Pravda, 16. 02. 1939., S. 19

Прва изложба пре Пролетњег сајма биће Салон аутомобила

Сајикште На Београдском сајиишт>Још се не може прнуегити ннкахва наротата жнвост, која бн сама стомнн>ала да се прнблнжава време прве прнредбе Београдсхог свјма у овој годннн. Па кпак, припреме се у стварн врше. Само што оне још еттсу вндљнве. Претходнн пословн обављају се у канделарнјама, кроз админнстрапију, вршн се кореспондевција, израђују планови. Излагачн, како нз земље тако и онн из иностранства, већ се увелихо интересују и пријављују. Иск>"ство стечено у току прошле године учинило је да нзлагачи не само раније почну да закуттљују простор за штандове, већ и да већ сада узимају потребне податке о положају и простору закупљеног места и нзрађују нацрте за штандове. Показало се у досадашњем раду да су на неколнко дана пре отварања појединих изложбн, сви декоратери били заузети и само уз највеће напоре, и не увек потпуно успешно, могло се завршити на време уређивање павнљона. С тога сада излагачи знатно раније поверавају стручњацимз старање око израде штандова. Ових дана декоратери већ премеравају просторе за штандове и за Аутомобилскн салон и за Пролећни сајам. Интересантно је напоменути да се у вези са Београдским сајмом већ рззвила читаза једна нова делатност. У Београду се стварају декоратерске радње са својим архитектима и цртачима, које израђују нацрте и изводе уређење штандова. Прва приредба у овој години на Сајмншту биће Други аутомобилски и мотоциклистички салон, са изложбом путева. Салон ће се одржати од првог до осмог априла. Изложбу путева у оквиру салона уреднће Југословенско друштво за путеве На овој изложби биће нарочито интересантан одељак модерних коловоза, који ће бити изграђени испред Централне куле, поред травњака. Ови коловози биће довољно широки, да публика може њима шетати, а исто тако, оставиће се поред сваког коловоза у довољној ширини и откривена подлога, како би се посетиоци могли упознати са системнма модерних коловоза. Аутоклуб имаће свој штанд и изложбу напретка аутомобилизма у Југославији са графиконима. Пролећни сајам одржаће се ове године од 15 до 24 априла. Датум је овако рано одређен, јер је први мај дан селидба у Београду, а осим тога почетком тога месеца слави у Београду неколико цркава, те ти дани нису погодни за сајам. Београдски сајам има за собом веК једну пуну сезону и на основу стеченог искуства он ће убудуће имати карактер техничког сајма и сајма пољопривредних и летњих артикала, док ће јесењи бити општи сајам узорака. О Духовима Југословенскн певачки савез приредиће на сајмишту певачки фестивал, у оквиру јубиларне певачке године. Као стални датум јесењег сајма за убудуће утврђен је седми септембар. Сајам ће трајати до седамнаестог септембра. Дан отварања сајма одређен је нарочито сутрадан по рођендану гр . В. Краља, да би се посетиоцима из унутрашњости пружила прилика да користе повластицу У вожњи и за ову свечаност. Датум Пролећњег сајма, међутим. помераће се и следећих година, због Ускрса. На сајмишту ће свакако бити још известан број приредаба У овој години, али оне још нису утврђене. Иначе, у току ове године приступиће се изграђивању проширења сајмишта. Немачка ће по* дићи свој нови павиљон, а свакако и Италија.

