, која је сачувала шарм жена своје домовине, а иначе је толико навикла «а своју нову домовнну дв је нећете по гоеору разликовати од праве Подгоричанке. На питање како сада зараЈшу поји-орнчки адвока т«, — г. Вујовић рез^гнкраио одмахује руком. „Стег.ти смо колан па живимо од успомена на лепу прошлост н у нади на бољу будућност. Спорови су веома ситнн, те је и адво катска зарада сведена на минимум. Сад овдашњи адвокати, — а има нас 15 — већином заступају странке по службеној дужности, па судите сами што можемо да зарадимо.

Г. ДР. ИЛИМ ВУЈОВИЋ, адвокат: — Стегли счо волан па живимо од лепе прошлостн. Г. Милутин Беговић, власник великог аутобуског предузећа „Гранд гаража", држи у својим рукама цео копнени саобраћај у Зетској бановини. Његових десет великих и модерних аутобуса сваког дана одлазе из Подгорице у пет разних правацз и преносе пугнике за Дубровник и Приморје, за Метохију и Санџак и за све остале крајеве у Зетској бановкни. „Извршна власт, — каже г. Беговић, — не радн нтпта у поглсду уређења саобраћаја у овим кра-

сгобраћаја у овим крајевима требало би да власт установи једном ред као и у осталим бгиовннама, према постојећим закснима да се подели

Г. МИЛУТИН БЕГОВИЋ, власннк „Грандгараже": — Ништа се не радн у погледу уређења саобраћаЈа у овнм краЈевнма. бранжа ауто-рада и да се поправе путеви, јер је већ крајње време." Никола Дориомедов

На Рудопфовон острву остају Мазурко и Козпов Лондон, 13 јун Вести са Рудолфовог острва веле да су авиони Поларне експедиције сгаремни да узлете. Ако то буде време дозвољавало, авиони ће кренути ових дана са скијама за Андерму где још постоји зимски аеродром. У противном случају ледоломац „Садко" довешће потребни материјал на Рудолфово острво где остаје у служби авион са пилотима Мазурком и Козловим. Рекордни број путника на париском аеродрому Ле Бурже, 13 јун Авас јавља: Овдашњи аеродром забележио је данас рекордни путнички саобраћај од 694 путника. Ранија рекордна цифра изкосила је 645 путника и то на дан 30 маја 1935 године. У току данашњег дана стигла су на аеродром у Ле Бурже 42 путника сопственим авионима. Пала с трешње и на месту

остала мртва ДобоЈ, 13 јун - У селу Велнкој Буковици, код Дојевима. Теретни аутомобили протиз боја, четрдесетпетогодншња Анђа законито преаЈОсе плтнике, што јг Видак пала је са трешње и на месту

ЧИЧЛ ИЛИЈА ЗЛАТИЧАНИН, књшневник: — Иако сам стар, ичач члало срае.

олаоно « за живот. Беспосличагр.* врбују путнЈЈке н аутобускнм станицама, купују и препродају их вла« сницима теретних и ламих аутомобнла. Путеви су за-сваку критнку, норочито онај део од Његуша па д> Пећи, и упропашћују гуме и погонски материјал 100%. За побол>шање

остала мртва'. Анђа је хтела да деци набере трешања, стала ногом на јед ну грану која се сломила и Анђа је пала са внсшЈе од пет метара на једну ограду, па је после неколико минута издахнула. Покојна Анђа оста. вила је иза себе петоро ситне деце. Џ. Л.

