Pravo i privreda

4. Ukupni fiskalni teret 150,04 5. Neto plata za isplatu 169,95 6. UKUPNO FISKALNO OPTEREĆENJE 46.90% Sa stanovišta POSLODAVCA, kalkulacija fiskalnih dažbina na istom primeru je slededa. 1 1. Bruto zarada 320,00 2. Doprinosi za socijalno osiguranje a) Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (11.7%) 73,60 b) Doprinos za zdravstveno osiguranje (10.1%) 32,32 c) Dopruinos za osiguranje od nezaposlenosli (1.2%) 3,84 3. Doprinos za stambenu izgradnju (1.3%) 4,16 4. Komunalna naknada (5%) 16,00 5. Doprinos Privrednoj komori Jugoslavijc (_U.006 /cl 0,22 6. Doprinos Privrednoj komori Srbije (0.75%) 7. Ukupni fiskalni teret 94 22 8. UKUPNO FISKALNO OPTEREĆENJ E 29.44% Iz prethodnih primera se, prema tome, zaključuje da, u situaciji kada se primenjuju zakonska reScnja, poresko opterećenje poslodavca iznosi nepunih 30%. Oslanjanjem na neto princtp, stu sc dešava u praksi, na teret poslodavca dolazi dodatnih oko 50% fiskalnih opterećenja koje, inače, treba da snosl zaposleno lice iz svoje bruto zarade. Zato se i dobija pogrešan utisak da poslodavac plaća 1,80 dinara dažbina na 1 dinar neto zarade. Smatramo da bi za poslodavca prcthodni primer trebalo da bude dovoljan moliv da sc drži "bruto" principa kod obračuna zarada svojih zaposlenih. 5. ZAKLJUČAK U radu smo pokušali da ukažemo na paradoks koji nastaje u vezi sa obračunom poreza na zarade u Srbiji, kao i na komplikacije koje iz toga proizilaze u praksi. Još jednom stavljamo naglasak na intenciju zakonodavca da se obračun poreza na zarade vrši po bruto principu. Na taj način poslodavac na fond plata (payroll) treba da plati samo svoj deo doprinosa za socijalno osiguranje i neke komunalne dažbine. To bi bio jeđini njegov trošak, Sto bi se neposredno odrazilo na njegovo fiskalno opteredenje. Sa druge strane, imali smo nameru da se kritički osvmemo na neka zakonska rešenja u postojećem sistemu obraduna ovog akontacionog poreza u Srbiji. Na primer, izmene kod poreskih olakšica, zatim potreba da se snize stope doprinosa za socijalno osiguranje i dr. No, sasvim je jasno da redukdja dažbina zavisi, pre svega, od racionalnosti državnog aparata. Zbog toga bi, možda, najpre (ili, makar, istovremeno sa preispitivanjem važedih poreskih rešenja) trebalo da se preispitaju rashodi države, odnosno njihov obim jer, u protivnom, postoji ozbiljna opasnost od ponovnog opšteg rasta cena. Pored toga, veoma je, po nama, važno da se ne dopusti naknadno uvodenje raznih dodatnih fiskalnih dažbina i naknada na zarade jer bi to, ne samo ugrozilo pravnu sigurnost, već i narušilo poverenje obveznika u ceo poreski sistem i ugrozilo prvobitnu nameru zakondavca.

1 Pošto je obveznik poreza na lična primanja zaposleno lice, promena stope ovog poreza je irelevantna sa aspekta poslodavca.

333

OPOREZIVANJE ZARADA U NOVOM PORESKOM SISTEMU SRBIJE I PREDUZETNIKA