Спава Удружења угоститеља у Младеновцу Млалгаоаађ, 15 фсбру&р Удруженл гостноЈпп ар а, хотели јера и кафсџн}* м Срез младеновачки прославнло је своју сллву Св. Трнф)к« у кафани Ј^ораКица." Славски обред јв тавршио свештених г. Мил&н Поттовић, ко ји је са домаКином славе г. ЂорКем На>-мовиКе« и претседннком Удружен>а г. Мкхаилом АнтонпјсвиКем, пресекао колач. После тога је свештеннк г. ПоповиК одржао пригод&н говор. Претседиик Удруженл г. АнтокијевиК поздра вио је госте, па је после тога прн ређена »акуска. Славу је посетило велики број угледннх граКана. Нова управа Пољопривредне подружине у Врњачкој Бањи Врв>ачка Бан>а. 15 фсбруар У хоте.\у „СотировиК" одржана је ск>*пштина По.т>опривреднс подружнине, коју је отворио прет седник г. др. .\1нлован ПетковчК бан>ски лекар. И» извештаја се види да је по дружина одржала више стручннх пред&в&нл о обради зем/ве и гајен>у стоке и да је разделнла бес платно веКе количиие семена, садница и пол>опривред|гих справа. Изабрана је управа: претседник * но г. др. Љубомир МладеновиК. наПриступиће се и изграђивању челник ветерниарског оде.т>ен>а у пољопрнвредно - сточарског сај- пеисији; потпретседник г. Нов^ша мишта у продужењу, нза дела БрашиК. тчитед> у пеизији: благај предвиђеног за забавни парк. ник-секретак г. Милов &и М и.ђкоБеоградска општина већ је дала внК. економ. свој пристанак да насипање про- Из&сланнк Српског пољопрнвре стора за пољопривредно-сточар- дног друштва из Београда био је ско сајмиште изврши она у за- г. С&ва РатковнК. начелник минн једници са сајмом. старства. Н. ИШИпинишЈИЖМПДИиешцнтоШДЦШНИИШДШИМШИОШШДНИИШШгаНИШНШШЛМНПНВМНВВМШНПДЦПИВДМПШ! Правнн лековн у крнвнчном поступку Но што све уназује правни лек и км може ииати успека

ВЕСТН НЗ ННШЕ ЗЕШЉЕ

На трациционални начин ожридски боштовани прославља/у сво/у славу

3. Повреда из тачке 9 § 336 Кп. састоји се у непотпуном решењу предмета оптужбе. Предмет оптужбе су изнете чињенице у оптужници, не правни проинс који је тужилац навео, пошто који је тужилац навео, пошто чи њенице претстављају конкретно дело, а правни пропис апстрактно. Суд је, према (§ 273-П Кп.) кривичном поступку везан за предмет оптужбе, тако да мора постојати истоветност чињеничких тврђења у оптужби и пресуди, јер у противном случају постоји прекорачење или непотпуност у решавању предмета оптужбе. Ако се сетимо оне треће дужности судије при доношењу судске одлуке, да утврђено стање ствари правилно подведе под одговарајуће правне прописе, да из чињеничког стања изведе правни закључак, онда ће бити јасно да свака погрешка суда у овом односу чнњеничког стањз и прзвног закључка чини позреду материјалног закона. Правни закључак Је у двЈЈаком зависном односу према чињеницама, према догађају. Он је прво у зависном односу нрема чињеничком стању из пресуде, а друго према чињеничком стању из оптужбе. Према нресуди је у зависном односу зато што суд оптуженика може прогласити кривим само за оне чнњенице, које су предмет оптужбе, било измењене или проширене на претресу. Суд, дакле, оптуженика не може прогласити кривим за оне чињенице, које нису предмет оптужбе, па ма се оне налазнле и у чињеничком стању пресуде. Закон не сматра све повреде кат моћне да прикажу пресуду кзо ненсправну, већ је изабрао само она питања од чнје погрешности и зависи цео исход нресуде, па сматра да је само тада пресуда неисправна. Прво такво питање је: да ли је дело, због којега се оптуженик гони, заиста кривично дело? Ту долази до испитивања елемената дела уопште и елемената посебног бића кривичног дела, као основа искључења противправности. Поред овогту се испитују и повреде таквог кривичног закона у којему се садржи појам кривичног дела које одређују или други законн или обнчај, морал, друштвена правила, и т. д. То је, на 'пример, појам увреда и појам непристојно држање, из заната, нз невол>е, итд. Друго такво питање је: има ли околности због којих је искључена кривица или искључена или укинута кажњивосг? Те околности су: заблуда, неурачун љивост, иужна одбрана и стање нужде као и околност из § 23 Кз., даље застарелост, одустанак од покушаја, доказ истинитости код клевете, извињавајућа заблуда, као и друге околности зрог којих нема месга гоњењу' оптуженика, које такође закон сматра као посебно треће питање, у које спадају застарелост приватне тужбе, одустанак од тужбе рес јудиката и аболиција. Треће питање је: да ли је поступак правилно покренут од законом овлашћених лица, има ли, дакле, оптуж-

