Pravo i privreda
aulori upolrebljavaju izraz "transnacionalno pravo (Bonel), ali pod njim nc podrazumevaju neko posebno pravo već skup normi i principa koji su zajenički za nacionalne pravne sisteme. 1 lli, prcma Jessupu, "transnacionalno pravo" predstavlja pravo koje sjedinjuje međunarodno privalno i javno pravo, kao i nacionalno javno i privatno pravo. On smatra da nema razloga da sud, bilo nacionalni ili medunarodni, ne buđe ovlašćcn da izvrši izbor izmedu svih lib pravila i da primcni ona koja će najviše odgovarali razumu i pravdi. Ttansnacionalno pravo nije aulonomno, različito od nacionalnih prava i međunarodno javnog prava. To je amalgan svih tih prava iz koga sudija može da odabere pravila (sugerižc Jessup) bez obzira kom sistemu prava pipadaju. 2 Dakle, iako se danas u pravnoj lileraluri sve češće upotrebljava izraz "iransnacionalno pravo" time se ne otklanjaju dilemc u pogledu lex mercatoria s obzirom da se tom terminu pridaju različila značcnja.
3. Lex mercatoria kao sistem prava
Pristalice shvatanja prema kome lex mercatoria predstavlja sistem prava nekompletan iii na pulu formiranja, 3 daju različita viđenja Sta pod sistemom prava podrazumevaju. AJ Prema Goldmanu, lex mercatoria je nekompleian sistem normi. To je sistem običajnih normi koje regulišu sektor koji se tiče medunarodnih ugovora. On je nekompletan jer ne sadrži pravila koja se odnosc na vanugovorna pitanja, kao Sto su npr. sposobnost ugovaranja ili valjanost pristanka.' 1 Zbog toga medunarodni irgovački ugovori se nc podvode samo pod posebna pravila koja prelaze državnc granice, već i pod državna pravila. 5 B/ Za raziiku od Goldmana, jednog od glavnih inspiratora đoktrine o ’novom pravnom poreiku", koji je dosta kolebljiv jer lex mercatoria odreduje kao skup normi iii nekompletan sistem normi, FuSar vidi u Lex mercatoria jedan poseban pravni poređak, različit od državnog poretka. To je pravni sistem u pravom smislu redi, kompletan sistem koherentnih i autonomnih pravila. 4 U istom smislu i Lokin smaira da lex mercatoria predstavlja novi pravni poredak koji se formira u krugu medunarodne zajednice poslovnih Ijudi i trgovaca, dovoljno homogen i jedinstven da obezbedi kreiranje normi i njihovu primenu. 7 Takve konstatacije izazivaju pilanje da li se zaista nalazimo u prisuslvu jednog sistema budući da sistem prêt-
1 Kasus. A., nav. delo, sir. 561. 2 Isio, tir. 544-548. 3 GoWSiajn, A., Mcdunarodna Irgovaika arbrtraźa.,, sir. 42-43. 4 Goldman, B„ Frontier* du droit cl 1« mercator«, Archives de philosophie du droit, 1964, sir. 189. 5 Isto, sir. 189. 6 Kassa, A., nav, deto, sir. 397. 7 Islo, *tr, 397,
33
M. MIĆOVIĆ: Lex mercatoria i međunarodni trgovački običaji (str. 30-40)