Pravo i privreda

осигурања. Та заштита заправо има економскн карактер, њоме се заштићује живот и нмовннска добра a то су ннтереси појединца или групе људи изложених нстпм опасностима. Ту своју економску функцију осигурање остарује путем уго вора о оснгурању. који закључују запнтересованп поједннци, a то могу бити физичка нли правна лица. са организацијом за осигурање чији је задатак да спроводи осигурање на економским начелима и правилима струке осигурања. На тај начин настаје правни однос између онога ко се осигурава, обично је то осигураник који је тада уједно и уговарач осигурања и онога који пружа осигуравајућу заштиту, који врши осигурање a то је осигуравач. У улози осигуравача данас се најчешће јављају деоничка друштва за осигурање, којих има пршшчан број. Поједшш елементп тог правног односа између осигураника и осигуравача биће предмет даљег разматрања. II Појам уговора о оснгурању Наше законодавство о осигурању није дефинисало појам уговора о осигурању, већ је то учинио тек Закон о облигационим односима - даље 300 - у члану 897. И иначе закони избегавају давање дефиниција, пошто је то врло деликатно. Отуда се изузетно и у неким страним законима може наићи на дефиницдју осигурања, која се обично односи само на поједине врсте оспгурања. Тешко је дати потпуну дефинидију уговора о осигурању, да тако се и у члану 897.300 утврђујући појам тога уговора полази од начела узајамности и солидарности истичући узајамна давања осигураника и осигуравача тј. претје на једној и исплату накнаде односно уговорене суме на другој страни. Тиме је истакнута репарациона функција осигурања, која је свакако лрвенствена и има дравно судску заштиту, али је запостављена превентивна функција осигурања која је додуше не као обавезна преузета и у члану 2 важећег Закона о основама система осигурања имовине и лица („Сл. лист СФРЈ" бр. 17/90). Формулација из члана 897. 300 заснива се на основној подели врста осигурања: осигурањеимовине и осигурање лица. Ту је поделу прихватио и Закон о облигационим Међутим у иностранству се све чешће јавља као основна тројна лодела; осигурање ствари, сх;игурање од (грађанске) одговорности и осигурање лица. Наш Закон о облигационим односима у оквиру осигурања имовине - схватајући појам имовине у ширем смислу тако да обухвата поједина права и интерес - регулише у посебном одсеку и осигурање од одговорносги (члан 940. и 941.).

1. Члан 897. ЗОО гласи: „Уговором о осигурању обавезује се уговарач осигурања да, на начелима узајамности и солидарности удружује одређени износ у заједниди осигурања односно заједници ризика (осигуравач), а заједница се обавезује да, ако се деси догађај који представља осигурани случај, исплати осигуранику или неком трећем лицу накнаду, односно уговорену своту или учини нешто друго.

17

В. Сокал: Правни однос осигурања (стр. 16-25)