бе предлога или овлашћења овлашћеног лица или власги како то закон тражи? То бн биле повреде из тачке 1 § 337 Кз Друга повреда из овог законског прописа је грешка суда у квалификацији дела, које могу бити само код осуђујуће пресуде. За уочавање ових грешака претпоставка је добро познавање кривичног права. Трећа и последња позреда материјалног закона је прекорачење законске власти одлуком о казни или о мерама безбедности, као н повреда начела забране „реформацио ин пејус". Прекорачење каз нене власти постоји, кад се нзрекне казна, која у закону не пзстоји као казна, нли не у оној врсти и висиии коју закон предвиђа у конкретном случају. Затим, повреда прописа о примени споредних казни, и то било да су оне неправилно изречене, било да су изостале где су требало да се изрекну. Даље, кад су позређени прописи о одмерзвању казне, ублажавању казне или о примени условне осуде. Све повреде материјалног закона узимају се у обзир кад се на њих у правном леку укаже, а ако су се догодиле на штету оптуженика, онда се узимају по службеној дужности у обзир, ако противу пресуде постоји ма чији правни лек, наравно, од овлашћеног лица, јер правии лек, изјављен од неовлашћеног лица, није у ствари правни лек, пошто ниЈе у стању да изазове спор пред вишим судом. .Трећи редован правни лек је призив, који може бити ограничени н неограничени према томе, који се основ пресуде побија. Први се може употребити противу пресуде Окружног суда као зборног суда, а може се побијати одлука суда о казни где спада: избор између две или више врста казии, ублажавање казни, урачунавање или неурачунавање притвора или истражног затвора или већ издржане казне, објављивање пресуде у ноеинама и одлука суда о условној осуди, наравно да ли је она целисходна или не, а не и да ли јој има уопште места, јер онда имамо повреду закона. Даље, одлука суда о мерама безбедности, о приватноправним потраживањима и о трошковима кривичног поступка и извршења казне а може се нападатн само висина и наплатљивост. Напослетку, основ призива је и одлука суда о признању и о непризнању олакшица. Основ призива противу пресуде судије појединца Среског или Окружног суда су сва три основа пресуде; основ ограниченог призива, основ ревизије с тим да се и стварна основа пресуде може напасти... Напослетку можемо још казати да сваку судску одлуку треба пажљиво разгледати, упоређивати са кривичним поступком и кривнчним законом, па онда писати правни лек. Онда се може са сигурношћу рећи да ће правни лек моратн имати успеха, али увек под једним условом да судска пресуда, односно одлука, заиста не одговара закону. Недељко Недељковић, судија

Охрилски баштов Охрид, 15 фебруар Давно су прошла времена кад је баштовански еснаф аначио нешто. Кад је ..башчанцкја" звеукао кесом, Св. Трнфун се прослав.гао на ..великој нози". Традиција се и данас одрж &ва, н &хо у сманзеном об-

ани на пазару лнку. У очи славе сви су баштовани у куКи кума (домаКина славе) са свештеником и саирачима. Ту се коуком изарши избор и новога кума. После цркве прође се кроз град са свирачнма и весели се у кумовој куКи као да су еви — једна велнка породица. Р. П.

Маскенбал друштва „Врњачка омпадина" у Врњачкој Бањи Врњачка Баш«, 15 фебруар Друпггво ..Вршзчка омАаднна" припрема Велики Маскенбал у не дел>у 19 овог месеца у Хотелу ».СогировнКу". Н. Одбегли робијаш предао се властима Сграјево, 15 фебруар Кривччна полиииЈа у Сарајеву прнмила је од упр&ве Казненог завода у Зениун извештај о бекству робнјаша Мухарема КернКа који је познат као дрзак крадљи вац. Робијаш је родом из околиие Бугојна, али је, према саопигге и>у, био побегао у правцу Сарајева. Управа полиције издала је наре ђен>е да се изврши рација у свим сарајевским локалнма. Полициски агент г. Рандрк у једној сарајевској каваии прнметио је сумн>нвог човска. Непознати му је сам при шао и рекао да се зове Мухарем КериК и да се предаје властима. Аналфабетизам у Госпићском срезу ГоспнК, 15 фебруар У 23 села ГоспнКког среза, у Ли ци. нзвршен је попис становништва да би се утврдио број неписменнх. У ова 23 села има 620 не писмених, од којих 527 жена и 93 мушкараца. Међу женскнма има неписмених и девојака и младнх жена, док су скоро сви мушкарци испод педесет година писме ни. Зас&да није извршен попис је днно у оппггини Карлобар.

