"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

хије Шабачке; од осталијех пак совјетника састави се велики или народни суд, као што је прије споменуто. '

Попечитељ правосуђа или велики судија вилаетски био је предсједник великога суда, који је своје сједнице држао за себе, а осталијех пет попечитеља имали су сједнице заједно, и све су послове отправљали у друштву, само што се сваки попечитељ сам потписивао на ономе послу који је био од његове струке. Да се Петар Добрињац примио попечитељства правосуђа, јамачно би и он долазио у сједнице ове петорице, али Илија то није могао тражити, него је захваљивао Богу и Младену што је и онако био.

Младен и Јаков и кнез Симо имали су плате на годину по 6000 гроша (или 500 дуката), а уз то и таин у месу, хљебу и јечму (кад га је било у граду). Остала тројица јамачно су имала много мање, али не знам колико. Совјет је сад управо био укинут, али му је име опет остало, и овијех 5 попечитеља заједно звали су се совјет и на свакоме њиховоме послу било је у почетку: „изљ совђта народна,“ а на крају: „у правителствуошемљ Совћту народнбмљ.“ По смрти Доситијевој поставе Кара-Борђије и Младен Југовића на његово мјесто, а кад се, на свршетку године 1812. истерају из овога совјета и Југовић и Радоњић, на њихова мјеста не постави се нитко, него совјет остане само на Младену и на Јакову и кнезу Симу; а кад 1813. године Младен и кнез Симо отиду на војску, остане само на Јакову и тако је био док није и он побјегао из Биограда и пребјегао у Сријем.

Војводама, како дојакошњима тако и онима који се наново поставе, даду се од прилике