Pravda, 06. 08. 1937., S. 10

„ПРДВДД" ВДС ИН1ЕРВЈУИШЕ

Нема ситног привредника који се не жали на конкуренцију „Тате". Број „Татииих" купаца нагло опада. Зашто? Извесни трговци ту појаву тумаче тиме да ипак на крају мора победити стара београдска чаршија, својом солиднијом робом. „Тата" много смета малим тр говцима, који раде с галантериј ском и мануфактурном робом. Ево шта нам о томе каже г. Мнка Коен, који годннама држи мануфактурно- галантериј. ску радњу у Балканској улици. — Откако је „Тата" почео да радн, за нас остале трговце неваља. У овом великом магазину махом пазари сиромашнији ста леж, који гледа при куповини, У данашњим тешким приликама, да прође што јевтиније. Заборавља да уз ниже цене увек иде и слабији квалнтет. Велики магазинн убијају трговце. Зато смо н сви ми против њиховог отварања. Како је Загреб могао да осујетн отварање магазина „Тате" тако се могло поступити и у Београду. Морам истаћи да су престонички трговци учини. ли све што су могли за заштн. ту старог и угледног трговачког Београда. Видећемо шта ће даље бити?... — Како, иначе, иде посзао? ' — Пореза, кирија за локал и дажбине све јаче нас прити^кују. Наша сезона је и сувише кратка да бисмо могли спремкти „зимницу". У оваквој ситу. ацији и ја сам морао прибећн продаји на отплату. Али и те муштерије тешко плаћају. Од многих не могу уопште напла. тити продату робу. Али, кад не цури, бар нека капље!... — Који се артикл код вас нај више троши? — Женске чарапе. Дајемо при ма робу за јевтине паре. Дам? су сада најбоље муштерије. Да оне не купују нове чарапе чим на старима попусти која петља, не знам шта бих радио?... * * * У Земуну се фијакеристи жале на беспослицу. А ни шофери на ауто таксијама нису ништа ман>е незадовољни. У Београду стално расте број такснја. Све станице гу претрпане аутомобилима. Могу се видати како очекују путнике и многи луксузни аутомобили. Овога лета таксиметар на ве-

сваког лана

Г. МИКА КОЕН, трговац: — Најзад ћс победнтн стара београдска чаршија... ћинн аутомобила ретко је био у акциј«. Иако су шофери сањали целе године о пуној сезони рада кад настану коњске трке, ноћне утакмице, плажа, на^јслабије сада зарађују. Свет у већини користи друга, јевтинија превозна средства. А кога, ова беспослица више погађа него шофере?!.,. На станици код каване „Гргеч" седео је у колима и дремао стари шофер г. Душан Петровнћ. — Шта вас шофере највишс тишти? — Како год окренете не ваља. Променимо и станицу, па опет ништа. Нема па нема путника! Најтеже је бити шофер. Ето,

ДУШАН ПЕТРОВИЋ, шофер: — Дремао н плаћамо дажбине... овде на станици код „Гргеча" два рођака први су били, који су радили на таксиу. Кад су савладали недаће и разрадили станицу просто су били отерани са својим колима на друга одређена

места за аутотаксије. А зашто? Поред тога на овој станици има нешто што нам још више боде очи. То су аутомобили оних који не морају да живе од аутотаксија. А има пуно београдских шофера, који са својим скромним колима не могу да зараде ни за хлеб. — За нас шофере настају све тсжи дани. Још којекако пролазе шофери са бољим колима. Муштерије даиас гледају и на изглед кола. И&ко мало зарађујемо путници се' с нама погађају. Траже да их возимо за паушалну суму. А шта ће нам онда таксиметар?... И кад направимо вож њу при исплати се тражи попуст. Од чега ми треба да живимо? То нас нико не пита. Удружење не штити довољно наше интересе. Оно нас тера без потребе на разне трошкове: да правимо жуте линије на колима, да купимо таблице. Један шофер код „Руског цара" ударио жути појас око својих кола, па сад треба сви за њим да то учинимо. Табле Удру жења многа кола, која раде кзо ауто-такси, немају, а ми смо морали да их купимо. Још саобраћајци да нису мало увиђавнији и по који пут нам не прогледају кроз прсте, не знам, шта бисмо радили?... * • * Телефонисткиње ипоштарке су вредне пчелице, које неуморно раде и обављају веома напорну службу. Без њих се неби могло!... А о њима се најмање води рачгуна. Недовољно су награђене, немају одмора, нису социјално ооигуране, а здравље и нерве губе у овој тешкој служби. Мали је број оних које се могу похвалити здрављем, а то ни мало није чудо. Јер обављају посао у нехигијенским, доста мрачним и без довољно ваздуха просторИ' јама. И поред свега тога редови телефониокиња и поштарки с« не подмлађују. Дошли смо на шалтер у ГлаВ' ној пошти да кулимо марку. За столом је седела једна дама већ врло заморена, као испијена лчца. Као да је претурила већи број година. Г-ђица Јулијана Јовановић запослена је у пошти шест година, а стара је 26 година. — Има ли посла и сада лети?