Кратке вести # У Лици је покренута акција, да се што пре прнступи уништавању вукова, којих нма у великом броју, нарочито у области Велебита. Од вукова страда остала дивљач, нарочито срне, кој'их је готово нестало, јер оне дају годишње само по двоје младнх. Тамањењем вукова спасао би се велики број срна, јелена и друге зверади. © Прнпреме за претстоЈ 'ећу туристичку сезону већ почињу да се врше у Карловцу. Откако је уређено купалиште на реци Корани, долази у Карловац лети велнки број Загрепчана и других гостију. Кроз Карловац пролазе туристи за Плитвичка Језера. Настојаће се да се уреде кабине на Корани и да се успоставе што погодније везе са Плитвичкнм Језерима. # Једанаест двоспратних кућа бнће изграђено на Зрињском тргу у Карловцу, који ће бити испарцелисан. Уместо досадашњег трга, створнће се 26 метара широка улнца, која ће носити име Зрињскога. И у другим деловима вароши приступиће се у току овог лета подизању нових зграда. ф Удружење занатлија Карловцу одржало је годишњу скупштину, на којој су претресана разна питања. Замољени су надлежни да и за градове изнад 20.000 становника уведу паушал но плаћање порезе. На крају је изабран за претседника г. Матнја Минсдорфер.

| ЗЛОУПОТРЕБА? |

Кроз Пештер Тутин, јучерашње село, данас среско место од будућности

Беране, 15 фебруар Пут од Берана ка Рожаји дуг је и напораи. То је кирииијски друм. Њим свакодневно возе сел>ацн из Беранског среза жито, а из Рожаја прерађену даску — штицу — из „Трескине" стругаре. Друм води преко планнне Турјака. на коме се ишод снега бели >ош светлији мермер. Варошица Рожај лежн у котлини оклоп-т>еној висовима. Кроз котлину тсче река Лебар ка северо-нстоку. Варошица је тех у последн>е време оживела, откако је почела експлоатација шума у околини. Место је добило електрично осветл>ен>е, а мешгани оно пгго је најпотребније — колски пут до Новог Пазара. Тако је успостав.т>ена веза ове нек&д мртве тачке са светом. Данас је всК уређен свакодневни аутобуски саобраКај. На том новом колском путу налази се Т утин. седиштс Среза шт&вичког. И то је место које се развило последн >и2 година из обичног села. Подигнуте су лепе зграде за државна надлештва; затим радн>е, каване. Али ово среско место још увек нема ннједне берберске, пиљарске, месарске нн обуКарске р&дње. Чиновништва цма доста. Отуда су и две тутинске каване добро посеКене. Једна се налази у центру, док је друта крај самог моста на реци Видероњаку. У погледу удобностн Тутин се још не може нарочито похвалити. Али то не" зн&чи да се у н>ему тешко живи. Преко лета Тутин је права ваздушна бан>а. Околна брда обрасла су шумом и са н>их поветарац доноси свеж и чнст ваздух. У Видернлку може се ле-

по купатн. Река даје и одлнчну пастрмку. Све ово чини да живот није досад&н. Познато је да је овај крај планински и има непогодно землжш ет за житарице, те су се сел>аци посветили гајен»у воКака. Банска упр&ва отворнла је н воКни расадник. на чијем је челу, као пољоприврсдни референт г. Војо КалуђеровнК, који са пуно вол>е ради на подизан>у овога краја. У погледу пгго бо .1 >е обраде зе.м.г>ишта и поучаван>а привредннка. одржао је неколнко предаваша о важности одгајивала племенитих врста воКа. С пролеКа и јссенн нрирсђују се к&лемарски течајеви. » Просветне прнлике у Тутину и Срезу штавнчком задовол>авајуКе су, ма да нису онакве кахо бн требало да буду. По селнма свуда нма основних школа. Зграде су, меКутим. свуда иепогодне, јер датирају још из турског времена. У Тутину постоји народна чнтаоница, која успешно радн под воКством г. Миливоја ЈелиКа, у-

Сточарство је иајразвнјекија прнвредна грана, ко]а у овоме крају даје одличне резултате. До* се до овога успеха дошло, чин>ени су огромнн напори. У томе цнл>у овде радн приплодна станнца, са одабраном домаКом стоком. Вршенн су опити и са монтафонском расом, али су резултати били незадово.гавајуКн, јер се тој раси у овдашн>им прнликама не може пруткнти потребна нега. Захвал>уј)-Ки људима који су схватили »начај ове привреднс гране, сточарство Ке још више напредовати. М. В.