лачку настројеност. Искреност јој је веона лепа карактерна црта, а.ти постаје н опасна по њу сану, кад пређе граниае н аређе у малограђанаку нанвност. Учтива н предусретљнва. Настоји да пред другнна прикрнј« борбу својих душевних маннфестација. По стоје сви изгледи за добру супругу н подоб ност м одличну најку. — Сређен н уравнотежен тип. Са доста елана прилазн подухватиил, али нх са истнн одушевлењем не приводи крају. Вео ма се добро сналазн у критичним снтуаднја м>, али још ннкако ве успЈва да матернЈах но нскорнстн своје способностн и доведе нх до пуног нзражаја. Често је у немогућности да изолује матернјалну страну од осећајне. Неконсеквентан Је у ааступању снојнх гле дишта и поред тога ојто нх воема аенн. Раз вијена сексуалиост потпуно Је у елладу са физичком кондицијом .СкарабеЈ". — Нежна н префињеннх осећа ња, алн уз то се н прилична л>у6омора наслућује. Желели би да будете „једкноме једина" и да време вашег изабраннка, ваи куће, прорачуиате на мннуте. тнп иитересантне жене, која целом појавом нзносн обележ Је „вечног женсжог". Искрена ■ уми.ч >ата, али незздовољна и оотиштена, ма да на момеи те то жели да &рикрије. „Т. 29." — Взше настоЈање за побо&тњем положаја не наилазн на довол»ну ис?>ајност, већ попуапа на половинн ствари оме су углавном кривн обзнрн н доброчни ства према најблнжој околнни. Тежња за практичнијнм искоришћавањем ваших слособ ностн само вам донекле успева. Иесталност наступа и ваша искреност чиае вам нзвесле сметње у жнвотном деловању. Будите резернисанији. „Потез". — Веома развијеп смисао за породични живот и колегијалност. Своје же л>е и ндеје. н поред нзвесне амбнције, ие успевате да доведете до нзражаја, било из недостатака моралне, нли иатернјалне приро де. У поступцима се не обазирете увек как ве ће последнце нзвесне стварн пронзвести, н то вам се често горко светн у живогт. Ваше способиостн би требало иа матернјалнијој базн да реализујете. Доста развнјеиа седсуалност. Према особама које су ужнвале взше поверење, поученн искуством, почи њете да бивате све неповерл >ивиЈ 'и. „Живот." — Уравнотежена природа. Способност нсправног расуђквања в логичних закл>учака. Јако развијен смисао за лепоту и уметност. Осегл>нвост н префињеност осе ћања често вас доводе до потиштености, иако постоји подобност за самосавлађнвањем душевннх манифестаанја. Предусретл>нвост л учтнвост у опхођењу према околинн често су потенцирани чах ■ нзвесном нзвештаченошћу. „Роберт ТаЈдор". — Још неискрнсталнзован карактер. Рђава околина, под чнјн је сугестивни утицаЈ запао одвешће га са правог пута. Само под добрим вођством дало би се од њега нешто учићнти. Склон онаннји, чнЈн се знаци очито увиђају. Занемаривање дужности н поменути порок нмаће горких последица у нзграђивању његове будућио сти. Предузмите одмах најдрастичниЈе мере. „К. 3. студ. технике". — Поред извесне сређености постојн н смисао за прегледност стаари коЈе су пред вама. Алн малодушност. коЈа некада прелази н у бојажл>ивост, много допрнлосн слабл>ењу ваше во.ч>е. без коЈе ћете иматн тешкоћа у развијању н прак тнчнијој применн ваше склоностн за лепоту и за конструктивни рад. Немате самопоузда ња за самосталннји наступ, иако се трудите да нсправно коригујете своје постутсе. Будвте одважнијн н јачајте волу. .Кризантема Б." — Оригиналиа и саојевољ иа. Хрли понекад н безобзирно ка остваре њу своЈнх замнсли и амбиција. Претерано осетљива, али се та осетлнвост маннЛестуЈе, веома «есто, упоредо са раздражливошћу. На иоменте нскрена, кад хоће да олакша своЈој души, али је затнм одмах аакоачава ч често кзвепгтачена у оохођењу. Наш графолог г. Петар Б. Пе* тровић ће сваком нашем читао. цу, који пошаље рукопис и при ложи специјални „Купон за графоло'а", исечен из „Правде", пот пуно бесплатно извршити анализу рукописа. Анализе ће се објављивати у „Прзвди" свакодневно, поз шиф ром коју читалац буде назначио а оним редом којим буду рукописи пристизали. Учесник може послати не са. мо свој рукопис, већ и руколис друге неке особе, кој'з га интересу|е. У затвореном коверту адресованом на администрацију „Правде", са ознаком „За графолога* греба послати следеће: 1) На хаотији без линија 15—20 редака исписаних мастилом. Текст мора бити оригиналан, а не препис каквог туђег текста. 2) Назначење пола и доба ста рости. 3) Шифру, под којом ће се У лнсту објавити анализа. 4) Купон „за графолога", исечен из „Правде" (купон Је увек на другој страни). Без купона рукопис се неће узимата у обзнр. На овај вачин „Правда" омо. гућује својим читаоцима да бесплатно провере и користе графолошке налазе о својим карактерним и менталним особинама. Купон се налази на другоЈ страни. КУПОН СЕ НАЛАЗИ НА ДРУГОЈ СТРАНИ