г-ђица ЈУЛИЈАНА ЈОВАНОВИЋ, чиповннца Поште: — И ми смо жнва бића. — За нас увек има посла. Радимо без предаха. Морамо савесно обављати своју дужност и водити рачуна да н оне, који нас вређају, ословљавамо обазриво и понашамо се лепо. Иако смо и ми као и сви други чиновнице свет нас гледа с неке висине. Због тога су мнопи према нама осорни и неувиђавни. А нас, које смо принуђене да за овај шалтер седнемо још у својој раној младости и ту и изгубимо здрав ље, нико не пита како издржавамо. И лети и зими радимо. Ми не знамо за дане одмора. Не смемо нц да се разболимо. Од своје плате једва живимо. А кад остаримо корисно служећи овој установи, остајемо на улици, пошто социјално нисмо оситуране. Време је да и наш положај буде регулисан законским путем. М. А. Н.

Виноградарски течај на расаднику „Ппантажи" код Љубушког Љубушки, 5 авгусг На бановинском лозном и воћ ном расаднику „Плантажи", код Љубушког, једном од највећих расадника ове врсти у целој Приморској бановини, одржаће се у току овог месеца винарскО' виноградарски течај, који ћетра јати 20 дана. На њему ће учествовати младићи из Орезова: прозорског, имотског, метковић ског, мостарског, коњичког, љу бушког и макарског. Предавања о винарству и подрумарству одржаваће управитељ бановинског лозног и воћног расадника „Плантаже" Франо Кури, а пољопривреднч референт г. Клемент Иванишевић одржаће неколико предавања о подизању лозе. 1 ■

Одбори зо подше споиеника националним јунацима требало би јш воде више рачуна о уметничкој изради споменика Један случај у Алексинцу који

изазива критику

Алексинац, 5 август После рата многе вароши предњаче у хуманој делатности. Та хуманост нарочито се испољава у-подизању домова за смештај сироте, незбринуте деце, ратне сирочади и оронулих стараца и у другим повременим потпорама. Те установе треба свакако похвалити. На остала места утледао се и Алексигаац. Пре неколико година иницијативом неких грађана почео је да се диже у Алексинцу Дом за незбринуте ц оронуле старце. Али материјалне прилике нису

Споменик палим херојима дозволиле да се дом доврши, већ је без в1рата и прозора остао неупотребљив. Баш у то доба, када је дом стајао без врата и прозора, међу грађаннма се развијала идеја о подизању споменика палим херојима у рату за ослобођење. То је било похвално и са свим на своме месту. Убрзо је споменик подитнут и његова из градња стаје 60.000 динара. Али се изградњом споменика промашило. Споменик је израђен сасвим невешто и ни сгилски ни технички не симболизује ни једну духовитију идеју и* наше националне борбе и про. шлости. Тај споменик данас слу жц за потсмех гостију. Свесни грађани, када прођу поред ње га, труде се да затворе очи да не би добили ружан утисак с нашем херојском војнику. То није споменик у духу ар> хитектуре, а о његовој оразме-

ри судове могу дати чак и бе* зазлена деца као и највећн лаици. О његовој вредности најбоље се изразио један професор: — Није у питању шта је он плаћен, већ је у пит&њу то, што ће толик број година стајати као рутло Алексинца. Изгледа да је ствараоцима споменика била потребна слава. Напротив, они су доживели највећу срамоту. Приликом освећења овог споменика сваки је од прик:утних с чуђењем гледао срамоту грађана. Али, ипак, треба похвалити чланове одбора, јер су, изгледа, били свесни његове „уметничке вредности", па су га сместили у један угао црк^ вене порте. Тако га, хвала Бо» гу, не може ни видети сваки пролазник. Заиочети дои је пре годину дана довртиен, али то је дом стараца у којему нема ниједног ста|рца, јер његове просторије и сада стоје празне, Тако у Алексинцу почнн>уј многе хумане акције, па илк замру у зачетку или се отеоу у недоглед или се никад в н« сврше. А када се некако и завр; ше поступа се, као с овим до« мом, као да се није ни зналај шта се управо тии хтело. Катз да се све ради из залета, жиз*« С &

рећи....

Конгрес Савеза ппанинарских друштава Нови Сад, 5 авгусг Овогодтппњи конгрес С &веза пд* нинарскнх друштава Краљевине Југославкје одржаће се у Новом Саду 4 и 5 септембра. Кногрес ће заседавати у овечаној дворани На« родног спомен-дома, а у његовоМ раду узеће учешћа велкки број пла нинара из целе државе. У оквиру конгреса бнће приређена велкха планинарско-туристичка изложба фотографских снимака.

ВЕЛИКА ПАРТИЈА РЕСТЛОВА У ПОЛА ЦЕНЕ Свима нашим муштеријама јављамо а иаронито и онима које су већ пазариле рестлове у лонедељак, уторак и среду, да пуштамо у продају ЈОШ ЈЕДНУ ВРЛО ВЕЛИКУ ПАРТИЈУ КУПОНА И РЕСТЛОВА

250 100

Краља Мипана 18 НИШ Обреновићева 21

У ПОЛА ЦЕНЕ ова велика продаја трајаће свега још само 2 дана и то у петак и завршно у суботу Ко лпзпри рестлова м 1000 дин. плаћа иа наси 500 дин. 155 » » » » » м II и II II Напомињемо да су неки купони маркирани у половини уене а некима је скинута цена за 1 | 3 вредности то је зависило од бонитета и величине самог купона. Услед огромне посете умољавамо сваку ону муштерију која има више ствари да пазари да дође раније пре подне и по подне у 3. РЕСТЛОВИ СЕ ПРОДАЈУ САМО ЗА ГОТОВО. КНЕЗ нлхдиловд 4 3 14314

II II половини цене

МИТИЋ