"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

— 64 —

„шете право, и како препишете таки нама на „знанћ да дате.“

„От мунишје свака три мћсеца рачун у Со„вЂт шалбите, колико сте примили, поарчили, „и шта јошт имате.“

„У Београду 11. Ннуар:а 1811. — утверждено при народнћм собранно верховнеи народа Сербскога вожд (М. ПЦ) Георми Петрович.

(М. ПЦ) Правителствуопџи Совђт народнти.“

Од прилике за то рекох, што су у главноме биле све једнаке, а у мањијем стварима гдјекоје у биле и друкчије. „Луки су дане двије кнежине једно за то, што је он овијем кнежинама и прије управљао, а друго што је био изишао на глас и прикучио се старјешинама првога реда; Кара-Борђијеви зетови, Шљакић и Кара-Марковић, може бити да су имали и по три ин више, а остале су све војводе имале само по једну кнежину. Новијех војвода постављено је у самој нахији Шожаревачкој седам: 1) Иво Момировић, 9) Живко Шљивић, 8) Томо Јовановић из Градишта, 4) Илија Стошић из Жагубице, 5) Пауљ из Мелнице, 6) Раица, 7) дијете некаквога буљубаше Борђија из Крушевице, који је 1810. године погинуо на Брзој Паланци. Иво Момировић био је Миленков писар, а остали сви били су буљубаше; у Џоречу је постављен за војводу Јован Стефановић, који је из почетка такођер био Миленков писар а послије су га звали