Шумско веће Винковачкв имовне општине тражи врзћање аутономије Вштковца, 15 фебруар З&вршено је »аседаае претстаа ничког веКа винковачке дирекције шума имовне оппгтине у којој су заступ&на три среза и чији се шумски поседи протсжу преко девет словенских соезова у укупно) површини 130.000 јутара. ВеКе. је поред доношенл буцета >а 1939-40 годину имало да претресе миога важна пита»а која интересују ову институцију. Између тих питан>а )е и пнтан>е аутономије имовне општкне како је то бв ло до 1922 године, када је всКе био форум ове институције н када је чјшовннштво у дирскцији и висма шумским управама поставл>а но путем веКа. Попгго господ&рен>е великим шумским богатством није било на »авидној висини попгго је претила оп&сност држ&ва је преузела контролу на овој и осталим институцнјама сличним нк>ј. пост&вљајуКи стручно чииоаништво. На тај начин успело да се нормализује ново пошумл>ава»е у сврху прираста. ВеКс, међутим. сматра да је држ&вии надзор над шумским господарен>ем суви шан, па је у својем закључку »атражило враКан>е аутономије своје управе. После тога је изгласан буџет, који предвиКа издатке и приманл у висинн од 14,000.000 динара. У буџету је предвиђеио 173.000 дин&р& помоКи р&зним друпгтвнма. Нова управа Сокопског друштва у Врњачкој Бањи Врњачка Бан>а, 15 фебруар Скупштнну врн>ачког Соколског друштва отворио је старешина г. др. Сретен НиколиК, прочитавши телеграм Н>. В. Крал>у Петру Другом и Сааезу сокола Пошто су примл>сии сви извештаји, изабрана је нова управа: старепвгаа г. др. Сретен НнколнК. виши здравстзени саветиик; заменици старешине г.г. Жарко ЗечевиК, пенсионер и Гавркло АдамовиК. свештеник; просветар г. г. Милета ЏелебскК. учител>; секретар г. Лазар Радл-новнК, чинов ник; благајник г. Милан НоваковиК, трговац; референт за сеоске чете г. Првослав НедиК, чкновник; и&челник г. Влада Павелка, статистичар г. Прока ТошиК, учите.т>; чланови управе г.г. др. Милош рашкоаиК. лекар; др. Чеда РадошовеК. лекар; Милан Ронача ннн прота; Рел>а Белкм&рковиК, пензионер, г. Ст. Ш&биК, пуковннк у пенсији; М. ВуковиК, Лз. СимониК. А. ДодиК, М. РадотиК, А. СпасојевиК и М. ЛаковиК. Над зорни одбор г. г. Новица Михаи ловхК, М. Уснљаннн и И. Влах. Јавни радови у Дугареси Дугар еса, 15 фебруар Ове године изградиКе се канализација у Дугареси која Ке стајати 100.000 дннара. За канализа цнју и регулаторне радове одобрен је кредит у суми од 400.000 динара. За градн>у зграде основне школе предвнКена је сума од 100.000 дннара, а за водовод 200 гиљада дииара. Подизан>е новог е-\ектричног вода стајаКе преко 100.000 дннара. Сем тога. у току ове године поднКи Ке се нова кла нииа н приступиКе се уређен>у пи јаца. За унапрење путева у околи ни Дугаресе предвиђена је сума од 100.000. Сем ових јаванх радова, с који Ке се почети на про леКе, поднКи Ке се још неки објск тн. Ј- М.

„Пргфесори и ђаци Грађзнске шкопе у Ади приредипи културно вече" Господине Уредннче, У Вашем цењеном лнсту од 2 фебруара 1939 годнне изишао Ј"е напис под насловом „Професорн и ћаци Грађанске школе у Ади приредили културно вече" Како су у овом чланку изнете нетачности, молимо да се у наредном броЈу Вашег листа отштампа следеКа исправка: Наставницн и ђацн Грађанске школе у Ади су приредилн врло успелу Светосавску забаву, коју су спремали сви наставннцнце под надзором управ»гтел>а школе, а позоришнн комад је режирала г-ђа Дрљевић Милена, наставнииа, а друге тачке осталн наставници-це. Према томе, није то вече режирао г. Катанић, веК је као наставннк певања спремио четнри песме. Погрешно су изнета имена неких ученика, а та имена треба дз гласе: Шуко Ласло, Јаков.гевић Љубица, Мркшић Александар, Куднћ Радован. Узели су учешћа још и Прокин Љубнца, Марнћ Јелнца, Дицков Стеван, Фетман Влздислав, и Гнризд Ласло. Примите, Господнне Уредниче, уверење нашег поштовања. Управа